b 612 je dom mladih

Student arhitekture, novosađanin Zoran Otrupčak  jedan je od pokretača i idejnih tvoraca Omladinskog kulturnog centra Dom b 612 koji sa uspehom radi već nekoliko godina u Novom Sadu. Uz sve poteškoće koje je ovo popularno okupljalište mladih preživelo bez sistemske pomoći države,  velikim radom angažovanih u Domu, prošle godine, napravili su pomak. Doprineli su da stvaraoci muzičke, filmske i kreativne indutrije dobiju priliku da se predstave, a pretežno mlada publika dobije sadržaje koji se retko vide na drugim mestima. „Pretohodna godina je bila dosta turbulentna, gledao sam nedavno koliko smo imali događaja i ispostavilo se da smo imali preko 180 dešavanja što je praktično svaki drugi dan. Zaista mi nije jasno kako smo sve to uspeli da izguramo, mada sam jedan deo godine proveo u Budimpešti pa nisam u potpunosti zaslužan za ovaj uspeh, tako da svaka čast mojim kolegama, ostatku družine. Ugostili smo puno dobrih bendova za koje će se tek čuti ali i onih koji su etablirani u svetu muzike“ ispričao nam je Zoran na početku našeg razogovra.

Uz koncerte imate i dosta dešavanja iz raznih sfera. Kako odlučujete šta će biti na programu?

Oduvek nam je bila ideja da Dom bude neka platforma koja je tu da pruži prostor kulturnoj sceni Novog Sada i svima onima koji žele da prikažu ono čime se bave. Pored muzičkog programa imamo i filmske projekcije, imamo razna predavanja, imali smo i razmenu knjiga koja je prerasla naše prostorne kapacitete pa se preselila u veći prostor u Edješeg. Ideja je da radimo sve i svašta, recimo izložbe ali za to još uvek nemamo mogućnosti i kapaciteta , jer nemamo kvalitetan izložbeni prostor pa nam je to jedan od ciljeva za narednu godinu.

Ako ipak pričamo o koncertima, ko od vas bira, ali i ko može da svira u Domu b 612?

Nas u udruženju trenutno ima desetak,  svako od nas voli različitu muziku, želimo svima da pružimo šansu pa imamo svega i svačega. Od jazz muzike, preko DJ nastupa pa sve do HC i punk rock svirki. Biramo od bendova koji nam se jave ali i mi pozivamo neke za koje mislimo da su dobri i kvalitetni, koje mislimo da možemo da ugostimo i koji bi bili publici zanimljivi.

Kod vas su gostovala i neka zvučna imena regionalne scene, kako se nosite za produkcijskim zahtevima ovih bendova i kako sve to na kraju bude ostvarivo?

Teško (smeh). Imamo pomoć od naših poznanika i prijatelja koji nam u tim situacijama uskoče, a i kroz ove 4 godine rada prošli smo kroz sve i svašta. Što se tiče finansija većinu stvari rešimo preko ulaznica, sa bendovima rešavamo tako da, ukoliko njima odgovara, novac od ulaznica bude sve što mogu da dobiju onda radimo. Velika većina želi sa nama da radi jer kako sami istuču vole da dođu kod nas, prihvataju naše uslove i tako rešavamo i veće produkcijskle poduhvate.

Šta je ono što vaša publika želi da vidi, koji su programi najposećeniji, a da u to ne računamo koncerte i projekcije?

S obzirom da je udruženje većinski osnovano od strane studenata arhitekture nekako smo najviše na tu stranu i gurali, a u sklopu tih aktivnosti osnovali smo sada već nezavisan festival arhitekture “Oktobar”. Najviše predavanja je bilo na temu arhitekture, umetnosti i dizajna, a pored toga najveću posećenost imale su rasprave na temu studenata, njihovog života, studentskih pitanja. Zanimljiva su bila i predavanja koje vodi koleginica koja uređuje blog “Prerazmišljavanje”.

Na koji način zainteresovati još više mladih ljudi da dođe, možda ne samo kod vas nego na slične sadržaje?

Iskreno ne znam (smeh). Mislim da treba biti uporan i gurati kvalitetne sadržaje bez obzira na odziv. Imali smo slučajeva da napravimo neko sjajno predavanje na koje se pojavi tek nekoliko ljudi ali nismo odustajali i broj ljudi se vremenom povećavao. Bilo je i filmskih projekcija na koje dođe dvoje ljudi ali tu nismo stali nego smo pokušavali i dalje i to sa sličnim sadržajima jer smo znali da dajemo ljudima kvalitet. Ako je nama zanimljivo smatramo da će biti i drugima i da će se i na takve sadržaje vremenom priključiti ljudi. Primetili smo, da kada je reč o nemuzičkim sadržajima, sličnu sudbinu dele slična mesta poput KC Laba na primer ali se i kod njih broj  posetilaca povećava.

Pričamo o aktuelnim stvarima ali ne bih želeo da zaboravimo na početke Doma b 612. Kako ste došli na ideju a kako je realizovali?

Bilo je to sada već davne 2015. godine i sve je krenulo iz želje da napravimo mesto u kojem ćemo moći da napravimo svirku koja se nama sviđa i da ne moramo da zavisimo od mesta na kojima su svirke bile uobičajene. Napravili smo mali festival, početkom 2015. u klubu Quarter, koji nam je bio odskočna daska a negde u avgustu iste godine napravili smo Dom b 612 u Kineskoj Četvrti. Tamo smo bili neko kraće vreme i nismo mogli da izdržimo pošto je prostor bio u raspadu pa smo prešli u jedan prostor u Jevrejskoj ulici. Bio je to jedan mali divan prostor koji je imao skroz drugačiji karatker ali nam je poslužio da opstanemo. Kroz samo udruženje do sada je prošlo već više od 40 ljudi koji su bili aktivni, učestovali, stvarali program, održavali prostor, ideju,… Uglavnom su to bili studetni koji su imaliu istu želju, istu zamisao i potrebe.

Kako izgelda vaša struktura angažovanih ljudi? Koji je njihov interes da se bave ovim poslom?

Nama je najvažnije da je struktura skroz horizontalna, svi smo jednaki i to nam je oduvek i bila ideja da svi zajedno odlučujemo i da je to naš zajednički prostor koji otvaramo za druge. Uvek smo bili otvoreni za sve koji imaju potrebu da nam se priključe, daju savet, komentar, kritiku, da nam se priključe na kratko ili duže vreme. Jednostavno se trudimo da zajedno stvaramo sliku Doma b 612.

.

Koliko bi mogli neki projekti da vam pomognu da budete održivi i nastavite sa radom? Koliko ćete raditi na tom polju?

Imamo u planu da krenemo u tom smeru. Do sada smo više išli preko podrške i donacija samih posetilaca. Novac iz projekata bi nam naravno pomogao ali mislim da smo sami stvarali program u kratkom vremenskom roku a ne za celu godinu na primer pa zbog toga nismo ni bili u mogućnosti da konkurišemo za neki projekat. I to će se menjati u narednom periodu.

Šta je u planu za narednu godinu?

Svakako planiramo da nastavimo sa muzičkim programom koji je na istom ili većem nivou kao i do sad. Želimo da vratimo filmski program po ciklusima koji smo imali ranije i ti ciklusi bi trajali po mesec dana, a ako neko ima ideje za filmski ciklus neka nam se javi, takve ideje nam uvek trebaju. Pokušaćemo da sredimo prostor za izložbe i da pružimo mogućnost studentima koji nemaju sredstava ili mogućnosti da naprave svoju prvu samostalnu ili kolektivnu izložbu, ali i da poradimo dalje na sređivanju samog prostora.

Gde lično vidiš sebe u narednom periodu, da li je to arhitektura ili nastavak rada u Domu i na sličnim poljima?

Iskreno vidim sebe na sve strane (smeh), nikad nisam mogao da se usresredim na jednu stvar ili sebi tačno da kažem u kom smeru ću ići. Može to da bude malo i problematično jer se nekad rasipam ali probaću i dalje da guram i kroz Dom ali i arhitekturu, kulturu, a ko zna, možda i nešto sasvim drugačije i različito od svega do sad.

Jovan Marjanović