Hirurg odeće kao izbor

Iz godine u godinu smanjuje se broj zanatlija i malih zanatskih radnji. Nekada visoko cenjeni zanati danas su deficitarna zanimanja. Mladi ljudi vrlo retko prihvataju da rade zanatske poslove koji nisu atraktivni i popularni iako su traženi na tržištu. Dvadesetpetogodišnja Novosađanka Tatjana Travica drugačje je razmišljala i opredelila se za zanat - krojački.

Nakon srednje škole, Tatjana je upisala Tehnološki fakultet, želeći da postane tehnolog, ali je vremenom shvatila da ta struka neće biti njen profesionalni izbor. Našavši se pred izazovom izbora budućeg zanimanja, odlučila je da krene majčinim stopama i postane krojačica.  

"Prvi put kad se sedne za mašinu, jako je teško jer nedostaje prirodni osećaj kako treba da se dodaje gas na papučici i istovremeno radi rukama. Mora se biti precizan, da se dobro drži materijal kako ne bi krivudao. Međutim, jako dobro sam se snašla. Najpre sam kod kuće vežbala, a u međuvremenu se majka odlučila da otvori samostalni salon i počela sam da radim s njom. Učila sam kako treba da radim sa mušterijama, kako na najbolji način da uradim to što su doneli, da to bude odrađeno lepo i pedantno. Naravno, da se i njima sviđa", kaže Tatjana.   

Mlada krojačica je pronašla sebe u ovom zanatu. Kako nam je rekla, svaki dan joj je drugačiji i zabavan. Nema osećaj da je na poslu i može da radi po ceo dan, jer joj vreme začas proleti. U salonu je upoznala puno ljudi i mnogi od njih su joj postali prijatelji.   

"Imam običaj da kažem da se osećam kao hirurg odeće. Ljudi donesu stvari koje za njih imaju emotivnu vrednost i kad ih popravim oni budu veoma srećni i zadovoljni što mogu ponovo da ih nose ili koriste. I kada sašijem neki novi odevni predmet mušterije budu prezadovoljne i uvek se vraćaju. To je za mene neopisiv osećaj", navodi Tatjana.

Slušajući priče o iskustvima mladih ljudi koji su otišli iz zemlje, Tatjana je odlučila da ostane u Novom Sadu. Jedan od razloga je taj što je veoma vezana za porodicu, prijatelje i ljude koji je okružuju, drugi je taj što veruje u sebe i svoj uspeh.

"Planiram da u svom poslu dalje napredujem. Želim da upišem razne kurseve kako bih, pored onih svakodnevnih krojačkih poslova, kao što su štepanje, prošivanje, obrađivanje ivica i slično, savladala i one mnogo teže koji zahtevaju puno strpljenja, pažnje i preciznosti. Kada budem dostigla odgovarajući nivo znanja i umeća u krojačkom poslu, planiram da kreiram svoje modele", kaže Tatjana.     

Pored teškoća i prepreka na koje nailaze mladi ljudi kod nas, naša sagovornica smatra da ona ima priliku koja se, kako naglašava, retko kome pruža, a to je da radi za sebe i da sama organizuje svoje vreme. Veruje da će uspeti da se izbori za sebe i da će uz mnogo rada i truda jednog dana pronaći način da svoju kreativnost izrazi kroz sopstvene modne kreacije.

A.Trešnjić