Rokenrol je ultimativna sloboda

Mladi novosadski rok bend Neon nastupiće na ovogodišnjem zimskom izdanju festivala Blokstok. Pored njih, sviraće i Prljava Frekvencija, a glavni izvođači biće legendarno Zabranjeno pušenje.

Bend Neon postoji od 2019. godine. Za mikrofonom je Milica Šikoparija, gitaru svira Ivan Živković, za bas gitarom je Mihajlo Kovačić, na bubnjevima je od nedavno Biljana Šunjka, a Vladimir Mijatović je tri u jednom - gitarista, tekstopisac i kompozitor. Upravo on nam i otkriva kako je nastao bend Neon.

"Priča o Neonu je krenula iz benda Retorika u kome smo bili Milica i ja, kao i naš bivši član Oliver. Sa nekim članovima benda Pet minuta slave smo razgovarali o tome kako bismo voleli da sviramo zajedno. To je više krenulo iz zezanja i neke drugarske priče. Rekli smo hajde da sviramo, da džemujemo, pa šta uradimo. Mi smo tu malo svirućkali i svidelo nam se kako sve ide i zvuči", priseća se Vladimir.

Zbog čega se izabrali da naziv bude Neon?

"Naša ideja s početka je bila da se žanrovski odredimo na hard rok osamdesetih. Osamdesete su nekako obeležile te neonske reklame, kada pomislim na njih u glavi mi je nekakav znak koji blista neonskim svetlom. To nam se dopalo. Kasnije su uz to došle i ideje kako bismo voleli da naša scena izgleda u toku nastupa. Iz cele te priče o neonskim rasvetama je izbio Neon, kao nama interesantan naziv", objašnjava Vladimir. Našalio se i rekao da je odradio traljav istraživački posao, te da je tek kasnije saznao da postoji mnoštvo izvođača koji nastupaju pod imenom Neon. Saznanje da nisu jedini ulilo im je dodatnu motivaciju da postanu najjači bend sa ovim imenom. 

Kako je tek na početku, Neon ima svega desetak autorskih pesama, od kojih je samo jedna na srpskom, dok su ostale na engleskom jeziku. Vladimir kaže da se su se u bendu usaglasili da ubuduće ipak rade na srpskom. Više im leži, a i publici se više dopada. Imali su priliku i da se uvere u to na ovogodišnjem Blokstoku koji je bio njihov prvi javni nastup.

"To je stvarno bio doživljaj. Nismo se nadali tome uopšte. Nismo ni pretpostavili da će nam se ukazati prilika da sviramo na Blokstoku. To je tako došlo iznenada, na našu veliku sreću, jer smo se u tom periodu malo ulenjili. Bolje je reći, zasitili rada u studiju i stvarno hteli da sviramo pred ljudima. Izašao je taj konkurs i mi smo se prijavili, bez nekog velikog nadanja. Kad ono, pozvaše nas i odjednom mi sviramo na velikoj bini sa velikim muzičarima na domaćoj sceni. Mi smo odsvirali naših pola sata, sa velikim zadovoljstvom. Mislim da smo bili, onako, na nivou, da smo zvučali usvirano. Dobili smo dosta pozitivnih komentara i zaista nam je bilo sjajno", kaže Vladimir.

On kaže da se oseća zahvalno što su ih pozvali tada, a i sada za zimski Blokstok. Dodaje i da su nedavno imali pripremu i uspeli da osete prostor Fabrike, kada su bili predgrupa bendu Neprijatelj Prelazi Zeku.

"Veliko je zadovoljstvo i velika čast svirati pre Zabranjenog pušenja. To nam stvara i određenu dozu pozitivne treme, ali malo nam je i frka, ne mogu da kažem", odgovara Vladimir ushićeno.

Koliko mladi posećuju Blokstok i generalno koncerte ovakvog žanra muzike?

Nemam jednostavan odgovor. Bilo bi super da je svaki događaj prepun mladih ljudi, ali mislim da to nije realnost danas u Novom Sadu. Treba da cenimo ovo što trenutno imamo, ali i da nekako podstaknemo omladinu da sluša rokenrol. U Novom Sadu je rokenrol nešto što mora da živi i što je deo Novog Sada. Da, mislim da nema mnogo mladih ljudi u publici.

Kako doživljavaš trenutno stanje na muzičkoj sceni? 

Na žalost je takvo vreme. Mada, mislim da se malo vraća taj kolektivni osećaj poštovanja muzike, ali ne bih da budem previše optimističan. Drugačije se živi i to je najveća suština. Danas, ko više plati biće popularniji, to je valjda jasno. I naravno da će izdavači i kompanije pre birati nešto što se isplati, nego nešto što je kvalitetno. Ono što je realnost jeste da muzika koja je danas popularna ne traje. To je roba sa veoma kratkim rokom trajanja.

Prema rečima našeg sagovornika, za razliku od komercijalnih muzičkih žanrova rokenrol traje gotovo od tridesetih godina prošlog veka. Od tada se razvijao, sve do pre desetak godina, kada je nekako skrajnut ali se i dalje smatra kvalitetom.

"Suština je ta da ovo što je trenutno neće dugo trajati. To mora konstantno da menja svoj oblik kako bi bilo relevantno i interesantno. Dok mi koji se bavimo rokenrolom, alternativnom muzikom, džezom, bluzom, nemamo više šta da razvijamo. To je nekakav ultimativni oblik muzike, a sa druge strane rokenrol je ultimativna sloboda. To je ono čemu bi jedan pojedinac trebalo da teži", zaključuje Vladimir.

Ukoliko volite rokenrol, prilika da podržite bend Neon biće na Blokstoku koji se održava u subotu 3. decembra sa početkom od 21 čas, u SKC Fabrici.

Razgovor s Vladimirom poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:

D. Predin

Foto: Jovan Krneta