Danel Beža gitarom osvaja Novi Sad

Gitarista Daniel Beža i French Jazz Band održali su veoma posećen i hvaljen koncert u Kulturnoj stanici Svilara. Uz Daniela nastupili su violinista Sergej Šapovalov, Predrag Ðurić na gitari i Siniša Mazalica na kontrabasu. Oduševili su publiku svojom istančanom interpretacijom, kako dżez manuš standarda, tako i originalnih kompozicija. Na programu je bilo i francuskih pesama, koje su donele parisku nostalgiju u Novi Sad.

Po završenom koncertu u razgovoru sa rođenim Parižaninom, trenutno nastanjenim u Novom Sadu gde ima porodicu, otkrili smo male tajne ovog muzičkog pravca koji je bio karakterističan za tridesete godine prošlog veka u francuskoj prestonici.

"Muzika koju sviramo uglavnom je ciganski džez koji su nekada svirali Đango Rajnhart ili Stefan Grapeli. Takođe, neke naše kompozicije pod uticajem su njihovih muzičkih standarda, ali i onoga što znamo kao 'world music'", kaže Daniel za Oradio.

Ta muzika je u tradiciji francuskih Cigana, a kojih još uticaja ima?

To je miks pre svega zasnovan na instrumentima koji su Cigani u Francuskoj tradicionalno svirali: gitari i violini. Đango je akustičnu gitaru uzneo na viši nivo. Zapravo, nije bilo uobičajeno u ono vreme da imate solistu na takvoj gitari, ali on je bio toliko genijalan i dobar svirač da su posle njega svi želeli da sviraju gitaru na takav način i sviraju džez onako kako je Đango svirao. Džez su tada svirali uglavnom na trubama, klavirima, bubnjevima, a gitara i violina nisu imale svoje mesto. Zahvaljujući Đangu, koji je pronašao poseban zvuk i ovi instrumenti su ušli u džez istoriju.

Sada ova muzika doživljava preporod. Da li je to samo u Francuskoj slučaj?

Dvehiljaditih je bila godišnjica smrti Đanga Lenharda pa su neki muzičari snimali tribute albume i mnogi ljudi su ponovo otkrili ovu muziku i zavoleli je. Sada je džez manuš veoma popularan. Možda je to zbog toga što živimo u vreme elektronske muzike, a ovo što mi sviramo zahteva dosta muzičke veštine, što ljudi sada više cene. Ima mnogo festivala u raznim državama na kojima se svira ovakva muzika. No, to nije slučaj svugde. Na primer, u Srbiji nisam našao nijedan bend koji to svira.

Kako je novosadska publika reagovala na vas?

Čini mi se da su reagovali veoma lepo. Iznenađen sam bio na kraju svake pesme, jer su ljudi aplaudirali veoma dugo. Čini mi se da su veoma uživali, ali to me ne čudi jer su sa mnom svirali sjajni muzičari.

U Srbiji ima mnogo ciganske muzike, jesi li primetio nešto što ti se dopada?

Volim balkansku muziku već dugo i to je, između ostalog, razlog zbog čega sam ovde. Na moje kompozicije uticali su orijentalni i evropski zvuci koji su veoma uticajni ovde. Takođe, vidim da su akustični instrumenti veoma važni na ovom podneblju i da imate ozbiljnu tradiciju sviranja.

Gde si naučio da sviraš gitaru na takav način?

Kao i mnogi gitaristi počeo sam Hendriksom, rokenrolom i bluzom. Naučio sam gitaru sam, nemam formalno muzičko obrazovanje. Jednom sam čuo zvuk ciganske gitare koji je potpuno karakterističan, zaljubio se i poželeo sam da sviram baš tako. Ta gitara zahteva posebnu tehniku, drugačije trzanje žica i treba mnogo strpljenja da se savlada. Ali, kada jednom savladate tu tehniku, ne želite da svirate bilo kako drugačije.

Kako si dospeo u Novi Sad?

Moja žena je odavde i posle perioda života u Parizu, složili smo se da se preselimo na neko vreme u Novi Sad. Zbog muzike sam dolazio i odlazio, a sada sam uvideo da mi je teško toliko da putujem, pa sam odlučio da ovde oformim novi bend. Lepo je početi od nule, naći dobre muzičare i raditi na repertoaru i veoma je uzbudljiv period u kojem radim danas.

Hoće li tvoj novi bend raditi obrade džez standarda ili komponujete i svoje pesme?

Radimo na oba načina. Volim da sviram stare pesme, ali i da pišem svoje kompozicije, pa da vidim kako publika reaguje na njih. Objektivan cilj za budućnost je da sviram samo svoje kompozicije, voleo bih da snimim i album, ali ne žurim.

Vidiš li razlike u tome kako publika u Francuskoj i ovde reaguje na vašu muziku?

Ovde je publika malo stidljivija nego na drugim mestima i treba malo vremena da se upoznate i da doprete do njih. Ali, na osnovu iskustva sa koncerta u Svilari mogu reći da publika ovde razume našu muziku i kada se opusti, sledi mnogo aplauza.

Planirate li još neke koncerte u Srbiji?

Nastupićemo na Festivalu uličnih svirača u avgustu. Voleo bih da uvežbamo neke nove kompozicije i da nađemo najbolji miks tradicionalne i naše originalne muzike za tu priliku.

P.K.