.
Trenutno
Music Mix by Dušan Majkić
 Dušan Majkić
Društvo / Aktivizam

Srbija jedina u Evropi ne reciklira tekstil

04.09.2019.

Reciklaža tekstilnih materijala u Srbiji gotovo da ne postoji, zbog čega se gro stare garderobe i drugih tekstilnih proizvoda već dugo spaljuje. Time se čini dupla šteta: povećava se proizvodnja novih robnih artikala i zagađuje se okolina, a usput se stvara začarani krug iz kojeg nikako da izađemo. 

.

U najvećoj nevolji su proizvođači koji neprodatu robu skladište, ali tvrde da čak 80 odsto toga završi na smetlištima i u spalionicama. Priča bi mogla da bude mnogo drugačija, kaže Darija Šajin iz organizacije Arhus centar.

"Tekstil kao tekstil se spaljuje zbog toga što ne postoji adekvatna infrastruktura za odlaganje te vrste otpada. Mi nemamo kante za odvajanje tekstila niti kontejnere koji pružaju podršku da razdvajamo otpad po Zakonu o upravljanju otpadom. Tekstil je zapravo materija koja predstavlja izvor prihoda kada bismo počeli da recikliramo i tu bi se stvarala nova radna mesta, a smanjio pritisak na životnu sredinu. Ljudi uglavnom nisu svesni te činjenice", kaže Darija.

reciklaza

Nije samo reciklaža problem. I sam uzgoj pamuka, od kojeg se i dalje pravi većina garderobnih kreacija, vrlo je problematičan jer brzo uništava zemljište zahvaljujući brojnim pesticidima kojima ga zaprašuju.

"Pamuk negativno utiče na poljoprivredno zemljište. Oko 22 odsto insekticida na godišnjem nivou se upotrebljava u uzgoju pamuka, 10 odsto ukupne količine pesticida takođe. To nam govori da je proizvodnja pamuka ta koja negativno utiče na životnu sredinu, ubija ptice, insekte i negativno utiče na zdravlje svih nas. Za proizvodnu jedne pamučne majice potrebno je 150 grama pesticida za tretiranje pamuka u uzgoju", kaže Darija.

Tekstil bi trebalo odvajati od ostalog otpada i prerađivati iz nekoliko ozbiljnih razloga, kaže Darija.

"Treba da smanjimo količinu otpada na deponijama, da smanjimo uticaj na životnu sredinu, a tu su i ekonomski parametri. Reciklaža tekstila stvara nova radna mesta i pokreće delove ekonomije. Uz sve to trebalo bi da budemo i humani pa da staru odeću poklanjamo Crvenom krstu i drugim organizacijama koje će je distribuirati ljudima po potrebi. I taj aspekt može smanjiti preteranu proizvodnju i bacanje garderobe na smetlišta", objašnjava Darija.

tekstil jpeg

Novosađanka Jovana Dragović za Oradio kaže da već godinama unazad većinu garderobe koju nosi nabavlja iz prodavnica polovne odeće i sa Najlona. To čini iz dva razloga.

"Pre svega prolazim mnogo jeftinije, ali sam svesna i činjenice da je garderoba sve lošijeg kvaliteta kako bi se što češće kupovala i to sigurno ne može biti dobro za ekologiju, jer sve to na kraju završi na deponijama, a znamo da Srbija nema nikakvu reciklažu", kaže Jovana.

Prema njenim rečima sve više njenih prijatelja razmišlja na takav način i počinje da kupuje polovnu garderobu.

"Garderoba može da se reciklira na bezbroj načina, a kod nas ništa od toga nije organizovano već se sve svodi na pojedine pokušaje da se od polovnog tekstila prave neke druge stvarčice. To je sve u domenu malih zanata i ne utiče mnogo na činjenicu da gomilamo stvari na deponijama", kaže Jovana.

Prema poslednjim istraživanjima koje je objavila Radio slobodna Evropa, Srbija proizvede 306 kilograma otpada po glavi stanovnika na godišnjem nivou, što je bezmalo najmanje u Evropi (najmanje proizvode Rumuni). Međutim, Srbija je ubedljivo najgora u reciklaži. Od tih 306 kilograma po osobi, reciklira se svega jedan kilogram, što je nezamislivo manje od svih ostalih.

Proizvodnja odeće uz nepostojeće reciklažne centre i kvalitetan način skladištenja stvara samo deo problema, jer Srbija uvozi na tone polovne garderobe iz inostranstva. Ta garderoba završava u second hand prodavnicama, a dobar deo odmah ide na smetlišta. To nas čini zemljom koja nema bilo kakav plan za sanaciju otpada u najširem smislu, a kamo li tekstila. Bolja raspodela resursa popravila bi situaciju. Izgradnja nekoliko regionalnih fabrika za reciklažu, ekonomičnija kupovina stvari, ali pre svega kupovina u prodavnicama polovne odeće smanjila bi potrebu za zahuktalom proizvodnjom. 

P.K.


 

.
Festival samoorganizovanja koji se održavau prostorijama Omladinskog centra CK13 posvećen je afirmaciji udruživanja, malih strategija…
.
Jedan od načina da pomognete svojoj zajednici je da učite od drugih i to znanje iskoristite za njeno unapređenje. Tako su nedavno…
.
Međunarodni dan humanitarnih radnika, 19. avgust, Srbija je dočekala u okolnostima migrantske krize, svakodnevnih humanitarnih akcija…
Program
Kalendar događaja
Septembar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
      
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
      
Anketa

Po istraživanju KOMS-a, 67 odsto mladih želi da napusti Srbiju. Da li ste među njima?