Urbana ostrva toplote - očigledan uticaj čoveka na klimu

Urbana ostrva toplote su, kako im ime kaže, vrsta toplotnih ostrva koja se javljaju u urbanim sredinama, sa temperaturama koje su neprimereno više nego u prirodnoj sredini. Tako je tokom leta osetna razlika u temperaturi u pojedinim delovima grada, a ovaj faktor značajno utiče na kvalitet života stanovnika tih delova grada. Iako smo na pragu zime, priča o toplotnim ostrvima je deo šire priče o zaštiti životne sredine i o nepovoljnom uticaju čoveka na nju, a ovom temom bave se naučnici, istraživači, arhitekte, prirodnjaci i borci za zaštitu životne sredine.

Urbana ostrva toplote javljaju se zbog povećanja veštačkih urbanih površina koje se više zagrevaju i  povećavaju temperaturu u odnosu na prirodnu sredinu. Profesor sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakuteta Stevan Savić, koji se bavi istraživanjima toplotnih ostrva proteklih nekoliko godina i merenjima temperature na 28 lokacija u gradu, kaže da su najtopliji delovi grada Grbavica, Nova Detelinara i Podbara.

"Temperatura se vezuje za manjak zelene površine, ali osim manjka zelene površine, na nju utiče i tip izgrađenosti. To su delovi grada gde su objekti, odnosno zgrade koje imaju više od pet spratova, gradnja srednje visine i kad se spoji takav tip gradnje sa manjkom zelenih površina tu dobijamo najviše temperature", objašnjava prof. Savić i dodaje da se rezultati merenja mogu pratiti na android aplikaciji NSUNET, uz pomoć koje građani mogu da se informišu o promeni temperatura na svakih sat vremena, na svakoj od 28 tačaka u Novom Sadu.

Kako bi se ovo promenilo idealno bi bilo promeniti urbanističko uređenje grada, ali to je preskupo ne samo za Srbiju već i za bogatije zemlje. Važno je skrenuti pažnju na ovu pojavu kako bi građani mogli da se zaštite od visokih tempreatura koje mogu ozbiljno da ugroze zdravlje. Ivan Kalc, arhitekta koji se kroz firmu "EN-EF concept" bavi održivim razvojem, objašnjava uticaj toplotnih ostrva na zdravlje ljudi.

"To vidimo na primeru Pariza. Kad su 2003. godine bile zabeležene visoke temperature, broj umrlih skočio je sa 30, 40, koliko je uobičajeno, na više od 400, a za celo to leto u Francuskoj je umrlo 14.800 ljudi samo od toplotnih ostrva, odnosno od uticaja toplote", kaže Kalc.

Sonja Krastavčević i Ivan Kalc

Za toplotna ostrva odgovoran je čovek odnosno izgradnja parkinga i novih gradskih četvrti na uštrb ili bez zelenih povšina. Arhitekta Sonja Krastavčević koja se bavi energetskom efikasnošću kaže da ozelenjavanjem fasada ili krovova može da se poveća broj zelenih površina, no ključno je ipak urbanističko planiranje.

"Naravno, treba uključiti lokalnu upravu u ceo taj proces planiranja s obzirom na to da je naše urbanističko planiranje otišlo u pogrešnom smeru što se tiče kvaliteta života i smanjenja negativnih uticaja klimatskih promena. Bilo bi dobro uključiti više biciklističkog saobraćaja, promovisati korišćenje javnog porevoza, tako da se smanji koncentracija automobila na ulicama, pa u jednom trenutku ta parking mesta mogu da postanu zelene površine", objašnjava ona.

http://ilmastotyokalut.fi/kaupungin-lampotilaerot/mika-on-lamposaareke

Ljubljana, koja je prošle godine proglašena za zelenu prestonicu Evrope, ozelenjavanjem javnih površina i isključivanjem saobraćaja iz centralnih gradskih zona, u jednoj deceniji povećala je zelene površine sa 30 na 70 odsto. Takve strategije moguće je primeniti i kod nas. Dok se to ne desi važno je govoriti o ovoj temi kako bismo bili svesni na koji način, češće negativno nego pozitivno utičemo na svoju životnu sredinu, smatra studentkinja master studija evolucione biologije, Jelena Gavrilov, koja se ovom temom bavi iz ličnog interesovanja.

"Uvek smatramo da su klimatske promene nešto što se dešava na globalnom nivou i prvo nam na pamet padaju gasovi staklene bašte kao njihov osnovni uzrok. Retko se osvrćemo na to šta se dešava kod nas u gradovima, na šta mi možemo da utičemo, a to su na primer urbana ostrva toplote. Ja to posmatram kao bumerang efekat, čovek sad radi sve što radi, dobro mu je i ne vidi da će nam se to sve vratiti, ne razmišlja o dugotrajnim posledicama. A urbana ostrva toplote su već tu, već nam se dešavaju", kaže Jelena.

Klimatske promene dešavale su se i pre čoveka jer su deo prirodnih ciklusa, međutim, čovek ih sada ubrzava svojim dejstvom. Jedna od najozbiljnijih i najočiglednijih posledica je povećanje temperature na planeti Zemlji. U tom kontekstu možemo posmatrati i urbana ostrva toplote i truditi se da bar tu gde možemo, neposredno utičemo na to da se šteta umanji. 

Audio prilog poslušajte u plejeru:

Jovana Zdjelarević