Alternativne kazne: pre bi platili nego radili

Kazne za prekršaje i krivična dela u Srbiji u vidu alternativnih sankcija na snazi su od 2008. godine, no tek je poslednjih godina primetan porast njihove primene, kada su i javne ličnosti dobijale slične osude.

foto: novosti.rs

Kazne u vidu rada u javnom interesu, kazne kućnog zatvora i pritvora štede ogroman novac koji se izdvaja za boravak osuđenika u zatvorima, a samo tokom 2012. godine je ušteđeno deset miliona dinara, što je jednako desetogodišnjoj robiji, piše u biltenu Poverenika za alternativne sankcije. Dan osuđenika u zatvoru državu košta 15 evra, a već 2014. je zbog ovih kazni ušteđeno 14 miliona dinara. No, i dalje postoji ogroman prostor za primenjivanje ovih kazni, što zavisi od odluka sudija, tvrdi poverenica za alternativne sankcije u Novom Sadu Branislava Čađenović.

"Ove kazne su višetruko korisne za poslodavca i za društvo jer na taj način osuđenik razvija odgovorniji odnos i prema sebi i prema društvu. U zatvoru je samo kažnjen, a boravak tamo košta. Ovako se ne odvaja od porodice, a radi u organizacijama od kojih celo društvo ima koristi", rekla je Čađenović, koja dodaje da se Kancelarija Poverenika trudi da informiše sudije o mogućnostima alternativnih sankcija.

Sa druge strane, predsednik Prekršajnog suda Kamenko Kozarski tvrdi da bi građani i dalje radije plaćali kazne nego radili.

"Mislim da ove kazne i dalje nisu zaživele jer nema zainteresovanih u dovoljnoj meri. Imaće efekta tek kada ljudi budu shvatili da je to institut prihvaćen širom sveta. Bolje je doprineti zajednici nego sedeti u zatvoru", izjavio je Kozarski.

Trenutno je u Novom Sadu više od stotinu osuđenih na društveno – koristan rad, najčešće zbog saobraćajnih prekršaja, sitnih krađa ali i nasilničkog ponašanja. Počiniocima se na raspolaganje stavlja i mogućnost nagodbe pre pokretanja krivičnog postupka, što znači da se u dogovoru sa tužiocem može dobiti kazna rada u javnom interesu. Međutim, osuđeni mora da pristane da obavlja ovu kaznu. 

Prekršajni sud kao i ostali sudovi imaju na raspolaganju deo Zakona o prekršajima koji im omogućava da donesu presudu u kojoj neko ko je kriv za remećenje javnog reda i mira, ili komunalnih delatnosti odnosno posedovanje narkotika za sabraćajnu nezgodu sa lakšim povredama, takođe dobije rad u nekom javnom preduzeću. Prema Zakonu, oni ne smeju da rade manje od 20 sati i ne više od 360, odnosno ne manje od 30 i ne više od 360 za krivične prekršaje. 

Nakon izrečene presude, osuđeni odlaze na razgovor kod Poverenika koji im u skladu sa njihovim karakteristikama, istoriji, dosijeu, stepenu obrazovanja i zdravstvenom stanju odredi mesto i broj radnih sati. Međutim, osuđeni mora da pristane da obavlja ovu kaznu. 

"Kada se završi prvi razgovor i kada prođu formalnosti sa osuđenima ili prekršajno kažnjenima, onda se odlazi kod poslodavca. Poverenik unapred ima definisana radna mesta za osuđena ili prekršajno kažnjena lica. To su mesta koja ne zahtevaju preterano radno angažovanje (neće dobiti da rade u rudniku ili na gradilištu) i nisu rizična", objasnila je poverenica.

Ukoliko se desi da se odustane od presuđene kazne, osuđenik se prema broju preostalih sati rada odvodi u zatvor.

U "Gradskom Zelenilu" je trenutno desetak mladih od 18 do 26 godina koji su na odsluženju kazne. Prema rečima PR-a ovog preduzeća Ivana Nožinića oni uglavnom rade terenske poslove.

"To su uglavnom fizički poslovi, sakupljanje smeća i rad u rasadniku gde nismo imali nikakvih problema. Pored toga, oni su angažovani i na čišćenju grafita".

Nožinić je takođe istakao i da se oni koji su osuđeni za sitne krađe ne dovode u kontakt sa ljudima, već su isključivo na terenu.

Pored raznih saobraćajnih prekršaja kao što je parkiranje na zelenoj površini, ispisivanje grafita ili sitne krađe, društveno koristan rad su u nekom momentu dobili i oni koji su emitovali piratski radijski signal u okolini Novog Sada.

Nataša Šaru