Da li nam se prijatelji pretvaraju u linkove?

Nedavno istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da mladi od 18 do 23 godine proveravaju mobilne telefone na svakih deset minuta, što je oko 85 puta dnevno. U anketi koju je sproveo O radio, novosadski studenti kažu kako im pametni telefoni uglavnom pomažu da brže komuniciraju, ali i da se snalaze u svakodnevnim situacijama. Istraživanja pokazuju i da su ljudi koje možemo da opišemo kao društvene, takvi i na internetu.

Mnogi ljudi vide internet i društvene mreže samo kao produženu ruku u interakciji koju inače imaju. Mladi na mobilnim uređajima uglavnom proveravaju da li ih je neko kontaktirao ili ostavio poruku i imaju potrebu da odgovore veoma brzo. Kako navodi komunikološkinja Jelena Kleut ukoliko je to zaista produženje naše društvenosti koje nam tehnologija omogućava, onda tu nema mana. Međutim, postoje činjenice koje navode na to da ljudi sada prijatelje vide isključivo kao linkove.

"Postoje istraživanja koja kažu da je problem što mi onlajn prijatelje vidimo kao linkove kojima ćemo s vremena na vreme da se uputimo i da zapravo potpuno dehumanizujemo taj kontakt. Prijateljstva se svode na brojeve i to zapravo urušava ideju društvenosti", kaže Jelena Kleut, dodajući da "misli da je jedini problem društvenih mreža prividan osećaj društvenosti i bliskog kontakta".

Introvertnim osobama društvene mreže i onlajn komuniciranje više prijaju u odnosu na komuniciranje licem u lice. Činjenica da postoji čitava tehnologija između odnosa dve osobe, daje ljudima osećaj da mogu bolje da prikriju svoje slabosti, pa se udobnije osećaju sa tehnološkom distancom kada komuniciraju sa drugim ljudima.

Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu Vladimir Mihić kaže kako je velika zabluda da mladi mogu postati introvertni zbog prekomernog korišćenja smart telefona i interneta. Kako on objašnjava, introvertnost je karakteristika ličnosti koja se razvija u detinjstvu, mnogo povezanija sa vaspitanjem i temperamentom deteta koje je genetski uslovljeno.

"Prekomerno korišćenje smart uređaja sigurno može dovesti do otuđivanja, odnosno, zamenjivanje realnog sveta sa virtuelnim svetom. Otuđenje može dovesti do toga da deca i mladi ljudi izgube veliki broj veština odnosno socijalnih kompetencija koje treba da razvijaju u određenom periodu, a ne razvijaju ih zato što nemaju direktnu interakciju sa drugom osobom", zaključio je Mihić.

U današnjem dobu suočeni smo sa izobiljem informacija na koje se više oslanjamo od onoga što sami već znamo i što smo naučili od ljudi u našem okruženju. Jelena Kleut ističe da su najveći problem situacije u kojima se svaka značenjska interakcija svede na jedno dugme, poput lajka

"Šta ste vi zapravo rekli osobi kojoj ste uputili lajk? Ispoštovali ste tetku koja vam je poslala sličicu sa odmora, ne zato što je super slika i volite tetku, ali šta sad? Isto kao kad vam tetka dođe na rođendan kada ste bili mali i vi ne volite tetku, ali ćete se malo podružiiti. To se sad dešava i na društvenoj mreži, problem je što taj lajk na nivou jednog klika to prikriva", podvukla je komunikološkinja.

Stručnjaci objašnjavaju da društvene mreže nisu neminovno loše ili dobre. Svakako postoje i dobre i loše strane u zavisnosti na koji način se koristi. Bitnije pitanje je kako nekoga ko se na društvenim mrežama prikazuje kao otvoren, komunikativan, ekstravertan, naučiti da isto to čini i u realnom životu.

Lea Kotlica (leakotlica0@gmail.com)