Nađa: St. Vincent, bizarne situacije i Mocart

Nađa Vračarić koja nastupa pod jednostavnim mononimom Nađa, svakako je jedna od obećavajućih domaćih mladih kantautora. Ukoliko je niste do sada čuli uživo, nažalost, moraćete da sačekate do septembra kada ponovo bude imala svirke, a do tada se upoznajte sa njom i njenim radom.

Koja je tvoja priča sa muzikom, kako si uopšte krenula da se baviš njom?

Upisala sam muzičku školu sa osam godina i svirala sam klavir, ali nekoliko godina kasnije, moj tata je kupio gitaru da ostvari svoje dečačke snove. Odlučila sam da naučim da sviram i gitaru i posle tri godine aktivnog sviranja sam dospela u bend u kojem sam svirala do prvog razreda srednje škole. Nakon toga sam počela da pišem svoje pesme.

Koji album ili koja pesma su ti promenili život?

Mislim da je Marry Me St. Vincent, kao i Actor. Što se tiče albuma, debi album benda Arcade Fire, Funeral. Mada, svaki album St. Vincent me je promenio na neki način.

Da li ti više odgovara da budeš solo artist ili ipak imaš neke tendencije da se vratiš u bend jednog dana?

Odgovara mi da sam solo, ali bih volela da imam svoj bend, da imam basistu i bubnjara, što će se možda i ostvariti u narednih godinu dana. Doduše, sada sam u bendu sa Markom Vuksanovićem, zovemo se Sumnjiva milost i eksperimentalni smo sastav. Mislim da je i dvoje ljudi je dovoljno za bend, čak mi već troje predstavlja gužvu. (smeh)

Koje tri reči bi iskoristila da opišeš svoju muziku?

Ekscentrična i spokojna, ali iskoristila bih i termin jizz-jazz koji Mac DeMarco koristi da bi opisao svoju muziku.

Šta te prvo privuče kod pesme, tekst ili melodija?

Zapravo tekst. Zato volim dosta pesama koje muzički nisu ništa posebno, imaju eventualno dva akorda, ali imaju jak tekst.

Da li to znači da i ti tako stvaraš, tekst povlači melodiju? Ili je obrnuto?

Mislim da tekst povlači melodiju, da. Mada radim dosta i na melodiji, da ipak ne bude sve baš monotono, ali tekst mi je najbitniji.

Kada bi mogla da izabereš bilo kog muzičara da sarađuješ sa njim, živog ili mrtvog, koga bi izabrala i zašto?

St. Vincent. Ona mi je idol već sedam godina. Zbog nje sam dosta napredovala i u sviranju gitare i u pisanju tekstova.

Šta je ono što te izvan muzike najviše inspiriše i oblikuje kao stvaraoca?

Najviše životne situacije, imam prilično bizaran život i stalno mi se dešavaju neke filmske scene. To, naravno, nije inspiracija samo za moje tekstove, već i za muziku.

Kakva misliš da je mlada kantautorska scena kod nas? Da li imaš podršku drugih izvođača, koliko je to uopšte često kod nas i koliko je bitno?

Mislim da je jako bitno i zaista postoji saradnja i podrška među nama. Svirala sam sa dosta kantautora i od svih sam dobila jako veliku podršku. Sjajno je što postoji takav odnos među nama, uzimajući u obzir stanje u državi.

Nastupala si i na Egzitu ove godine na Future Shock stejdžu. Da li misliš da postoji mesto za alternativnije žanrove muzike na velikim festivalima?

Postoji svakako, ali mislim da se ne obraća toliko pažnje na alternativnu scenu. Što se tiče Egzita, pogotovo ove godine, primetila sam da se veći akcenat stavlja na mejnstrim, odnosno elektronsku muziku i didžejeve.

Koga bi mogla da preporučiš od mladih domaćih i regionalnih izvođača?

Lovely Quinces, Stray Dogg, Repetitor, Ti i Žen.

Šta se nalazi na tvojoj plejlisti ovih dana?

Dosta Mac De Marco-a, francuski bend La Femme, njih baš dosta slušam. Takođe i Courtney Barnett i još jedan francuski bend, Junior, i... Mocart i Erik Sati.

Šta možemo da očekujemo od tebe u budućnosti, neki novi materijal, svirke...

Za sad nemam zakazane svirke, jer pravim pauzu do septembra, a od onda se nadam da ću imati više svirki nego što sam do sad imala. Planiram da izdam album sledeće godine, nadam se da će sve biti završeno do avgusta 2017.

Ceo intervju sa Nađom možete poslušati u produžetku, a njen rad možete pratiti na njenoj Fejsbuk stranici i njenom Soundcloud profilu.

Sofija Balać