Diplome ne odgovaraju zahtevu tržišta

Više od polovine mladih u Srbiji posle završenog fakulteta ne nalazi posao. Prema podacima Biroa za zapošljavanja, čekanje na posao za koji su se kvalifikovali traje u proseku dve do tri godine, a sve češće i dosta duže. Najveći deo mladih je demotivisan i spreman na odlazak iz zemlje, mladi rade poslove za koje nije potrebna diploma i pobornici su teze "fakultet je danas ulazica, ne i garancija".

U proteklih nekoliko godina sve veći je broj mladih ljudi koji kartu za budućnost ne vide u svojoj zemlji. Kao glavni razlog navodi se činjenica da se do posla uglavnom dolazi preko poznanstava i stranaka, a konkursi za zapošljavanje su samo maska.

"Mislim da, kakvo je trenutno stanje na tržištu rada, teško ću se zaposliti u ovoj struci. U planu imam da dobijem stipendiju za studiranje u inostranstvu i posle završenog mastera pokušam da se zaposlim negde na tržištu Evrope", potvrđuje studentikanja završne godine na Fakultetu tehičkih nauka u Novom Sadu, Sara Špegar.

Ipak, postoje i primeri u kojima osoba odmah po završetku školovanja, bez čekanja i volontiranja pronalazi posao. Master ekonomistkinja Nikolina Novaković iz Novog Sada, iako je u potrazi za još boljom pozicijom, odmah posle završenog fakulteta pronašla je posao, preko poznanstva.

"Odmah posle završetka fakulteta, pronašla sam posao u kompaniji 'AD Hleb'. Preko poznanstva sam došla u tu kompaniju. Međutim, nisam dobila posao na funkciji na kojoj sam ja htela, već u komercijali, a ne u računovodstvu. Zadržala sam se tu godinu dana, posle mi se ukazala prilika u drugoj kompaniji, na poziciji računovođe. I dalje tragam za nekim drugim poslom, boljim uslovima", govori naša sagovornica.

Podela na prirodnjake  i društvenjake pri samom izboru fakulteta, definiše i podelu na zaposlene i nezaposlene. Sociolog Đorđe Svirčević smatra da kapitalizam u kome živimo jasno postavlja pravila pri izboru visoke ustanove i buduće profesije.

"Imamo veliki problem da mladi nakon stečene diplome ne mogu da nađu posao. Mi ovde živimo u surovom kapitalizmu gde veliki broj diploma ne odgovara zahtevu tržišta, a najviše su tu ugroženi diplomirani društvenjaci. Kome će danas ovde neki istoričar, sociolog ili filozof doneti profit? Tako mladi nađu posao van struke ili što je još češće, odu odavde", smatra Svirčević.

Iako u Birou za zapošljavanje u Novom Sadu ne žele da govore o tačnom broju nezaposlenih mladih lica, potvrdili su da ta cifra iz godine u godinu raste. Isto tako, neusaglašenost obrazovnog sistema i tržišta rada dovodi do kulminacije problema.

Sanja Kužet