Dunav kao multimedijalna umetnička postavka

Studenti i profesori novosadske Akademije umetnosti proteklih desetak dana učestvovali su u projektu "Dunavske veze", tokom koga su se kroz radionice i predavanja upoznavali sa Dunavom kroz istorijski, kulturni, društveni i umetnički kontekst.

Učesnici su zajedno istraživali Dunav i njegovu regiju, bavili se kulturnim nasleđem i uticajem tog nasleđa, interakcijom stanovništva u regiji, resursima vode, kulturnim, ekonomskim, umetničkim, socijalnim i političkim aspektima Dunava. Andrej Julher, jedan od studenata koji je učestvovao u projektu kaže da je dobio novu perspektivu posmatranja Dunava.

"Radionica me je navela da malo više istražim o Dunavu i interesantno je videti kako ga je kroz istoriju svaka nacija koja je imala susret sa njime veličala i gledala na njega čak kao na neko oličenje božanstva, nekih primalnih praiskonskih voda. Ove radionice bile su prilika da se malo više upoznam sa njim, da pređemo na ti. Takođe, Dunav lako biva i izvorom inspiracije zato što sam pojam toka reke, ta reč flow, je veliki ključ, odnosno izvor same umetničke prakse. Umetnik, da bi ušao u neko stvaranje mora ući u taj stadijum flow-a, da bude kao reka na neki način. Ovo zvuči kao suviše metafizike, ali je tako", s osmehom kaže Andrej.

Njegova koleginica Sanja Anđelković kaže da Dunav uzimamo "zdravo za gotovo" jer nam je svakodnevno pred očima.

"Dunav je ogroman po svojoj širini i dužini i on je neka vrsta sile koja je meni zastrašujuća, jer ne znam šta postoji u njemu. Znam teoretski, o flori i fauni i od malena se kupam u njemu i pratim situaciju koja se tiče kanalizacije, to me užasava i plaši. Za sada imam neku vrstu strahopoštovanja prema njemu", kaže ona.

Studentkinja Jelena Gajinović dodaje da su "Dunavske veze" izmenile sliku Dunava u kom on nije samo plovna reka i letnje odmaralište, već se tumači u filozofskom smislu. Kako izgleda kada se tako tumači moglo se videti u radovima koji su nastali tokom projekta, a izloženi su u holu Akademije umetnosti na Petrovaradinskoj tvrđavi.

"Moj rad se bazira na hvatanju trenutka u vidu fotografije i videa koji se u jednom momentu nalaze u istoj poziciji. Međutim, poenta je hvatanje tog nekog trenutka svetlosti i sjaja, dok Dunav nije predstavljen kao plav i kao nešto bajno kako se provlači kroz mnoge priče već je on u stvari zelen, prljav i predstavlja neku vrstu naše realnosti", objašnjava Jelena.

Pored predavanja, studenti su imali i rad na terenu, odnosno plovidbu Dunavnom, tokom koje su se iskristalisale ideje za umetnička dela. Kako kaže profesorica Dubravka Lazić, takođe učesnica projekta, svi zajedno su se ubacili u isti čamac i pratili tempo koji je Dunav nametao, doslovno i metaforički.

"Benefit ove radionice je što su imali priliku da rade jedan na jedan sa vrsnim umetnikom svetskog renomea Joakimom Eklom, kao i sa nama, koji smo odvojili vreme za njih, za potrebe rada koji nije sastavni deo kurikuluma i nije zadatak koji se ocenjuje", kaže ona.

Ovaj projekat podrazumeva prošireno shvatanje umetnosti u kome je, kako kaže Joakim Ekl, centralna figura ljudsko biće, a svi koji učestvuju prave neku vrstu socijalne slike odnosno socijalne skulpture duž toka Dunava. Radionice su deo većeg projekta koji traje deset godina "Through the Danube build a bridge" čija kulminacija će biti akcija 17. avgusta 2018. godine.

"Oko 2.000 učesnika na 280 tačaka duž toka Dunava, u 10 različitih zemalja među kojima je i Srbija, istovremeno će uzeti uzorak vode. Tako će uhvatiti jedan trenutak u razvoju Dunava a istovremeno se povezati kao što nas ova reka povezuje. Dakle svako ostaje tu gde jeste, a sama ideja nas povezuje. Slično je i s demokratijom, ako hoćete da je ostvarite prvo morate da razvijete ideju o demokratiji jer ona nije samo glasanje svakih nekoliko godina. U pitanju je ideja koja ne podrazumeva da jedni druge kontrolišemo ili da jedni drugima podilazimo, već da jedni od drugih zavisimo ali uz poštovanje svojih i tuđih potreba", zaključuje Ekl.

Audio prilog poslušajte u plejeru:

Jovana Zdjelarević