"Crne ovce" osvežile HC-punk kulturu

"Hteli smo nešto da damo ideji od koje smo toliko toga uzeli i da je podelimo sa što većim brojem ljudi, upoznamo ih sa idejama koje prate ovu subkulturu, kao što su ljudska i životinjska prava, straight edge kao ideja koja se odupire nihilizmu i medijski nametnutoj autodestrukciji unutar pank pokreta i poziva na samoodgovornost, kreativnost, pozitivan i kreativan pogled na društvo, uprkos predrasudama kojima smo okruženi" - Bojan Šovljanski Šolja 

      U poslednjih par godina mogli smo primetiti neobične pojedince u Novom Sadu čija je ekspanzija dovela do toga da prerastu u grupu , a sada u čitav pokret. Rebuild kolektiv sačinjen od momaka i devojaka koji žive muziku, aktivizam i velikim delom straight edge. Hard kor ekipa koju lako možemo pronaći, dovoljno je otići do “Crne Ovce” (Kralja Aleksandra 10/ I sprat) i tamo zateći pregršt mladih ljudi koji su našli svoj kutak za razmenu mišljenja, upoznavanje sebi sličnih odnosno mesto na kome mogu nesmetano da se druže bez osuđujućih pogleda zbog tetovaža, pirsinga i sličnih nekonvencionalnih životnih stilova.

     Razgovarajući sa jednim od začetnika Rebulid kolektiva, Bojanom Šovljanskim – Šoljom nismo mogli, a da ga ne pitamo otkud im ideja?

 - Ideja o REBUILD-u je začeta negde oko 2010, kao napor par drugara da udruži i objedini jednu priču oko hardcore-punk subkulture, da osveži i doprinese joj koliko može. Mogu da kažem da je dobar deo nas iz Rebuilda na sceni od kraja 90-ih godina prošlog veka i hardcore-punk je dosta uticao na naše živote i način razmišljanja. Hteli smo nešto da damo ideji od koje smo toliko toga uzeli i da je podelimo sa što većim brojem ljudi, upoznamo ih sa idejama koje prate ovu subkulturu, kao što su ljudska i životinjska prava, straight edge kao ideja koja se odupire nihilizmu i medijski nametnutoj autodestrukciji unutar pank pokreta i poziva na samoodgovornost, kreativnost, pozitivan i kreativan pogled na društvo, uprkos predrasudama kojima smo okruženi.

 Naravno, uz to, hteli smo da dovedemo što više bendova i ljudi iz celog sveta i to nam do sada polazi za rukom, pošto smo organizovali oko 100 bendova iz raznih delova sveta u našem gradu, par motivacionih govornika, i pomogli većem broju aktivista koji su bili zainteresovani za naš rad, druženje i Novi Sad generalno. Može se reći da je ideja REBUILD-a začeta na velikom poštovanju prema bogatoj hardcore-punk istoriji koju Novi Sad ima u zadnjih 35 godina (preporučio bih svima treće izdanje knjige Novosadska PUNK verzija - prilog istoriji novosadske hardcore i punk scene, u izdanju SKCNS) i našoj želji da stavimo Novi Sad na evropsku mapu dešavanja.”

 Ti si na sceni i iza nje godinama unazad i možeš je uporediti sa sadašnjim stanjem. Da li je i koliko mladim bendovima ranije falilo podrške?

- Mladi bendovi su se uvek nekako snalazili i radili, a podrška za njihov rad nije izostajala ni ranije što se tiče brojnosti na koncertima. Nije to bio problem na koji smo mi želeli da ukažemo. Problem je bila učmalost, letargija koju su mladi ljudi pokazivali usled nedostatka pravih informacija, za šta je svakako zaslužno i stanje u državi i dugogodišnja izolovanost naše zemlje od normalnih kulturoloških razmena i dešavanja. Bendovi su retko odlazili da sviraju van našeg grada, eventualno do Beograda ili nekog većeg grada u zemlji i propuštali priliku da proputuju stari kontinent i razmene svoje ideje sa istomišljenicima širom Evrope uz pomoć muzike koju sviraju, druže se, steknu neka nova prijateljstva i kontakte koja će im obogatiti život. “

 Vidiš li razliku nekad i sad  od kada Rebuild postoji?

 - Naravno da se vidi razlika, bendovi mnogo više rade, snimaju, izdaju albume, sviraju, lakše putuju. Mreža ljudi koji se poznaju, podržavaju i pomažu jedni druge se sve više širi. Tako smo, recimo za poplave koje su zadesile našu zemlju u najkraćem roku uspeli skupiti oko 2500e sa samo par fb poruka našim drugarima iz celog sveta. Prijateljstva i podrška ljudi koje spaja hardcorepunk je nekad teško shvatljiva ljudima izvan naših krugova, u to sam se uverio par puta kada su ljudi izgovarali u čudu ''oni su vama pomogli za to i to, a nisu tražili ništa za uzvrat i nisu imali nikakvu skrivenu nameru (smeh).”

 Ne, nisu imali skrivenu nameru jer su ljudi okupljeni oko ove specifične muzike tu ipak zbog razloga koje prevazilazi nečiju komplikovanost rifova i kvalitet svirke. Solidarnost, prijateljstvo, poštovanje, iskrenost, tolerancija su neke od kvaliteta koji se često mogu čuti u pesmama na svirkama iz naše branše. Uz, naravno, dosta kanalisanog besa prema svakoj nepravdi koju čovek čini prema drugom čoveku, prirodi ili životinjama.

 Putuješ po Evropi i regionu i pratiš tamošnju scenu, možeš li je uporediti sa našom?

 - Što se tiče scene u regionu, pohvalio bih Zagrepčane koji ne prestaju iznenađivati sa dobrim bendovima i dešavanjima u svom gradu, ljude okupljene oko benda Deer in The headlights i Gloves Off u Banja Luci, Makedonce oko ''Napravi zajedno'' i sve ostale koje sam zaboravio, a koji se trude i doprinose lokalnoj i globalnoj hardcore sceni.

 Planovi za budućnost?

 - U Novom Sadu? Što kažu ''ne bi’ ja tu ništa dir'o'', mi ćemo se truditi da doprinesemo koliko god možemo i uvedemo što više ljudi u hardcorepunk muziku i način razmišljanja svojom glavom i nadamo se da će se uskoro pojaviti neke mladje generacije klinaca koje će sve ovo nastaviti svojom mladalačkom energijom.

Za sledeći period planiramo da uradimo što više promocija domaćih strip izdavača i izdanja, pomoći andergraund izdavaštvo. U planu su i određena muzička izdanja, brdo koncerata u 2015. i nadamo se poseti dva američka benda koji su bili okosnica hardcore scene 90-ih: TRIAL i By the grace of God. Vidimo se i na našoj novogodišnjoj žurci, festivalu POSITIVE YOUTH! FEST 27.decembra u CK13.

 Jelena Mijatović