Imam Murati: i masakr i crteži - nedopustivi

   "Ono što se desilo u Parizu ima svoje posledice i svoje korijene. Mi znamo da je niz godina islamska zajednica, poslanik Muhamed, bio meta karikature. Ako se napadaju crnci u Americi, mi kažemo da je to rasizam. Ako se napadaju Jevreji, kažemo da je antisemitizam. Ako se napada islam, to je sloboda govora! Postavlja se pitanje – da li je sloboda govora i karikature na poslanika Muhameda? Vi možete da napravite karikaturu o hodži, o svešteniku, o muftiji, ali o proroku Muhamedu – to je nedopustivo."

foto: balkans.aljazeera.info  

 „Bez ikakve sumnje, svaki razuman čovijek, a naročito kada je u pitanju institucija islamske zajednice, ne može da bude sa strane i da gleda na to iz drugog ugla. Mi taj bombaški napad, bez ikakve sumnje, osuđujemo. Ima jedan ku'ranski ajet u kome svevišnji Alah kaže: „Onaj ko je ubio jednog čovijeka, kao da je ubio ceo svijet. Onaj ko je spasio jednog čovijeka, kao da je spasio ceo svijet“, govori nam povodom masakra u pariskom satiričnom magazinu Šarli Hebdo glavni imam u Vojvodini Fadil Ef. Murati, koji problem dalje sagledava sa pozicije vernika:

   „Ono što se desilo u Parizu ima i svoje posledice. Ima i svoje korijene. Mi znamo da je niz godina islamska zajednica, poslanik Muhamed, bio meta karikature. Ako se napadaju crnci u Americi, mi kažemo da je to rasizam. Ako se napadaju Jevreji, kažemo da je antisemitizam. Ako se napada islam, to je sloboda govora! Postavlja se pitanje – da li je sloboda govora i karikature na poslanika Muhameda? Vi možete da napravite karikaturu o hodži, o svešteniku, o muftiji, ali o proroku Muhamedu – to je nedopustivo.

    Vidite, štagod neko uradi od muslimana, mi kažemo – islamski fundamentalizam. Kada uradi katolik, ne kažemo katolički fundamentalizam. Ako uradi pravoslavac, ne kažemo pravoslavni radikalizam. I šta se dešava? Odmah se napadaju verski objekti, pale se džamije. I u Srbiji se to desilo. Ovo što se desilo u Francuskoj, u Parizu, odmah su napali islamske centre u Austriji, u Belgiji i širom Evrope. Šta islamska zajednica ima sa tim, pita se Murati, a odgovor i nas zanima?

   - Pa, ja ne znam, nemam odgovor. Znači, ne radi se o tom manijaku koji je napao ni krive ni dužne. To što oni crtaju – oni će odgovarati pred bogom. Ali, nemaš pravo ti oduzeti život. Isto tako nema niko pravo da napada institucije islamske zajednice, da ih pale, ruše, da ih skrnavljuju. To je nešto čime treba Evropa da se pozabavi. Vi ne možete svaki ekstremizam da pripisujete islamu ili nekoj grupaciji. Vi nigde niste čuli za pravoslavni, katolički ili jevrejski ekstremizam.

   Ne može se biti majka jednome, a maćeha drugome. Možete vi da crtate šta hoćete, ali nemojte ulaziti u vjeru, tamo đe ljudi vjeruju. Zamislite, banalno poređenje, kada bi nacrtali Svetog Savu u onom obliku u kojem su crtali poslanika, šta bi radio pravoslavni narod? Digla bi se cela Srbija jer to je skrnavljenje nečega u šta ti ljudi vjeruju. A zamislite tek u proroka! Ponavljam, to nije razlog za ovo što su oni uradili.

   Kako komentarišete izjavu muftije Jusufspahića koji je nakon ovog incidenta rekao da su uzroci gori od posledica?

   - Ja i o tome govorim. Treba vidjeti korijen. Zbog čega je došlo do toga. Da bi se odstranio bol ili neka rana na organizmu, ako ne može drugačije da se izleči, šta se onda radi? Hirurški zahvat! Znači, to strano tijelo se mora odstraniti da ne bi zarazilo i porazilo cijeli organizam.

   Hoćete da kažete da je Šarli Hebdo strano telo u svetu koje je trebalo odstraniti?

   - Ne, ne, ne, daleko bilo. Ponavljam, niko nema pravo bilo koga ubiti. Ja mogu da vas prezirem, ali nemam pravo da vas mrzim, a daleko bilo da Vas ubijem. Dragi Alah nije dao nikome pravo na to da čovijek čovijeka ubije, osim ako je ratno stanje, ako čovijek brani svoju državu, ako brani svoj prag. To je nešto drugo.

   Kakvi su to, onda, muslimani koji krše pravilo da ne smeju da ubiju?

   - Ja ne mogu to da shvatim. Ne mogu da skuham u svom loncu. Ja ne pripadam takvim ljudima. Ja se protiv takvih ljudi borim.

   Novinar Amir Misirlić je rekao da je musliman, ali da se zalaže za slobodu govora te je osudio teroriste. Da li je on „loš“ musliman, kao i ostali koji se slažu sa njim?

   - U svakom žitu ima kukolja. I u islamu. Oni u „ime islama“ urade ovo što su uradili. Ja takvom islamu ne pripadam. Ja svoje vijernike ovde ne učim da pripadaju takvom islamu, kako oni kažu „u ime islama“. Nemojte te bombaške napade da radite u ime vjere. Jer ti nemaš pravo na to, jer vjera te ne uči to.

   Kako bi karikaturistima i ubicama ukazali da nije u redu to što su uradili?

   - Da uzmu Ku'ran i da pročitaju, ali iskreno, da bi shvatili. Kao i oni koji su crtali.

   Zar to nije nametanje?

   - Ne. Vidite kod mene, ja imam Stari i Novi zavijet. Nema koju knjigu nisam pročitao. Knjiga je bogatstvo. Ono je za bolje razumjevanje. Što bolje poznajem pravoslavlje, ja imam više razumjevanje. Što manje poznajem, frustracije su negativne, uvek mislim da su oni najgori, i obrnuto. Što manje pravoslavni ili katolički narod poznaje islam, onda je islam u njihovim očima babaroga. Ako čitaju, ako spoznaju islam u originalnom kontekstu, onda nema tu prostora za bilo kakve sukobe.

   Zašto mislite da preminuli nisu pročitali Ku'ran, verovatno su znali kakvi su islamski kanoni, kakva je realna slika, a karikaturom prikazali kontrodiktornosti?

   - Jeste, ali šta vi mešate proroka tu? Oni tačno znaju ko je prorok Muhamed i ne možete mu stavljati bombu kao da on preporučuje ubijanje svega što nije islamsko. Jer on kaže u Kuranu: „Alah dragi vas stvara. Ili ste vjernici ili ste nevjernici. On najbolje zna zašto je to stvorio“. On je mene odredio da budem vijernik, a mog brata možda je odrijedio da ne bude vijernik. Ali, on je moj brat po krvi, nije moj brat po vijeri i nemam pravo njega da osudim ili ubijem.

   Kako komentarišete to da je u medijima manje muslimana koji su se izjasnili kao vi, a više onih koji su podržali ovaj teroristički čin?

   - Dobri momci ili loši momci. Znate šta, sve zavisi kada se gleda sa druge strane. Ako vas neko non-stop udara po glavi, jednoga dana – šta ćete uraditi? Dobro, šutio sam, šutio sam, pa dajte više prekinite.

Paljenje Bajrakli džamije u Beogradu 2004.

foto: blic.rs

   Sloboda govora nije udaranje po glavi, ne morate kupiti taj magazin.

   - Da, ali znate, ovde se radi o poslaniku Muhamedu! Vi ste imali u našim novinama muftiju Zukorlića kada mu je stavljena pravoslavna ili katolička kapa umseto ahmedije i obrnuto, pravoslavnom svešteniku je stavljena ahmedija. I to nije problem. To je sloboda. Da li se ja slažem s time, ne slažem se – nije bitno. Ali taj list nije uvredio islam. Ako upadate u srž vijere, u proroka Muhameda, stvarate dušmane kod muslimana. To je problem.

    Kako se nisu svi digli, nego je samo određena grupacija odreagovala?

   - Nismo svi isti. Ja sam ih osuđivao na sopstveni način, onako kako mi Ku'ran nalaže – riječima. Ako ne mogu riječima, onda šutnjom. Ali, nikako mi dragi Alah ne da da ubijem nekog čovijeka. Uvek imate radikalne ljude koji svjesno ili nesvjesno pokušavaju da reše taj problem na ovakav gnusni način. Takvim ljudima ja ne pripadam i oni ne pripadaju islamu.

   Islam je govor. Sesti i razgovarati, pregovarati. Hljade godina pregovaranja je bolje nego i jedan minut sukoba. Ali, nažalost, imate jednog oca i jednu majku, petoro dijece, a nisu svi isti. Ovaj je dobra, plemenit, onaj je bandit, lopov, ovaj je strog, ovaj je školovan, ovaj je običan radnik. Bog nije dao svakome isto, ali je svakome dao pamet da razmišlja. Ali kada đavo oduzme čovijeku pamet, onda je to teško.

   Da li mislite da ovakav incident može da se desi na Balkanu?

   - Ne, ne, ne...

   Zato što naši karikaturisti nisu sposobni ili...?

- Ne, daleko bilo... Zato što naši karikaturisti ne ulaze u srž vijere.

   Šta ako ipak uđu?

   - Oni će doživeti napad, ali ne ovakav, nego napad riječima. Oštar protest.

   Zašto se oštar prostest rečima nije dogodio u Parizu?

    - Bilo je u Francuskoj, ako se sjećate, i u Holandiji, masovno ustajanje muslimana. I u arapskom svijetu su se digli zbog te karikature. Znači, dobili ste upozorenje. E sad, uvijek imate u porodici nekog hajvana koji će rogovima da probije zid i da napravi ovo. Ali, to se ne sme islamu pripisivati i napadati verske institucije.

   Da li ste svesni da sekularne vlasti neće odstupiti od ideala slobode govora?

   - Ja sam stao na stranu onih koji su poginuli. Vi ne morate da vjerujete, ali morate da poštujete vjeru, sve vjere. Pa, dajte, napadajte pravoslavnu crkvu, njihove svetinje. Napadajte katoličku svetinju. Nego, samo se o islamu govori i svi su se na njega okomili.

   Zašto?

   - Pa ja pitam: zbog čega? Je l' vam ja smetam? Ako vam smetam, recite „gospodo, vi niste dobrodošli ovde, vratite se tamo odakle ste“. Ovo je božja bašta, svaki ima pravo da pase đe hoće, nema niko pravo da mu to zabrani. Ja se dičim što imamo 26 nacija u Vojvodini. Kad god idem u Saudijsku Arabiju, ja o tome govorim; kako međusobno živimo, kako jedan sa drugim živimo.

   Ako znam da kod pravoslavnog naroda, ako dirnem nešto sveto da ću ja izazvati lavinu kod tog naroda, nemoj da ga diraš. Moja poruka je – nemojte ulaziti tamo đe vam nije mjesto. Ne morate da vjerujete u ono što ljudi vjeruju, ali nemojte da skrnavljujete to. Nemojte da se igrate sa osjećanjima tih ljudi.

   Da li mešihati dele jedinstven stav o ovom problemu?

   - Da. Nema razloga da ga nemaju. Ne znam tog verskog službenika u Srbiji koji bi rekao da se dobro desilo, da ih je trebalo pobiti. Onda on nije čovijek, nije vjernik; onda je taj čovjek na pogrešnom mjestu.

   Koliko je ovaj masakr verski, a koliko politički motivisan?

- Ovde nemojmo mješati vjeru. Koliko ima politike, ja to ne znam. Nešto se kuha u tom muslimanskom loncu i neko papreno baca unutra. Kao što se bacilo u Libiji, u Tunisu. Gadafi u Italiji je bio bog i batina, za Francuze je bio neprikosnoven, a kasnije su ga ubili. I da ne govorim šta se sve dešavalo i šta se dešava na Bliskom Istoku. Dakle, uvjek se u muslimanskom loncu nešto kuha, nešto potpaljuje.

   Postoji li razlog zašto je to tako?

- Bolje da ih nema, nego što ih ima. Smetamo im. A ne mogu nas pobiti jer smo brojčani. Ovde u Srbiji je, za moje 33 godine koliko sam ovde, 80 ljudi primilo islam. Oni su fenomenalni muslimani, fakultetski obrazovani. A u Evropi i da ne govorim. Ako je taj islam toliko loš, zlodeo, zbog čega ljudi primaju islam? Koji je to magnet što vuče? To je zato što muslimani svakodnevno upotrebljavaju „neka je alahova milost“.

   Ukoliko vaš prorok ponovo bude prikazan na sličan način, šta ćete poručiti svojim vernicima?

- Molim svoje vjernike da ne nasedaju na provokacije, da se ne hvataju za ono što im je sveti Alah zabranio. Sve ono što rade drugi, treba samo na verbalan način da se osude ali nikako oružjem ili bilo kojim oruđem kojim ćeš povrediti druge. Mene ovo mnogo pogađa jer su ti ubijeni ljudi imali porodicu. Nije oduzet samo jedan život, oduzeto im je pravo na detinjstvo, na očinstvo tih žrtava!

   Lea Radlovački