Svet ruši male hidroelektrane, mi ih gradimo

Protesti protiv izgradnje mini hidroelektrana ne jenjavaju, a javnost lagano počinje da stiče oprečne stavove o ovom problemu. Inicijativa "Odbranimo reke Stare Planine" tvrdi da MHE uništavaju reke, ribu i negativno utiču na okolinu. Aktivisti koji se suprotstavljaju izgradnji MHE zahtevaju da se taj proces obustavi ne samo u nacionalnim parkovima, već na teritoriji cele Srbije, zbog ugrožavanja vodotokova.

U emisiji "Za i protiv" pričali smo o dilemi da li su MHE u Srbiji štetne za okolinu ili protesti nemaju utemeljenja. Emisiju možete poslušati ovde:

Sa druge strane, pobornici izgradnje MHE ističu da je njihov negativan uticaj na životnu sredinu mnogo manji, a da se protiv njih vodi kampanja koja je u službi dnevnopolitičkih potreba.

Igor Jezdimirović iz udruženja "Inženjeri životne sredine" kaže da se mini hidroelektrane nalaze u mogućim rešenjima ukoliko su izvedene po pravilima i kako treba, što u Srbiji po pravilu nije slučaj.

"Kada pogledamo istoriju HE dolazimo do toga smo pokušajem stvaranja električne energije na velikim rekama doveli do ogromnih promena u ekosistemima. To je bio razlog za pronalaženje alternativnog rešenja, što su ponegde i MHE. One ne bi trebalo da izazovu velike efekte na ekosisteme i neće izazvati degradaciju uslova za životu u okolini. Njih ima puno po Evropi, ali ovo što se pravi kod nas nema veze sa tim elektranama. Kod nas čak nisu uzete u obzir ni izmene poslednjih godina u vodotokovima, odnosno ekstremne oscilacije u količini vode i pitanje je šta će se desiti sa tim elektranama", objašnjava Igor.

Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić nedavno je rekao da je izgradnja MHE u Srbiji štetna, a korist koju donose gotovo nikakva. Kad bi se izgradile sve planirane male hidroelektrane u Srbiji one bi obezbedile svega 3,5 odsto potrebne struje.

Igor Jezdimirović kaže da je to tačno i da MHE energetskom sistemu ne donose bilo kakvo poboljšanje, kao i da su korisne jedino investitorima koji od njih zarađuju.

"Gde god su se ove eleketrane pravile poštovao se minimum vodnog protoka, dok se kod nas čitave male reke guraju u cev. Zamislite vodenicu na potoku koji je dovoljno širok da mu vodenica ne ometa protok. E, pa, kod nas te vodenice zauzimaju čitave vodotokove, što uništava sav rečni živi svet, a okolinu reka pride", kaže Jezdimirović.

Eksperti za energetiku mahom se slažu u tome da je osnovni razlog zbog koga su investitori zainteresovani za izgradnju malih hidroelektrana brz obrt kapitala.

Po zakonu, Elektroprivreda Srbije je dužna da otkupljuje struju iz obnovljivih izvora i to čine po višim cenama, što na kraju plaćaju pretplatnici. U takvim okolnostima, računica je jasna. Početna ulaganja se isplate u rekordno kratkom roku i od tog trenutka, investitor stiče kapital velikom brzinom.

Sa druge strane, Član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja mini hidroelektrana Bojan Milovanović izjavio je da takav vid proizvodnje električne energije najmanje utiče na prirodu. Istakao je i da mini hidroelektrane ne troše vodu, već samo vodnu snagu, dok istu količinu vode, istog kvaliteta, vraćaju u rečni tok.

Milovanović kaže da nisu tačni podaci kako će u Srbiji biti izgrađeno više od 800 malih hidroelektrana.

"Apsolutno nije tačno. Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije i prostornim planovima opština definisane su samo potencijalne lokacije za izgradnju malih hidroelektrana i svaki investitor koji se opštini obrati sa zahtevom o informaciji o lokaciji, može dobiti mogućnosti i ograničenja", rekao je on.

Trenutno je u Srbiji izgrađeno 90 malih hidroelektrana, a procena Ministarstva energetike je da se od oko 850 predloženih lokacija, za izgradnju postrojenja može iskoristiti maksimalno do 400, dodao je on.

U međuvremenu i Ministarstvo za zaštitu životne sredine opredelilo se protiv izgradnje MHE. Ministar Goran Trivan rekao je da je potrebno naći održivi način izgradnje MHE.

"Derivacione MHE čine epsku štetu po biodiverzitet svakog ekosistema gde nastanu. Šteta uvek postoji i samo je pitanje koliko su štete ljudi spremni da prihvate", rekao je Trivan.

On je najavio donošenje zakona koji će podrobnije regulisati ovu oblast, kako ne bi više dolazilo do zloupotrebe vodotokova na mestima gde je to apsolutno zabranjeno.

Igor Jezdimirović iz "Inženjera životne sredine" kaže da male hidroelektrane nikada ne bi postojale, kada bi se on pitao.

"Postoji mnogo veći broj prilika i načina da rešimo pitanje obnovljive energije. Mi tražimo način da zadovoljimo svoju potrebu za energijom. Hajde da prvo smanjimo ukupnu potrošnju energije, a da ne remetimo trenutni komfor i za to postoji mnogo različitih načina. To je prvi korak. Drugi korak je postavljanje solarnih panela jer nam je Sunce jedini nepresušan izvor. Tek posle toga možemo da pričamo o vetru i drugim načinima. Nas niko nije pitao želimo li mi ovako nešto, želimo li uopšte da plaćamo struju proizvedenu na ovakav način", kaže Igor.

U studiji organizacije riverwatch.eu koja se bavi zaštitom reka u Evropi, u okviru posebnog ekološkog master plana za reke u regionu Balkana navodi se da su reke Balkana "evropsko svetilište za ribe" kao i da 113 ugroženih ribljih vrsta živi upravo u rekama na potezu od Slovenije do Grčke. Ukoliko se planirane hidroelektrane na prostoru Balkana izgrade, a reč je o 2.796 MHE u fazi planiranja i 188 MHE koje su u izgradnji, uz postojećih 1.004 MHE koje već rade, "49 vrsta slatkovodnih riba suočiće se ili sa pretnjom od izumiranja ili sa gubitkom od 50 do 100 odsto".

Prema ovoj studiji, od pomenutih 49 vrsta riba, izumiranje preti jedanaest endemskih vrsta (vrste koje žive samo na jednom određenom geografskom području, prim. aut.), sedam će postati kritično ugroženo, dok će se broj ugroženih ribljih vrsta popeti na 24.

P. K.