Život humanitarca posut trnjem i satisfakcijom

Međunarodni dan humanitarnih radnika, 19. avgust, Srbija je dočekala u okolnostima migrantske krize, svakodnevnih humanitarnih akcija za pomoć oboleloj deci, apela za lečenje multipla skleroze po svetskim standardima i stalnih pretnji od poplava. Humanitarni radnici u takvom svetu imaju pune ruke posla, a taj posao nije ni malo lak.

Sanja Stanković, volonterka "Akt fondacije", za Oradio kaže da svoja iskustva humanitarnog angažmana ne bi menjala ni za šta.

"Provela sam u Južnoafričkoj republici šest meseci, volontirajući za Akt fondaciju. Pretežno smo se bavili osnaživanjem socijalno ugroženih porodica tako što smo pripremali hranu za njihovu decu. Najčešće je to bio jedini obrok za njih. Takođe osnaživali smo i lokalni kadar koji se bavi tim poslom", kaže Sanja.

Život u takvim okolnostima ostavio je veliki utisak na Sanju i ona kaže kako je shvatila da humanitarnim radom i volontiranjem želi da se bavi u bilo kojim okolnostima.

"Shvatila sam da u Srbiji nije najgore, iako smo stalno fokusirani na lošu situaciju. Shvatila sam da ima ljudi koji žive mnogo teže, ali imaju pobednički stav, uprkos svemu. Shvatila sam takođe i da ne moram da idem van Srbije ako želim da pomognem ljudima", kaže Sanja.

Akt fondacija ima podružnicu i u Novom Sadu, a Sanja kaže da je i ovde nastavila sa volontiranjem.

"Kontinuirano organizujemo huimanitarne akcije, pomažemo socijalno ugrožene porodice. Nosili smo pomoć u Kraljevo, posećivali i neka sela oko Šapca. Verujem da postoji određeni broj ljudi u Srbiji koji jeste human, jer se mi finansiramo donacijama građana. Uvek će biti ljudi koji žele da pomognu, bez obzira na to da li će donirati novac ili se lično angažovati", kaže Sanja Stanković.

Srbija je već tri godine i u žarištu migrantske krize, zbog čega je na zbrinjavanju izbeglica iz Sirije i drugih ratnih područja bilo angažovano na stotine volontera, od granice sa Makedonijom do Orbanovog zida na severu Vojvodine. David Varga je sa ocem sve vreme na usluzi tim ljudima.

"Od 2011. godine sa ocem pomažem izbeglicama, a imamo i volontere iz inostranstva. Vidimo da su ljudi u potrebi, da na svom putu imaju mnogo problema i zato smo odlučili da im pomognemo, koliko možemo. To često nije ni lak posao, je je društvo podeljeno po pitanju migranata, ali mi se ne obaziremo na te priče, najvažnije je da pomognemo što većem broju ljudi", kaže David.

UN po deseti put obeležavaju 19. avgust kao Svetski dan humanitaraca. Taj dan posvećen je svim humanitarnim radnicima koji svoje živote izlažu opasnosti, a često i ginu u pokušaju da pomognu ljudima u nevolji širom sveta.

Foto: epa.eu

Ove godine posebnu počast daje se humanitarnim radnicama i ogromnoj razlici koju čine za sve kojima su hitno potrebne, izjavio je Generalni sekretar UN Antonio Gutereš povodom Međunarodnog dana humanitaraca.

"Od podrške civilima zahvaćenim krizom do rešavanja epidemije bolesti, žene-humanitarke su uvek prve na licu mesta. Njihovo prisustvo čini operacije pomoći efikasnijim povećavajući njihov domet. Takođe, poboljšava humanitarni odgovor na rodno zasnovano nasilje, koje se povećava u vanrednim situacijama. Pozivamo vas da delite njihove moćne priče kroz vaše mrežne i društvene platforme. Čineći to, iznova potvrđujemo našu zajedničku posvećenost jačanju uloge žena u humanitarnim operacijama", rekao je Gutereš.

Međunarodni dan humanitaraca obeležava se u sećanje na 19. avgust 2003. godine i teroristički napad koji je pogodio sedište Ujedinjenih nacija u Bagdadu, usmrtivši 22 osobe. Među onima koji su izgubili život bio je i Sergio Vieira de Mello, glavni predstavnik UN-a u Iraku.

Pet godina kasnije, Generalna skupština je usvojila rezoluciju kojom je 19. avgust proglašen Svetskim humanitarnim danom. Svake godine od tada humanitarna zajednica organizuje globalne akcije, zalažući se za sigurnost radnika humanitaca, kao i za opstanak, dobrobit i dostojanstvo ljudi pogođenih krizom.

P.K.