Volontiranje je pomoć čoveku, a ne izrabljivanje

Međunarodni dan volontera, 5. decembar, danas će biti obeležen nizom manifestacija, kako bi se skrenula pažnja na značaj takvih aktivnosti i njihovu vrednost. U Srbiji na desetine hiljada mladih obavlja neku volontersku dužnost, ali smo u ovoj oblasti i dalje na začelju Evrope. 

Volonteri su bili prva brana odbrane od poplava 2014. godine, a danas nude najkonkretniju pomoć emigrantima iz Sirije koji prolaze kroz našu zemlju. Ovo su dva primera koji na najbolji način opisuju volonterski angažman iako se volontiranjem u Srbiji smatra i besplatan rad u firmama. Naravno, potpuno pogrešno. Ida Boka iz Volonterskog centra Vojvodine kaže da ta razlika mora da se zna i da volontiranje u svojoj osnovi ima izgradnju boljeg i humanijeg sistema.

"Dobra volonterska praksa je ona koja odgovara na tekuće društvene potrebe. Ključno u volonterizmu je prepoznati potrebu u društvu za volonterskim angažmanom ljudi koji to društvo čine boljim", kaže Ida.

U Srbiji ne postoji zvanična statistika o broju ljudi koji rade bez naknade, ali se procenjuje da ima više od 100.000 volontera. Po Zakonu o volontiranju organizacije nisu dužne da izveštavaju o broju članova. Činjenica je da se vrlo često brkaju pojmovi, pa neki stručnu praksu poistovećuju sa volontiranjem da ne bi morali da plaćaju radnike. Inače, po Zakonu je zabranjeno organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti. Ida kaže da većina mladih u Novom Sadu ima dobro mišljenje o volonterizmu, ali da ne zna gde može da se uključi.

"Istraživanja pokazuju da ne znaju kako da se uključe. Oni volonterizam prepoznaju kao pozitivnu kategoriju. Oko 70 odsto njih je odgovorilo da to jeste dobro, ali 25 odsto njih ne znaju kako mogu da se uključe u volonteske programe. To znači da iako jeste rasprostranjeno ta spona između mladih između mladih i institutcija i organizacija koje pružaju volonterske usluge, nije napravljena kako treba", objašnjava Ida.

U svetu, samo u mreži Crvenog krsta u 189 zemalja, ima više od 13 miliona volontera, a studije pokazuju da volontiranje koristi, ne samo onima kojima se pomaže, nego i samom volonteru koji se bolje oseća time što je pomogao. Sanja Pavlović iz Udruženja mladih za društveni aktivizam kaže da su mladi u Srbiji relativno zainteresovani za volonterizam, ali da su puni predrasuda.

"Mislim da je volonterizam u poslednje vreme jako oštećen i zagađne pojam. Rekla bih i kompromitovan. Kada mladima u Srbiji spomenete volonterizam oni najčešće pomisle na izrabljivanje radnika i neplaćanje. A, to nije tako. Volonterizam je želja da se pomogne drugima i da se ispuni slobodno vreme. Mladi jesu spremni na volonterski angažman, ali nailaze na mnogo predrasuda kod drugih koji taj pojam ne shvataju kako bi trebalo da se shvati", kaže Sanja.

Ona tvrdi da, kada čovek volontira, on bira razlog koji mu je najbliži srcu.

"Kada čovek volontira, on bira da volontira za neki razlog koji mu je najbliži srcu. Javlja se prava motivacija i mislim da je to što je najvažnije jer tada shvatamo šta nam je zaista važno i za šta želimo da se borimo", kaže Sanja.

Pravi volonterski rad nema cenu, slažu se naše sagovornice. Potreba čoveka da pomogne čoveku i potreba društva da se bazira na humanijim osnovama idu ruku pod ruku. Stoga je i ustanovljen Međunarodni dan volontera - 5. decembar, na dan kada je 1970. godine ostvoren Program UN za volontere. Polja volonterskog delovanja mnogobrojna su, a podjednako su važni čišćenje okoline, pomoć izbeglicama, asistencija nemoćnima kao i izgradnja omladinskih cenatara i kulturnih institucija. Bez volonterskog rada, svet bi u oviom oblastima bio u mnogo većem problemu.

P. K.