Muzika
Poinciana Feels: Osećaj koji dolazi iz muzike
Letnja festivalska sezona ušla je u svoje drugo poluvreme, a krajem avgusta u Novom Sadu počinje Festival uličnih svirača, u podrgađu Petrovaradinske tvđave. Na starom mestu,Svirači će, nakon dve godine izmenjenog formata festivala, okupiti izvođače iz više zemalja od kojih će se većina po prvi put predstaviti ovdašnjoj publici. Među onima koji po prvi put nastupaju na festivalu je i mladi bend Poinciana Feels koji je sastavljen od veoma iskusnih članova. Aleksa Lukić na gitari predvodi ovaj zanimljiv autorski bend.
"Poinciana je jedno prelepo drvo koje inicijalno raste na Madagaskaru, ali to je i naziv jednog džez klasika autora Ahmad Džamala (Ahmad Jamal) koji većina našeg benda voli. Poinciana Feels je osećaj koji dolazi iz naše muzike", ispričao nam je Aleksa na početku razgovora.
Uskoro vas očekuje nastup na Festivalu uličnih svirača, koliko vam je bliska neka vrsta uličnog nastupa?
Sam bend je relativno mlad, iako imamo iskusne članove koji su nastupali u nekim drugim bendovima, pa smo veoma verzirani što se tiče živih svirki. Svakako će ovo biti jedno lepo iskustvo prave ulične svirke.
Mnogo je stilova koji su prepleteni u vašoj muzici, ali je u osnovi to da je ona autorska?
Tako je, muzika je naša, autorska. Teško je definisati taj pravac koji sviramo, ali neka to bude pop muzika sa nekim džez i fanki aranžmanima. U svom opusu imamo kako pevačke numere tako i instrumentale.
OBRATI PAŽNJU
Kako to za sada prihvata publika?
Mi smo bend koji je tek počeo svoju karijeru, pogotovo sa nastupima uživo. Za sada smo imali dva nastupa, ali su ljudi već reagovali fantastično. Ono što je specifično za naš zvuk je da nije karakterističan za ove prostore, pored pop muzike imamo dosta primesa džeza, što je posledica ranijeg rada i interesovanja članova benda. Mogu da kažem da imamo težak zadatak, jer treba ljude animirati, današnje forme pesama su do dva ili tri minuta, sa puno teksta, ali mislim da je Festival uličnih svirača pravo mesto za tako nešto i mislim da će se Novom Sadu tako nešto jako dopasti.
Kako uspevate da vam pesme ne pobegnu u neki slobodniji džez uz mnogo improvizacija, nego da se držite teme?
Nije lako. Džez jeste neka vrsta improvizacije dok prosečan slušalac ipak traži neku svedeniju formu. Trudimo se da pronađemo pravi kanal i put do slušaoca. Mislim da smo sve lepo uspeli da upakujemo, pitko, emotivno, čisto, uz jako lepe pevačke delove i osmišljene harmonije.
Čuli smo kako je nastao naziv benda, a kako kompozicije dobijaju nazive?
To je pravo pitanje, pošto dobar deo numera i nema ime, tako da se to samo rodi u jednom trenutku. Spontanost je ključ svega, a kada se trudite da nešto nametnete to se prosto vidi. Emocija je glavna, to što izađe iz nas je onda prava stvar.
Ko sve čini Poinciana Feels?
Članovi Poinciana Feels su: Miloš Grbatinić na bubnju, klavijature svira Andrija Hristić, a on je zadužen i za bas linije pošto smo tu odlučili da nemamo klasičnog basistu, nego on svira preko midi klavijature. Saksofon svira Maks Kočetov i njega svi poznavaoci džeza dobro znaju, nedavno je objavio svoj drugi album. Na ženskom vokalu je Ana Protulipac, muški vokal je Nenad Tepavčević dok je moja malenkost na gitari.
Jovan Vanja Marjanović
foto: Poinciana Feels
