Druženje i razgovor su najpotrebniji

Kontinuirana podrška ljudima sa mentalnim poteškoćama je važna, jer oni u zvaničnim institucijama mogu da provedu samo neko kratko vreme. Centri, poput kluba Kompas iz Novog Sada, tu su da takvim osobama omoguće redovne aktivnosti koje za cilj imaju da ih učine aktivnim članovima zajednice.

Jedna od stručnih saradnica u klubu Milica Lazić objašnjava da je njihov cilj da ljudima sa poteškoćama omoguće da vode uobičajni način žviota.

"Naše radionice nisu usmerene na tretman, nego na socijalno uključivanje i na rešavanje nekih poteškoća koje ljudi sa problemima u psihosocijalnom funkcionisanju imaju u zajednici. To znači da ih nekako učinimo aktivnim članovima zajednice i da ih povežemo sa drugim ljudima, da im obezbedimo da odu u pozorište, bioskop, da zarade… Više smo usmereni na vođenje uobičajnog načina života koji je svima nama dostupan i koji je njima iz nekog razloga otežano, zbog stigmatizacije", kaže naša sagovornica.

Voloneteri Kompasa na solidarnom sekndhendu

Kako kaže, ovakav način rada je prepoznat i u svetu i kod nas, jer se videlo da nije dovoljno samo tretirati neki konkretan problem, zato što on nosi sa sobom i druge prepreke u svakodnevnom funkcionisanju.

"Njima jeste otežan socijalni kontakt. Mogi od njih dolaze iz porodica koje nisu preterano funkcionalne i gde imaju otežano fuknkcionisanje, a neki od njih su zaista usamljeni u tom smislu da nemaju prijatelje ili da nailaze na neke probleme u socijalnom okruženju", objašnjava Milica.

U organizaciju radionica i rad sa korisnicima centra uključeni su studenti psihologije sa Filozofskog fakulteta. Jedna od njih, Dragana Nešin kaže da se radionice bave različitim temama.

"Dogovarmo se ko će kada da učestvuje i onda to budu dve ili tri osobe koje drže radionice. Zajedno osmišljavamo šta ćemo otprilike raditi. Utorkom imamo radionice sa određenom temom. Na primer, to su ili socijalne teme ili nešto što je aktuelno u društvu. Sredom imamo kretaivne radionice, gde nešto pravimo, a petkom to bude druženje, ljudi pričaju ili igraju šah ili neku društvenu igru", rekla nam je Dragana.

Za nju, radionice su druženje sa ljudima kojima je to možda više potrebno nego nekim drugima.

"To malo našeg vremena nekome znači jako puno. Njima znači da ta dva sata ne misle o nekim problemima, uživaju sa ljudima koji im prijaju, razgovaraju o nečemu o čemu ne mogu da razgovaraju sa drugim ljudima... To  je oslobađajuće za mnoge korisnike", kaže Dragana i dodaje da korisnici znaju da će u Kompasu naići na podršku i da mogu da im se obrate uvek.

Prodavci magazina Lice ulice u Novom Sadu

Milica Lazić objašnjava da, kada se priča o problemu stigmatizacije, ljude sa poteškoćama u funkcionisanju ne treba generalizovati, jer uvek postoje ljudi koji rado pomažu.

"Imali smo razne humanitarne akcije, gde su ljudi dolazili i davali podršku. U okviru našeg centra su i prodavci magazina Lice ulice. Odziv je sve veći i oni postaju prepoznatljiviji u Novom Sadu i Beogradu, gde se magazin prodaje", rekla je naša sagovornica.

Klub Kompas ima oko 25 korisnika koji svake nedelje pohađaju radionice. Prema iskustvu volontera, ovakva forma, koja podrazumeva druženje i razgovor, ono je što polaznicima najviše prija. Vreme provedeno sa drugim ljudima koji razumeju probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju je jednostavno neprocenljivo.

M. L.

Foto: privatna arhiva