Novi zakon neće unaprediti prevenciju ni odnos prema problemu narkomanije

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije predložilo je izmene i dopune zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama krajem 2016. godine. Predlog samih izmena je veoma ograničen, a javna rasprava organizovana tokom četiri nedelje prazničnih dana uoči Nove Godine i Božića izazvala je ozbiljnu brigu među organizacijama civilnog društva u zemlji. O tome postoji li šansa da dobijemo iole pristojan zakon u ovoj oblasti, razgovarali smo sa Nebojšom Đurasovićem iz udruženja Prevent.

pixabay.com

Predlog izmene zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama, iako je već odavno trebalo da bude usvojen, još je nepoznat široj javnosti. Ministarstvo zdravlja je oformilo komisiju koja bi trebalo da pripremi izmene, ali komunikacije sa javnošću gotovo da nema, a slična je sitacija i sa organizacijama koje se bave ovom oblašću.

Predsednik udruženja "Prevent" Nebojša Đurasović za Oradio objašnjava da već mesecima bezuspešno pokušava, zajedno sa još nekoliko organizacija u Srbiji, da sazna kakve se izmene spremaju. Za sada sa sigurnošću jedino može reći da je zakonodavac dužan da uvede dve nove institucije u sistem.

"Najnovije izmene Zakona su pokrenuta jer EU očekuje da se uvedu novine. Jedna od tih novina je formiranje Monitoring centra za praćenje i rano upozoravanje na nove droge. Drugi je formiranje Referentnog centra za testiranje psihoaktivnih supstanci", kaže Đurasović.

Nebojša Đurasović

On kaže da je komisija nestručna, da je osoba koja je vodi neko ko se uopšte ne bavi problematikom psihoaktivnih supsanci, a da je danas jasno kako komisija pokušava izmene da progura mimo javnosti.

"Za javnu raspravu nije objavljen javni poziv. Iz krugova bliskih ministarstvu smo saznali da će se održati. Kada je počeo sastanak, pola sata nakon toga objavljena su radna dokumenta na sajtu Ministarstva zdravlja. Tako da je želja ministarstva i komisije da se od javnosi sakrije ovaj proces i da imaju što manji otpor javnosti na izmene koje donesu", objašnjava naš sagovornik.

Đurasović smatra da komisija, osim zadovoljavanja evropskih zahteva, neće unaprediti prevenciju niti će izmeniti odnos države prema ovoj problematici. O dekriminalizaciji osoba koje su žrtve narkomanije, sasvim sigurno neće biti ni reči. On kaže da izmene donose brojne problematične odredbe.

"Jedna od njih je član 95, da sve informacije o psihoaktivnim supstancama budu proglašene strogom državnom tajnom. To ne može tako, jer imamo Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja koji jasno kaže da državne tajne tog tipa ne smeju da postoje. Sa druge strane, predvideli su zakonsku odredbu koja poljoprivrednike koji uzgajaju mak čini kriminalcima. Predviđeno je da je uzgajanje maka zabranjeno, osim ako se pri setvi, žetvi, skidanju stabljika maka ne pojavi predstavnik inspekcije iz Ministarstva poljoprivrede. Treba znati da u Srbiji još nije zabeležen slučaj da je neki poljoprivrednik uzgajao mak za heroin. Ovde se čak i ne gaji takozvani beli mak potreban za tu drogu, klima je potpuno pogrešna za njega. Naši paori gaje crni mak koji ne može da se koristi za proizvodnju droge, ali Komisija se neće odreći ove odredbe ni po koju cenu, čime će ugroziti brojne poljoprivrednike", smatra Đurasović.

Naš sagovornik kaže da su tražili liberalizaciju rečnika u zakonu, kao i brojne olakšice koje se tiču same prevencije, ali da ne očekuje da mnogo toga bude uvršteno u rešenje.

"Podneli smo do 20. januara listu svojih primedbi. Od tada je prošlo već devet meseci i tek pre 20 dana smo se sastali sa predstavnicima Ministarstva zdravlja da čujemo šta je to što će od naših predlog prihvatiti, ali to se nije desilo. Oni su ispoštovali sastanak, ali nismo dobili odgovore na pitanja šta će na kraju ući u predloge izmene zakona", kaže on.

Đurasović kaže da je zakon omogao da bude znatno liberalniji po uzoru na evropske, ali da Srbija za to još nije spremna.

"Mogao je zakon da predvidi i medicinsko korišćenje heroina i podelu sterilnog pribora u zatvorima, sobe za ubrizgavanje, ali Srbija za to još nije spremna, to je baš napredni nivo. Međutim, ne usvaja se ni ono što nam akutno treba, da bude malo liberalizovana tematika na ovom polju i da bude bar malo humanizovan pristup osobama koje koriste drogu", kaže Nebojša.

Ni civilni sektor se neće naći u Zakonu. Đurasović kaže da su zahtevali akreditaciju organizacija koje se bave prevencijom narkomanije, ali da ne zna hoće li to biti usvojeno.

pexels.com

"Zakon predviđa da samo referentna laboratorija može da donese supstance na analizu, a to znači da građanin ne može to da učini, jer bi odmah bio uhapšen zbog posedovanja. Ni organizacije to po zakonu ne mogu da čine i to je  velika greška. To je način kako se može raditi prevencija overdouza ili smanjenje štetnosti na festivalima. Kada imate ekstazi na festivalima, ne mora značiti da on ima sastav kakav treba da ima. Često on sadrži parametafentamin i druge štetnije stvari. Ljudi ih konzumiraju, misle da je doza slaba, uzimaju novu i dovode sebe u potpunu dehidrataciju. Organizacije poput naše bi mogle da spreče veoma loše posledice, kada bi imale pristup referentnoj laboratoriji jer bi mogle da na vreme upozore ljude na festivalima", objašnjava Đurasović.

U svetu, ali i u Srbiji poslednjih godina postoji tendencija nagle pojave novih psihoaktivnih supstanci.

"To se dešava od 2013. godine. Isprva je to bilo dvadesetak novih supstanci godišnje, a poslednje godine se pojavilo preko 100 novih supstanci i one se kreću sa severa ka jugu. One dolaze iz Slovenije, Hrvatske i Mađarske, a nema ko da ih proveri na vreme i upozori javnost", upozorava naš sagovornik.

Đurasović kaže da su rokovi za usvajanje izmena Zakona o psihoaktivnim supstancama odavno prošli i veruje da će oni biti izglasani u paketu zakona koji se tiču farmaceutske industrije, transplantacije organa, pošto je to set zakona koji EU očekuje od nas. On kaže da će izmene zakona biti zadovoljavajuće za EU jer traži samo uvođenje dve institucije, ali takođe misli da bi država trebalo da reguliše tu oblast na pravi način, da se ne bi menjao na sveka dve – tri godine. Ovako će, kaže on Srbija ponovo dobiti rigidan zakon o psihoaktivnim supstancama koji neće dati ni isntitucijama ni organizacijama dovoljno alata da se bave predupređivanjem problema.

P. Klaić