Bez hidžaba - bez porodice i prijatelja

U sklopu Erasmus plus projekta "The story about hijab" Envera Suljić (24) iz Bosne i Hercegovine ispričala je svoju priču o hidžabu. Pre tri godine odlučila je da prestane da ga nosi i od tog momenta komunikacija sa roditeljima i tadašnjim prijateljima je prestala. Dalji život bez hidžaba morala je da nastavi sama, uz podršku novih prijatelja. Razgovarali smo s njom o tome zašto se odlučila na takav korak i koje posledice je zbog toga morala da trpi.

"Odluku sam donela pre tri godine, kada sam se preselila u Azerbejdžan zbog posla. Prvenstveno sam se više fokusirala na stvari i vrednosti koje su meni lično bitne. Mnoge od tih vrednosti se nisu poklopile sa razlozima i pravilima zbog kojih bi jedna devojka trebalo da nosi hidžab."

Odmah na početku razgovora, Envera objašnjava da je to bila odluka o tome da li da nastavi sa nošenjem hidžaba koji je nosila već deset godina, ili da prestane da nosi nešto kako bi sakrila sebe.

"Bilo je tu i više religijskih razmišljanja, da li se ja slažem sa tim da se u određenim stvarima žena smatra slabijom i osobom drugog reda, odnosno, da treba da ima nekog muškarca da se brine o njoj i da ceo život ide iz ruke jednog muškarca u ruke drugog, bilo da je to prvo otac ili brat, pa kasnije muž", ispričala nam je Envera.

Kakva je reakcija usledila nakon što si prestala da nosiš hidžab?

Pre nego što sam to učinila, pošto sam tada bila daleko od njih, gotovo na dva različita kontinenta, razgovarala sam sa roditeljima preko Skajpa i očekivala sam da se neće složiti i da će pokušati da me uvere da činim grešku, da treba da ostanem takva kakva jesam. Nakon par meseci suza i pregovora, ja sam i dalje znala da je to ono što želim. To sam i učinila i tada su moji roditelji odlučili da ne žele komunikaciju sa mnom.

Mislila sam da će ta ljutnja proći i da će mi dozvoliti da se čujem sa braćom, međutim, to se sve nekako svelo na viši nivo, od komentara na Fejsbuku do slanja raznih poruka. Ono što me je jako iznenadilo i jako povredilo je reakcija moje braće. Samo je jedan normalno nastavio komunikaciju sa mnom, dok su druga dvojica koji su stariji od njega bili na strani mojih roditelja. Još više me je iznenadila uključenost šire porodice, jer su mi i oni slali te komentare i poruke.

Kako bi objasnila to odbacivanje zbog "religijske neposlušnosti"?

Skidanje hidžaba nije stvar koja se ne dešava u Bosni ili u našem društvu. Jeste nešto što se ne dešava često, ali jako brzo se zaboravi na to i nastavi se normalan život. U mom slučaju, radi se o tome da se se na taj korak odlučila jako mlada, bez pritiska roditelja. Ceo taj period dok sam ga nosila, bila sam uzorna, primerna devojka, koja na neki način poštuje sva pravila. Mislim da je i to imalo mnogo uticaja, jer odjednom ja sam neki rebelious child nakon svih tih godina uzornosti. To nije fer, ni prema meni ni prema drugima, da vas društvo stavlja u neku kutiju bez obzira i znanja šta uopšte ja ili neko drugi želi u životu.

Kako je tvoje internacionalno društvo i okruženje reagovalo na tebe dok si nosila hidžab, a kako sad reaguju?

Dosta sam putovala tokom studentskih dana i to u zemlje gde muslimani nisu većinsko stanovništvo. Možda zato što sam bila opuštena. Uvek sam razmišljala o tome da, ako mi neko postavi pitanje koje ne bi trebalo, ja ću to da prihvatim mirno jer verovatno ne znaju sva ta pravila i priču iza hidžaba. Skoro nikada moje iskustvo nije bilo negativno, naravno, ako bih ušla u neki bar na stanici u Varšavi ljudi bi pogledali i pitali se "otkud ova ovde sada?" ali ne u smislu da me ne žele tu nego "mi to nemamo, šta se dešava?". Prozivanje po ulici se više dešavalo u Bosni i u mom malom gradiću, nego u recimo Poljskoj, Srbiji, Italiji ili bilo gde drugo.

Islam je definitivno na udaru u poslednje vreme, zbog raznih dešavanja u svetu. Muslim Ban u Americi je izazvao mnoge kritike, kako to doživljavaš kao mlada muslimanka koja često putuje?

Moje mišljenje o Trampu i njegovom muslimanskom banu i svim ostalim stvarima koji radi, malo je radikalno, pa ne bih uspela fino da obrazložim. Mislim da je to jako negativna osoba za Ameriku i svet, jer, istina je da u svim državama sveta postoji određeni procenat ljudi koji su zatvoreni i koji su rasistički nastrojeni i ne žele drugog i drugačijeg u društvu. Na mladima, pa i na političarima je da pokažu kako različitosti mogu da doprinesu društvu. Kao osoba koja voli da putuje i koja je deo islama, iako nisam praktikant vere, mislim da mladi ljudi treba da shvate da oni mogu da doprinesu da se stereotipi promene i pobiju.

Slični potezi desili su se i u Evropi, pa je tako u Francuskoj postojala inicijativa da se zabrani hidžab i burka?

Upravo je i ovo jedan od pogrešnih zaključaka sveta o islamu. To je jako kontroverzna tema u islamskim krugovima, da li devojke treba da nose hidžab? I dalje većina smatra da to treba da bude individualna odluka. U stvari, pravilo ne kaže da to treba da bude hidžab, nego pristojna odeća koja ne zateže, ne pokazuje linije tela, nije providna i ne privlači pažnju što može biti shvaćeno na milion načina. Što se mene tiče, sve dok je to lična odluka ja podržavam. Sa burkom je već pitanje drugačije, zato što se radi i o nacionalnoj sigurnosti, ne vide se crte lica, može svako da stavi burku i menjajući ton glasa može da se pretvara da je žena. To je već malo teža tema i nisam sigurna da bi se složila sa onima koji kažu da to treba da bude dozvoljeno. Ali, ne želim da tvrdim to sa sigurnošću, prosto, nisam dovoljno čitala na tu temu.

Koji bi savet dala mladim muslimankama koje prolaze kroz sličan životni proces?

Mogu samo da kažem ono što je meni pomoglo, a to je da budu sto posto sigurni u odluku i da nađu malu grupu ljudi koja će im biti support system. Ljudi koji će ih podržati i motivisati bez obzira na to šta se dešava oko njih. Ja sam i dalje u procesu prihvatanja,, postoje dani i meseci kada ide mnogo bolje, ali i dalje postoje situacije, iako su prošle tri godine, kada sve padne u vodu. Ono što pomaže je grupa ljudi koji su uz mene. Ukoliko mislite da je to prava odluka za vas držite se te odluke i nađite ljude koji će biti tu, bez obzira na hidžab ili nešto drugo.

Deo razgovora sa Enverom poslušajte ovde

Lea Kotlica

foto: Privatna arhiva