Zaokruživanje trenutka

Novosadska grupa Minstrel objavila je novi spot za pesmu “Hrana” i time se na velika vrata vratila na domaću scenu. Pesma “Hrana” se nalazi na petom albumu grupe Minstrel pod nazivom „Zalazak“ koji je nedavno izašao i na vinilu. Mi smo o celokupnoj koncepcijij popričali sa gitaristom i pevačem benda, Markom Trbovićem.

Kojim si se lajtmotivom vodio kada si gradio ovaj novi album?

Mislim da se lajt motiv grupe ne menja tokom svih ovih godina. On je uvek isti. Ja pišem o svom životu, shvatio sam da ne treba mnogo da pametujem, nego da mi je najbolje da pričam o stvarima koje znam. To je moj život, moji odnosi sa prijateljima i razmišljanje o samom sebi. Ovaj album je prost nastavak mog rada. Možda je potrebno reći da sam imao jednu pauzu, koja zapravo nije bila stvaralačka pauza, ali sam se brzo  vratio u sedlo bez ikakvog diskontinuiteta. Pošto je u pitanju bila povreda šake, jedno vreme smo mislili da album nazovemo „Povratak ruke“.

Kao bend naglašavate da je lepota nešto što uvek treba stvarati? Na koji način se držiš tog plana, s obzirom da pop muzika najbolje može da dočara tu lepotu?

Pop muzika je bila svašta tokom istorije. Devedesetih godina prošlog veka ona je bila apsolutni mejnstrim, a danas je ta kovanica doživela totalnu devalvaciju. Stvara se muzika koja se samo prodaje, bezvredna muzika. Opet, najteže što jedan čovek može drugog da pita je - šta je to dobra muzika.

Spot za pesmu "Hrana"

Koliko dugo ste radili na novom albumu?

Teško je to reći. Neke kompozicije nastaju poput detalja koji mogu da žive i po deset godina dok se druge pesme zaokruže u trenutku.

Tu je i prvi video singl „Hrana“. O čemu govori ta pesma?

Ja rado pričam o poeziji, odnosno o načinu kako je jedna pesma nastala i šta ona znači. Jako mi je to zabavno. Pesma je jedna vrsta introspekcije, posmatranja sopstvenog života i života koji je tekao davno. Najviše je odmaklo etičko/moralno shvatanje stvari.  Primetio sam i nekakvo usporavanje u proizvodnji muzike i usporavanje u tekstu. Zato taj singl i postavlja pitanje da li sam zaista nekada bio loš ili sam danas zaista dobar.

Kada pričamo o instrumentima, tvoj dugogodišnji znak raspoznavanja i samog zvuka benda je Rikenbeker gitara. Zanima me  kakav je pristup stvaranju muzike iz tog ugla.

Slušajući grupu Smits (The Smiths), primetio sam da se pojavio jedan zvuk koji je meni bio nepoznat. Imao sam ja i Fendera, Gibsona, akustičnu gitaru... Međutim, pojavilo se nešto što je još oštrije od najoštrijeg. Tako da sam tog Rikenbekera isključio zbog Džonija Mara (gitarista Smitsa).

Koliko se kompozicija nalazi na „Zalasku“ i kojom si ih logikom poređao u zvučnu celinu?

Sećam se jedne izjave muzičara Nikole Pavkovića (Oružjem Protivu Otmičara) koji je rekao kako svi danas beže u singl da bi te posle novinari u itervjuu pitali kada će album. Mislim da nema potrebe maltretirati okolinu samo sa jednom pesmom. Svi smo gledali film Mocart i ne treba se zahvaljivati bogu za svaku noticu koju čovek napiše. Treba objediniti pesmu u jednom trenutku i nazvati to albumom. Sviđa mi se forma albuma. Na izdanju se nalazi jedanaest kompozicija. To je minimalan broj.

Koliko te zanima da deliš tvoje muzičko znanje sa fanovima?

Da li sam ja izolovan - ja to ne znam, ali meni je danas teško da delim takve informacije. Ljudi samo vide opštu sliku, lepotu izvođača, spoljne efekte... Naravno, drago mi je kada upoznam nekog ko može da me nauči nešto novo, jer smatram da čovek ne može da nauči sve iz svoje glave.

S obzirom na to da bend Minstrel postoji još od 1985. godine, kako danas gledaš na stare kompozicije?

Ima gomila pesama koje sam napisao kada sam bio baš mlad. Kada sam uporedio moje stvaralaštvo sa stvaralaštvom drugih autora koji su stvarali u istim godinama, vidim da su to vredne pesme. Niko nikada nije postao pametan. Tako je i sa imenom našeg novog albuma „Zalazak“. On pruža više mogućnosti i ima toliko značenja. Mi živimo u periodu celokupnog zalaska današnjeg sveta kao takvog.   

Dušan Majkić