Društvo
Bezbednost u saobraćaju: mladi lošije procenjuju rizik
U saobraćajnim nezgodama u Srbiji ove godine su život izgubile 333 osobe, od čega četvrtinu čine mladi između 15 i 30 godina. Oni u najvećem broju slučajeva stradaju u saobraćaju kao vozači ili putnici automobila i motocikala. Istraživali smo zbog čega mladi predstavljaju posebno osetljivu grupu učesnika u saobraćaju, kao i šta nam nedostaje kada je reč o njihovoj saobraćajnoj edukaciji.
Foto: Pexels
Potpukovnik Goran Stošić iz Uprave saobraćajne policije objašnjava da su najčešći faktori koji dovode do nezgoda u kojima stradaju mladi - prekomerna brzina, vožnja pod uticajem alkohola, ali i pogrešno izvođenje radnji u saobraćaju.
“Mladi sve češće koriste laka električna vozila, kao što je trotinet. S tim u vezi, podsetio bih da njihovi vozači moraju na glavi imati zakopčanu zaštitnu biciklističku kacigu i da ne smeju prevoziti druga lica na takvom vozilu. Kada se kreću kolovozom, vozač lakog električnog vozila morao bi nositii i svetloobojeni prsluk”, napominje Stošić.
Kada je reč o najčešćim saobraćajnim prekršajima među vozačima je najzastupljenija nasilnička vožnja i vožnja pod uticajem alkohola.
“Od početka godine, prilikom kontrole vozača, saobraćajna policija je otkrila 1800 prekršaja nasilničke vožnje, što znači da u proseku svaki sedmi vozač u Srbiji postupa u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, ne pokazujući obzir prema ostalim učesnicima. Takođe, od početka godine preko 2300 vozača je isključeno iz saobraćaja zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, što predstavlja skoro deset vozača na dnevnom nivou. I pored maksimalnog angažovanja saobraćajne policije, i dalje se učestalo dešavaju teške saobraćajne nezgode zbog ovih uticajnih faktora”, upozorava Goran Stošić.
OBRATI PAŽNJU
Kada je reč o merama prevencije i edukaciji vozača, Igor Velić iz udruženja Sigurne staze ističe da je neophodno da saobraćajno obrazovanje i vaspitanje bude sistemski uvedeno u osnovne i srednje škole.
“Saobraćajno obrazovanje nije u nastavnim planovima, tako da trenutno nemamo ni udžbenik za to. Deca i mladi se kod nas prvi put sa pravilima saobraćaja susreću tek u auto školi, što je kasno. Sve zemlje koje imaju najbolje rezultate u pogledu bezbednosti saobraćaja imaju sistemski uvedeno saobraćajno vaspitanje od najranijih uzrasta. Mi to nemamo i to je veliki propust, jer sva istraživanja u Evropi kažu da u promeni ponašanja leži potencijal da se smanji broj saobraćajnih nezgoda za od 20 do 40 posto”, kaže Velić.
Naš sagovornik naglašava i da odgovornost za bezbednost saobraćaja ne smeju snositi samo njegovi učesnici i učesnice kao pojedinci, već i svi akteri sistema koji mogu uticati na bezbednost kroz edukaciju i izgradnju adekvatne i bezbedne infrastrukture.
“Tu spada i pitanje da li su naši gradovi po dizajnu, saobraćajnom planiranju i tehničkom regulisanju saobraćaja u funkciji bezbednosti saobraćaja. Da li su nam bezbedni prelazi i raskrsnice, da li je dobro postavljena signalizacija, da li se održava kolovoz, da li je sve to dobro projektovano… To je takođe jedan segment koji utiče na smanjenje broja nezgoda”, ističe Igor Velić.
Igor Velić, foto: Nova.rs
Kada je reč o saobraćajnim propisima, kod nas za mlade vozače sa probnom vozačkom dozvolom takođe važe malo drugačija pravila u saobraćaju. Oni na autoputu ne smeju voziti brzinom većom od 110 kilometara na čas, a na ostalim putevima ne većom brzinom od 90% maksimalne dozvoljene brzine.
“Takođe, ne bi smeli da upravljaju motornim vozilom u periodu od 23 časa do 6 časova. Za vreme vožnje ne bi smeli koristiti telefon. Ne bi smeli upravljati vozilima čija snaga motora prelazi 80 kilovata. Lice koje ima manje od 18 godina, a ima probnu vozačku dozvolu, mora biti pod nadzorom lica koje poseduje vozačku dozvolu za B kategoriju u trajanju od najmanje 5 godina. Mladi vozači takođe ne bi smeli da prevoze više od tri osobe u kolima. I, naravno, njihovo vozilo mora biti označeno posebno oznakom "P" sa prednje i zadnje strane”, objašnjava Goran Stošić iz Uprave saobraćajne policije.
Igor Velić iz udruženja Sigurne staze ističe da je adekvatna edukacija mladih vozača o važnosti poštovanja saobraćajnih propisa posebno značajna, jer su mladi vozači grupa koja tek treba da stekne praktično vozačko iskustvo.
“Ono što je karakteristično za mlade jeste da lošije procenjuju stepen rizika. Dakle, nisu svesni šta znači prekoračenje brzine, šta znači upotreba mobilnog telefona, koliko je vezivanje pojasa važno, zašto treba usporiti kad se približavamo raskrsnici, koje rizike možemo imati od pešaka, biciklista, vozača teretnih vozila... Jednostavno, oni od malena nisu upoznati sa tim rizicima”, kaže Velić.
Naš sagovornik dodaje i da statistike pokazuju da se devojke i žene bezbednije i odgovornije ponašaju u saobraćaju, te ređe prave prekršaje i manje stradaju u saobraćajnim nezgodama kao vozači.
Ceo prilog o bezbednosti mladih u saobraćaju poslušajte u prilogu:
Irena Čučković
