Antifašizam je nadideološka borba

"Revizija istorije, pre svega one iz Drugog svetskog rata, opasna je i postaje sve prizemnija", moglo se između ostalog čuti na tribini u Fabrici SKCNS nazvanoj „Dani pobednika“. Fašizam je, kako su govornici naglasili, baština koje se danas Srbija stidi, što je potpuno apsurdno jer nema mnogo primera da neki narod pokušava da zaboravi svoje najslavnije pobede.

Istoričarka dr Branka Prpa kaže da trenutno imamo posebnu situaciju kao u Beketovoj drami, u kojoj dva lika vode dijalog svaki iz svoje kante za smeće.

"Mi smo u konfuziji kako po pitanju dalje, tako i po pitanju nedavne prošlosti. One su se izmešale u nešto čudno. Na vojnoj paradi u Beogradu imali smo vojnike obučene u uniforme iz Prvog svetskog rata. Predsednik države nije rekao da je Jugoslaviju oslobodila Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije na čijem čelu je bio Josip Broz. Kad se to dogodi, možete izvlačiti različite zaključke."

Prpa ističe da je antifašistička koalicija sadržavala Veliku Britaniju, Sovjetski Savez, SAD i Jugoslaviju, koja je bila četvrta najveća antifašistička država, ali i jedina pored SSSR-a koja se sama oslobodila, ako izuzmemo mali deo gde je učestvovala Crvena armija koja je prosto prošla kroz ova područja ka Mađarskoj.

"To govori puno o našoj ulozi u borbi protiv fašizma. Antifašizam je nadideološka kategorija. Zato je i mogla na istoj strani imati Čerčila, Ruzvelta, Staljina i Tita. To je bila koalicija koja je branila ideju čoveka i čovečanstva, jer takav zverski rat, u kojem je poništena ideja čoveštva, nije postojao nikada u istoriji", kaže Prpa.

Antifašistička borba imala je i veliki uticaj na umetnost koja je doživela svoj vrhunac sedamdesetih godina prošlog veka, da bi potom zamrla. Reditelj i pisac Zlatko Paković je istakao da se nova umetnost rodila u pobedi nad nacizmom.

"Beketa ne možete zamisliti bez pogleda na koncentracione logore koji su ubili šest miliona Jevreja, Roma, socijaldemokrata, komunista, homoseksualaca i osoba s posebnim potrebama. Takva zaostavština rodila je umetnost koja je u Jugoslaviji doživela vrhunac šezdesetih i sedamdesetih godina, da bi nestala s početkom osamdesetih", kaže Paković.

Istoričar dr Slobodan Bjelica rekao je da nove generacije danas crpe znanje o događajima iz Drugog svetskog rata sa kojekakvih internet foruma, a da je revizionizam istorije danas mnogo prizemniji nego devedesetih godina.

"Predajem istoriju na Filozofskom fakultetu i više nemam ni živaca za informacije o kojima me studenti pitaju. Dam im neku relevantnu knjigu da pročitaju, ali te loše internet informacije u njihovim glavama opstaju. Kada govorimo o završnim danima u pobedi nad fašizmom, ja volim da pomenem i 27. mart, koji je prvi dan te pobede.

Kada danas pročitam o tom datumu, vidim da se o njemu piše kao o najvećoj katastrofi našeg naroda i to je istovetno kao Nedićeva propaganda u ono vreme. Nema tu nikakve razlike. Taj datum nije politički bio obojen i okupio je najširu lepezu antifašističkih snaga, a danas ga napadaju iako nemaju nijednu ozbiljnu činjenicu kojom bi mogli da ga umanje", podvlači Bjelica.

Branka Prpa istakla je još da je u toku izjednačavanje komunizma i nacizma jer su u pitanju totalitarni režimi, što ni u kom slučaju ne može biti isto.

"Revizionizam istorije ne postoji u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Rusiji. Prisutan je u Istočnoj Evropi, koja je u međuvremenu bila pod komunizmom i to je veoma opasno", rekla je Prpa.

P.K.