Marko Louis: Volim da se vraćam u Novi Sad

Nastup na nedavnoj proslavi titule Omladinske prestonice Evrope bila je prilika da se sretnemo sa Markom Louisom, muzičarem kojeg novosadska publika voli i poštuje.

Nedavno si objavio novi album "Euridika." Koliko si zadovoljan, sad kad su se malo slegli utisci?

Više sam nego zadovoljan. Trudim se da ne očekujem previše. Od ovog albuma sam nekako dosta očekivao, ali sam dobio mnogo više i jako mi je drago. Nakon samo 15 dana od kako je album izašao, imao sam koncert baš u Novom Sadu i publika je pevala nove pesme.

Ti se baviš muzikom koja nije toliko karakteristična, to nije zvuk na koji je publika navikla. Drugačiji si i to sa sobom nosi određenu vrstu rizika. Zašto si se odlučio za takav rizik?

Mislim da su kombinacija zvukova i muzika koju radim možda malo strani ovde, ali u suštini su jednostavni i pitki, nisu daleko od pop muzike. Ljudi samo do sada nisu kombinovali takve žanrove, ali nikad se nisam opterećivao s tim. Dosta ljudi, čak i iz mog posla, reklo mi je da tu "fali ovo ili ono", ali ja sam to radio zato što se meni sviđa. Stojim u potpunosti iza toga i mislim da je glavni faktor to da se stvori neka baza fanova muzike, kad su izvođači iskreni. Svaka muzika ima svoju publiku, a meni je drago da je moja publika iz godine u godinu sve veća.

Sarađivao si s Božom Vrećom. Koliko vam je teško bilo da se uklopite?

Nije bilo teško. Sve je počelo sa "Pašanom" i baš taj kontrast i naša različitost, sem što obojica imamo bradu, je i mene i njega inspirisala i veoma lako smo našli zajednički put i boju. Snimili smo posle toga i "Pandoru" i pesmu "Sanjao sam". Planiramo da snimamo još pesama zajedno. Sa njim je uvek prelepo i na bini i u studiju. Što bi rekli u Sarajevu dobro se kontamo. Jedva čekam da ponovo radim i da nastupam sa njim.

Sarađivao si i sa momcima iz Helem Nejse. Kako je do toga došlo?

Helem Nejse nisu samo umetnici nego su i mnogo vredni ljudi. Postali su moji veliki prijatelji. Mnogo dobra ekipa, volim da se družim s njima. Pomažem im oko produkcije novog albuma, oni meni pomažu oko tekstova. Dobro se kontamo i sa muzičke strane i privatno. Spremaju novi album i ja jedva čekam da publika to čuje!

Već si nastupao u Novom Sadu...

Da, nastupio sam dva puta, kod Firčija i na Exitu.

Kako bi opisao odnos sa Novosađanima, sad kad ste se malo bolje upoznali?

Stvarno je posebno. I Sarajevo i  Podgorica, svi imaju neki svoj šmek, ali ovde je stvarno posebno. Evo samo jedna razlika, u Novom Sadu na mom koncertu je bilo 90 odsto ženske publike. Moj prvi koncert u Firchie Think Tank klubu pretprošle godine bio je jedan od tri najlepša koncerta u mom životu. Onda sam drugi put baš zato imao ogromnu tremu, pogotovo zato što je izašao novi album i prvi put sam pevao nove pesme.

Međutim, publika me je u potpunosti opustila i uživao sam od početka do kraja. Ne samo u ambijentu već i zbog ljudi koji dolaze na moj koncert.  Ja sam često u fazonu da ostanem da se družim sa njima do zore posle koncerta, što se manje više i desilo. Di-džej je puštao muziku, mi smo pravili session, bilo je prelepo. Volim da se vraćam u Novi Sad. Pitali su me posle koncerta kad ću opet doći i da ne prođe opet godinu dana. Prošlo je samo dva meseca i eto mene opet.

M. M.