Dogs in Kavala: U čemu je kvaka?!

Zanimjiva fuzija nastala mešanjem beogradskih blokova, bosanske slanine i blata iz Vranjske banje, uobličena je u nesvakidašnji bend na domaćoj sceni koji nastupa pod imenom Dogs in Kavala. Ova furiozna retro pop nojz trojka izdala je kasetni EP, a uskoro će završiti i debi album za koji kažu da će biti upakovan u odgovarajućem "uradi sam" fazonu. 

Za svoju dobitnu kombinaciju kažu da je reč o svojevrsnoj muzičkoj "komplet lepinji". A sve se dešava i pravi unutar zidova eklektičnog beogradskog kluba/galerije koji se zove Kvaka 22. Rešili smo da otključamo ta vrata koja nas vode do grupe Dogs in Kavala, a sa druge strane stoje njeni članovi Nikola Hajduković (bubanj i vokal) i Srđan Jeremić (gitara i vokal) 

Imam utisak da se vi puno volite i da volite to što radite?

Nikola: Jako se volimo! Za početak, ljubav je osnova naše muzike. Ljubav i mir u bloku.

Dakle, vi ste "blok" bend?

Nikola: Tako je. Ja donosim blok, Srki donosi Bosnu, beli luk i slaninu, a Siniša  donosi blato iz Vranjske banje.

Kakav je bio proces nastanka benda Dogs in Kavala?

Srđan: Veoma spontan, kao što je sa svim najboljim stvarima u životu. To je, zapravo, bila mreža kontakata. Prvo smo se Siniša Janjić (basista)i ja upoznali kroz razna džemovanja, a igrom slučaja Siniša se već znao sa Nikolom. I kroz ta džemovanja u zgradi Bigz-a i svakodnevnih proba ja sam naučio da sviram gitaru. I sve je onda prirodno moralo da izađe napolje i da se pokaže kroz muziku.

Nikola (Srđanu): Zar ti nisi već svirao u Bosni?

Srđan: Svirao sam i uBosni (namerno zajedno), imao sam dva benda. Jedan se zvao 10% Nirvane. Ali, sam ovde naučio taj pravi rokenrol! A kada smo se Nikola i ja upoznali, to je bila ljubav na prvi pogled i prvo naše zajedničko druženje bilo je u studiju. Samo što je Nikola tada milsio da ga zovemo da svira bubnjeve.

Znači, prevarili ste ga?

Nikola: O, da. Debelo su me prevarili.

Dogs in Kavala uživo!

Kada pričamo o vašem audio/vizuelnom ugođaju, moram zaključiti da tu ima dosta retro estetike.

Srđan: Pa... ima.

Nikola: Ali ne namerno.

Hajde sad da mi to pojasnite. Ovo su bili baš kratki odgovori.

Srđan: Šta ja znam. Možda zbog tih zvučnih i gitarskih efekata koji pomalo podsećaju na taj vajb 60-ih i 70-ih godina.

Nikola: Tako je, to je baš Srkijeva priča. On najviše donosi takve pasaže u naš bend.

Srđan: Upravo. To je neki zvuk koji sam vremenom skontao. Moram reći da sva trojica iz grupe slušamo sličnu muziku, ali kako sam krenuo da slažem pedale, sasvim jednostavno se pojavio moj pečat.

Nikola: Srki vuče taj zvuk jer je najveštiji kao muzičar od svih nas u bendu.

Srđan: Nekad se menjamo na instrumentima, a krajnji cilj nam je da naučimo sve da sviramo. I tek će se na taj način izraziti kreativni momenti.

Nikola: Komplet lepinja. Bez mesa.

Mutni tipovi: Siniša, Srđan i Nikola

Koliko su te pesme produkt improvizacije?

Nikola: U punoj meri su one takve. Mi dajemo potencijal i značaj improvizaciji. Pomenuli smo komplet lepinju. E, pa kajmak dolazi kao najbolji produkt improvizacije. Slično je i sa fri stajlom u rep muzici. Jer, ono što ti je na vrh pameti, to je najiskrenije, samim tim i najpristupačnije za druge. Mi snimamo skoro svaku našu probu, a onde sve to podrobno preslušavamo i prekopavamo po snimljenim pesmama. Ali opet, ne sme puno da se zaluta u džemovanje! Tako možeš da postaneš bend koji svira 3-4 godine, a nema ni jednu pesmu. Mora de se prelomi u nekom trenutku i da se u pesme postavi jasna struktura.

Proba vam je neka vrsta dnevnika?

Srđan: Može se i tako reći. Nekakav presek dana, na taj način razgovaramo.

Nikola: Juče sam baš preslušavao ceo folder sa novim snimcima.

Srđan: E, baš ti hvala na tome.

Nikola: Došao sam do zaključka da imamo neke pesme koje treba da sviramo a totalno smo zaboravili na njih.

Srđan: Sad treba da se pokupimo u studio i da iz tih pesama/iskopina uzmemo ono najbolje što će predstavljati novi materijal. Smatramo da on treba da bude malo više tematski orijentisan. Da se svaka pesma nadovezuje na sledeću, to je plan.

Pre nekoliko nedelja pojavio se vaš novi spoz za kompoziciju "Boje". Da li on zatvara jednu fazu rada benda?

Srđan: Kao prvo, to je video koji su napravili naši prijatelji, Dušan Marić i Maja Nikolić (ne ona pevačica). Oni su nas potpuno shvatili i na pravi način su dočarali to što smo imali da kažemo sa singlom "Boje".

Nikola: Sve je nastalo spontano. Snimali smo najavu za nastup sa grupom Ti i onda smo iskoristili tu scenografiju, zezali se i dali materijal Duletu i Maji. 

Spot za pesmu "Boje"

Vaše probe se održavaju u klubu Kvaka 22. Koliko taj prostor zadržava kreativnu energiju neke nove muzičke/umetničke mladosti u našoj zemlji?

Nikola: Kvaka 22 je mesto koje živi i gori polako. Razvija se, svašta se dešava. Kvaka je jedno od retkih mesta na koja možeš da izađeš, gde se ne naplaćuje ulaz na dešavanja (koncerti, izložbe...) i gde je piće jako jeftino.

Srđan: I da je to sve u fazonu "uradi sam" koji je pokrenula nekolicina entuzijasta. Oni su poptuno revitalizovali jednu staru zgradu, pravi kulturni centar, takoreći muzej.

Nikola: Ovde se dešavaju stvarno super stvari! Dole imamo veliku galeriju, mi vežbamo na spratu u malom studiju. Cela zgrada živi. Dakle, gore se stvara, na srednjem spratu su koncerti, dok je u prizemlju galerija. I opet dolazimo do komplet lepinje. 

Kasetno (prvo) izdanje koje sadrži pet pesama

Šta imate od izdanja i na čemu konkretno radite ovih dana?

Nikola: Za sada imamo jedno izdanje na kaseti koje je baš – baš – baš uradi sam. Uglavnom to izdanje prodajemo na koncertima. Na kaseti se nalazi pet kompozicija, ali ćemo uskoro izbaciti novi, digitalni, EP koji će sadržati tri pesme. Za one stare stvari – kupite dek!

Kakav je odjek kod regionalne publike?

Srđan: Jedan momak je pozitivno komentarisao naš spot, uz komentar da obavezno dođemo u Zagreb. To je pravi odgovor na tvoje pitanje. Ja baš volim ljude sa prostora bivše Jugoslavije, tako da se radujem svim tim susretima. 

Joše jedna "uživo" kompozicija (Radi me)

Nikola: I planiramo neku mini turneju, ako skupimo pare za benzin. Ovim putem pozivamo ljude iz cele Jugoslavije da nas zovu da sviramo.

Srđan: Makedonija.

Nikola: Bosna.

Srđan: Hrvatska.

Nikola: Albanija.

Srđan: Montenegro.

Nikola: Bugarska.

Srđan: Mađarska.

Nikola: Mađarska? Ne, nećemo tamo.

U nastavku poslušajte deo intervjua sa članovima beogradskog benda Dogs in Kavala:

Dušan Majkić