Za i protiv: Doživotna robija za ubice dece

Najmasovnija peticija stigla je do poslanika - građani zahtevaju doživotnu robiju za ubice dece. Stručna javnost nije jednoglasno za. Pojedini pravnici ističu da bi takvom izmenom zakona dostignutom nivou ljudskih prava u Srbiji bilo naneto više štete nego koristi. 

Petar Brojna ubistva dece u posednjih deset godina, pre i posle ubistva Tijane Jurić, osnovni su razlog zbog kojeg ljudi u Fondaciji Tijana Jurić smatraju da treba da se menja zakon i uvede kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja, rekla je za Oradio profesorica sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu Dragana Ćorić.

"U poslednjih 10 godina desilo se desetak takvih zločina, a to je broj za koji znamo jer su našli put do javnosti, ali koliko je slučajeva koje mediji nisu objavili. Mi moramo uspostaviti nekakav sistem. Vrednosni sistem nam je potpuno pokvaren. Ne možete krenuti odozdo da menjate narod, onda možete odozgo da postrožavate kazne. Njena uloga nije samo da kazni počinioca već ima i preventivnu meru. Da potencijalni počinioci znaju da više nikada neće izaći iz zatvora ako tako nešto urade", rekla je Ćorić.

Ona kaže da ne postoji šansa da se vrati smrtna kazna, ali da postoji mogućnost da se vrati doživotni zatvor. Ona kaže da tu kaznenu instituciju ima većina država u svetu, te da postoje i neke odluke Evropskog suda za ljudska prava koje u pojedinim slučajevima zločina daju za pravo uvođenje ovakve kazne.

Kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja, kaže Dragana, može da predupredi potencijalne zločine i potencijalne ubice odvrati od namere da oduzmu život detetu ili trudnoj ženi.

"Kazna će takvog počlinioca izmestiti iz društva i otkloniti opasnost. Što se potencijalnih ubica tiče, ta kazna može da ih zastraši", kaže Ćorić.

Ona kaže da je pre desetak godina bilo inicijative za uvođenjem kastracije za povratnike u silovanju, ali to nije prošlo jer je medicinski i etički sporno.

"Sada imamo odredbu koja nije ni po čemu sporna", kaže ona.

Kritičari ove akcije, pre svega advokati i pravnici iz nevladinog sektora upozoravaju da se doživotna kazna robije bez mogućnosti prevremenog otpusta kosi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Pravnik Danilo Ćurčić izjavio je da bi ovakva odredba bila problematična iz ugla dokumenata koje je Srbija davno ratifikovala i mora da ih se pridržava.

"Važno je napomenuti da uvođenje kazne doživotnog zatvora za bilo koja krivična dela, pa i za ova koja predlaže fondacija Tijana Jurić, bez mogućnosti uslovnog otpusta, već na prvi pogled nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i o tome postoji relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava", objašnjava Ćurčić.

Pravnica iz YUCOM-a Milena Vasić kaže da već postoje kazne koje su gotovo doživotne poput one od 40 godina zatvora.

"Kako već imamo zakonom propisane kazne koje su gotovo u ravni doživotne (kazna do 40 godina zatvora), smatram da bi mnogo efikasnije bilo da govorimo o prevenciji ovih krivičnih dela, jer kaznena politika ne predstavlja ,,čarobni štapić" koji će magično učiniti da se smanji stopa kriminaliteta, a ovako postavljen predlog izmena zakona predstavljao bi sistematsko krišenje ljudskih prava osuđenih lica" kaže Milena Vasić za “Vice”, "Uz uvažavanje žrtava i njihovih porodica, mi moramo shvatiti kao društvo da su ljudska prava univerzalna i važe za sve, pa i za osuđena lica i da ovakav iskorak (kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta) može dostignutom nivou ljudskih prava u našoj državi naneti više štete nego korist", kaže Vasić.

Dragana Ćorić priznaje da bi ta nemogućnost preispitivanja kazne posle izvesnog vremena mogla da bude problematična, ali da ovde treba sagledati i širu sliku.

- Holandija je evropska zemlja koja ima takvu kaznu. Evropski sud za ljudska prava je donosio presude u kojima je potvrđivao da mora biti mogućnosti za preispitivanje kazne, ali je donosio i zaključke u pojedinim slučajevima da su zločinci do te mere nepopravljivi, da kazna za kakvu se sada zalažemo, može biti jedina adekvatna.

Dragana kaže da bismo morali da se zapitamo I koja su to prava roditelja koji na takav način izgube dete, da im sud mora dati najveću pravnu satisfakciju.

"Država je ovlašćena da u okviru svog zakonodavstva učini sve moguće mere da izvrši prevenciju takvih zločina. EU sud za ljudska prava je u junu izneo seriju slučajeva koji su takozvani milestone za dalje proučavanje. Tu ima i presuda gde je sam sud rekao da ne postoji nijedna druga alternativa takvoj kazni, te će ostati na snaz", kaže Ćorić.

Naša sagovornica je rekla da očekuje da se Vlada u veoma kratkom roku izjasni o ovoj izmeni zakona kao i da će je Skupština uskoro usvojiti.

Podsećanja radi, osnivač Fondacije Tijana Jurić, Igor Jurić, Skupštini Srbije predao je tačno 158.460 potpisa građana za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece bez mogućnosti pomilovanja.

Akcija prikupljanja potpisa je održana u više od 40 gradova u Srbiji od 23. do 29. oktobra. Broj prikupljenih potpisa višestruko je premašio 30.000 neophodnih za ulazak u skupštinsku proceduru. Građani su se tako ujedinili u stavu da trenutna maksimalna kazna od 30 do 40 godina za najteže oblike teških ubistava dece nije dovoljna, te da je došlo vreme za promene.

Tijana je nestala 26. jula 2014. godine u Bajmoku. Ubica Dragan Đurić presreo je i iste noći ubio u okolini Sombora. Potraga za nestalom Tijanom trajala je danima sve dok policija nije otkrila telo u napuštenoj kući. Bio je to događaj koji je do temelja potresao Srbiju i po ko zna koji put do tada postavio pitanje: radi li država nešto da se ovakve tragedije nikada ne ponove.

Celu emisiju možete poslušati na našem podkastu.

P. Klaić