...
TRENUTNO14:00 - 15:00Superoperater

Društvo / Aktivizam

Duga je borba frilenserska

25.01.2021.

Treći je mesec borbe frilensera sa Poreskom upravom i Ministarstvom finansija, koji od nedavno i za njih primenjuju Zakon o porezu na dohodak građana iz 2001. godine. Prošle godine svi, uključujući i one kojih se tiče, saznali su za postojanje zakona koji postoji gotovo 20 godina. I po saznanju o postojanju zakona, mnogi obveznici nisu znali kako da porez plate, a nemali je broj i onih koji prosto nemaju sredstava koja im je po rešenju dostavila Poreska uprava. Tako je nastalo Udruženje radnika na internetu, sa jasnim ciljem.

.

Miran Pogačar, lična arhiva

"U Srbiji nas ima više od sto hiljada. Naša država je u u decembru 2018. godine bila na desetom mestu u svetu, a na četvrtom u Evropi po broju radnika na internetu. Danas su te pozicije čak i više. To su mladi, obrazovani ljudi, često dokvalifikovani, koji imaju problem da posao nađu tradicionalnim kanalima", objašnjava Miran Pogačar iz Udruženja radnika na internetu i dodaje: "Bavimo se najrazličitijim zanimanjima – programiranjem, pisanjem, prevođenjem, podučavanjem, dizajnom, administracijom, istraživanjem. Dakle, zanimanja koja postoje i organizovano, kod nas, ali uglavnom ne radimo za domaće firme, već honorarno, za poslodavce iz inostranstva, a što je važno, zarađeni novac trošimo u Srbiji i doprinosimo rastu domaće ekonomije".

Zašto je to važno? Za početak, jer je osnovna teza radnika na internetu da su posao našli van zemlje, da nemaju fiksno radno vreme, sigurna i stabilna primanja, osiguranje ili pravo na bolovanje. Dakle, imaju sve radne obaveze, bez radnog prava.

"Dakle, frilenseri kao takvi nisu prepoznati, recimo u Zakonu o radu. Mi nemamo nikakva prava koje imaju svi ostali zaposleni, jer mi nemamo ugovor o radu. Zakon o radu je problematičan, suštinski problematičan, jer da bi se neko tretirao kao zaposlen, mora da ima ugovor o radu. To je odmah prva stavka u zakonu, među prvim članovima koji su problematični i koja će morati da se menja. Mi ćemo kao tim, kao Udruženje, učestvovati i truditi se u svim relevantnim dokumentima, odnosno zakonima koji će biti doneti. Naveo sam samo jednu činjenicu gde apsolutno nemamo nikakva prava. Od nas se zahtevaju ozbiljne obaveze, da doprinosimo državi, iako mislim da svi znaju da mi već doprinosimo, na neki način. Želja nam je i jeste da zaista platimo porez, ali da vidimo koliko i kako", objašnjava Miran.

radnaracunaru jpeg

To poslednje potvrđuju i istraživanja. Čak 70 odsto frilensera spremno je da plaća poreze i doprinose za svoj rad, ali visoka stopa oporezivanja, neodgovarajući zakonski okvir i nedovoljno jasne instrukcije za obračunavanje poreskih obaveza su ključni problemi sa kojima se suočavaju, pokazalo je istraživanje na uzorku od 480 ispitanika, koje je u novembru sproveo NALED, zajedno sa republičkim sekretarijatom za javne politike.

U međuvremenu, Poreska uprava pokrenula je nekolicinu postupaka i obveznicima uručila rešenja, faktički time blokirajući živote tih ljudi. Upravo ti postupci doveli su i do protesta radnika na internetu, kao i početak pregovora sa Vladom Srbije.

"Mi smatramo da je najbolje da trenutno sve obustavi, dok se ne donese neko rešenje po kome može da se postupi dalje. Iz dosadašnje prakse ne možemo baš da utvrdimo da li postoji neki generalni način na koji to Poreska uprava radi, ali znamo, na primer, da ugovor o delu nisu priznavali, da su zaračunavali ozbiljne kamate, da prigovori koji su pisani nisu bili usvajani. Poreska uprava prosto gazi i na taj način sprovodi neku svoju samovolju, uopšte ne uvažavajući konkretne argumente sa pravne strane. Ti postupci apsolutno moraju da se obustave, za početak. Dodatno, primarna funkcija nas kao udruženja jeste da zastupamo kolektivne interese i da ovo pitanje dignemo na viši nivo. Postoji i zakonska mogućnost države za oprost dugova. Oni imaju mogućnost da stopiraju sve, pitanje je samo dobra volja. Mislim da je za sada ima, ali ćemo videti kako će se pregovori odvijati ove nedelje", zaključuje Miran.

Paradoksalno, u Srbiji je u 2020. godini za četiri odsto povećan broj ljudi koji su tražili prvi ili novi posao preko sajta Poslovi Infostud i ukupno ih je bilo 228.200. Na vrhu liste najtraženijih oblasti su se i u 2020. godini našli trgovina/prodaja, IT, mašinstvo, administracija i elektrotehnika, magacin, građevina, transport i pozivni centri. Dakle, poslovi, koje mahom rade radnici na internetu.

Ceo intervju sa Miranom Pogačarem poslušajte u plejeru:



I. Miloradov

Možda te još zanima:

.

Nova teorija o izumiranju ljudskih predaka

Kolaps Zemljinog magnetnog polja i obrtanje polova naše planete možda su doveli do istrebljenja neandertalaca, tvrdi nova studija naučnika.

.

Rad na pomirenju u regionu je ključan

Velimir Milošev je nedavno izabran za jednog od 30 mladih evropskih ambasadora iz zemalja Zapadnog Balkana. U narednih godinu dana,…

.

Izumiranje pčela neodvojivo od ljudske propasti

U romanu Kormaka Mekartnija "Put", prema kojem je režiser Džon Hilkout snimio istoimeni film, postapokaliptični svet ostao je bez hrane.…

.

Osnovni alati za kodiranje besplatni za sve

GitHub je servis u vlasništvu Microsofta koji besplatno pruža svoje osnovne funkcije svima, uključujući i timovima.

.

2019. review: Knjige, filmovi, fudbal, održiva moda

Nije ništa neobično što nas kraj kalendarske godine, kao i svake prethodne, tera da sumiramo prethodnih 365 dana, promislimo, svedemo…

.

Foreks je rizična igra i za dobro obaveštene

Globalno finansijsko tržište stranih valuta (Foreign Exchange Market) kod nas poznatp i kao Forex, omogućava jednostavnu kupovinu i prodaju stranih…

  • 13:30 Pre podne na O radiju
  • 13:45 Prava stvar
  • 14:00 Superoperater
  • 15:00 Music Mix by Majkić
  • 16:00 Popodne na O radiju

Anketa

Šta vam najviše nedostaje u "novoj normalnosti"?

Oradio logo