Luke Black: Tradicija na moderan način

Luke Black, mladi pop alhemičar, osvojio je srpsku pop scenu pesmom D-Generation pre godinu dana. Sada se na radio stanicama ne samo kod nas, već i širom sveta, vrti njegov novi singl Demons, a očekuje ga i mini turneja po Kini!

O radio je ispratio tvoj rad od samog početka, pre godinu dana si već bio naš gost, a od tada si radio na novim projektima i novoj muzici. Šta se u tom periodu promenilo?

Dosta sam radio na sebi. Kada sam potpisao ugovor sa Universal Music-om, shvatio sam to kao šansu da počnem da radim na sebi, jer to nisam mogao dok sam živeo u Čačku. Kako sam upoznavao nove ljude i dobijao kontakte, onda sam shvatio da mogu da radim sve ono što sam oduvek želeo. Oformio sam oko sebe krug umetnika sa kojima radim, uspeo sam da ostvarim bolju komunikaciju sa ljudima sa kojima mogu da radim na konceptima za projekte. Upoznao sam ljude koji su me inspirisali za moj neoslavic pokret. Krenuo sam na časove pevanja i planiram da profesionalno izučavam klavir nakon leta. Jednostavno mislim da sve što se dešavalo do sada ide uzlaznom putanjom i mnogo mi je drago zbog toga. Zaista dosta radim, tako da ne može da se desi ni da postoji neki zastoj u svemu tome.

Spomenuo si neoslavic kao tvoj pokret koji podrazumeva i određen zvuk muzike koju praviš, ali i specifičan vizuelni identitet. Međutim, šta on sve predstavlja?

Neoslavic kao koncept predstavlja više nešto unutrašnje, nego estetski i spoljašnje. Estetika ili neki način oblačenja koji je karakterističan za našu tradiciju je dosta relativan pojam. Mislim da su svi stereotipi koji se vezuju za ljude sa ovih prostora prilično zbunjujući i da to ljude dosta odvraća od ponosa koji bi trebalo da osećaju na ove prostore. Odvraća ih i od toga da misle da je zapravo kul biti sa ovih prostora i da je kul očuvati našu tradiciju kakva god da je. Inspirisan prijateljima koji "ne izgledaju kao da su odavde" sam shvatio da želim da razrešim neke svoje probleme u vezi sa ovim prostorima tako što ću ih više upoznavati. Ne mislim konkretno na Srbiju, nego i na njenu okolinu, ali želim preko leta da proputujem celu Srbiju. Želim da iskusim i našu kuhinju. Zapravo, neoslavic je kao jedna malo lepše i modernije servirana sarma. (smeh)

To je prilično neobično danas, uglavnom mladi ljudi negiraju da su sa ovih prostora. Zašto misliš da je tako?

Zato što povezuju pojam države i pojam prostora. Kažem to iz ličnog iskustva, jer sam ranije i ja razmišljao tako. Mislim da je dosta mladih, pa i starijih ljudi, nezadovoljno stanjem u državi i zbog toga ne vide lepote ovih područja i naše kulture. Bilo bi dobro da se razgraniče te dve stvari i to čak može biti i individualan proces kroz koji neko prolazi. Mogućnošću razgraničavanja države i prostora dobija se prilika da neko razmišlja mnogo pozitivnije.

Misliš li da je umetnost, odnosno bilo kakav kreativni rad, najbolji način da se mladima skrene pažnja na lepotu naše tradicije?

Razmišljao sam dosta o tome i shvatio sam da će naši prostori stvarno biti zanimljivi ljudima iz inostranstva, pogotovo zato što uopšte nisu iskorišćeni u svetskoj umetničkoj sceni. Na neki način smo i mi krivi, jer ne doprinosimo očuvanju svega toga. Mislim da dolazi novi talas ljudi koji će doprineti tome, a oni ne moraju nužno da se bave umetnošću, nego su to i sportisti, pa čak i advokati i svi koji imaju najrazličizija zanimanja. Međutim, smatram da je ipak umetnost ta koja najviše doprinosi promeni i revoluciji. Neodstaje nam umetnosti u nama samima, trebalo bi da je živimo, a ne samo da je gledamo kao neki drugi entitet. Ona bi trebalo da bude deo svakodnevnog života.

Nazivali su te pop alhemičarem i generalno se tvoj rad uvek vezuje za pop kulturu. Međutim, kod nas su takvi izvođači vrlo retki. Postoji jaka alternativna, ali ne i pop scena. Zašto misliš da je tako?

Generalno što se tiče naše muzike, i dalje bih je delio na zabavnu i narodnu. Prosto ne mogu da je klasifikujem drugačije, iako bi zabavna trebalo da bude pop u načelu. Međutim, kod nas zaista oduvek postoji jaka rok scena koja je potpuno izvan svega. Vrlo mi je inspirativno to što postoje pesme tog žanra koje ljudi vole i danas, posle mnogo godina, iako neka druga vrsta muzike možda pokušava to da suzbije. Što se tiče pop muzike, ona ne postoji ovde. Voleo bih da se pojavi neko ko će svoju pop intuiciju iskazati na našem jeziku. Ja u tome nisam uspeo, jer nikako nisam mogao da je povežem sa srpskim, ali zaista želim da dođe neko ko se neće plašiti da učini taj korak. Uvek sam pun podrške i savetujem svakoga ko poželi da se bavi muzikom koja je slična mojoj da ne žuri. Ja sam pre svega što trenutno radim samostalno izbacio sedam "albuma" da bih bio siguran da to što radim nije infantilno. Bilo kako bilo, mislim da će se pop scena kod nas izgraditi vremenom. Možda uspem u tome ja, a možda neko drugi, ali svakako bih voleo da nas ima još... Bar zbog nekog takmičarskog duha. (smeh)

Šta bi još savetovao mladim ljudima koji žele da se bave muzikom?

Poručio bih im da što više vremena provode pod tušem i da gube što je moguće manje vremena. Da se potrude da im što više bude dosadno, da bi dobijali sve bolje ideje koje će kasnije oblikovati i da se ne plaše da je kod nas nešto nemoguće – ništa nije nemoguće. Bitno je da vole to što rade i ako uživaju u nečemu, trebalo bi da se fokusiraju na to. Svakako mislim da je naša publika fenomenalna i velik je potencijal. To su sve dobri temelji za gradnju i pop scene o kojoj smo već pričali, ali naravno, tu veliku ulogu imaju i mediji koji bi trebalo da promovišu mlade izvođače.

Ideš u Kinu na mini turneju uskoro, šta očekuješ od tog puta?

Ne znam šta da očekujem! Kada sam dobio poziv da nastupam, nisam mogao da verujem. To je drugi kraj sveta i ljudi tamo žele da me čuju, to mi je neverovatno. Ljudi iz Kine su puni podrške, već su mi rekli da će me čekati na aerodromu! To mi je fenomenalno. Mnogo volim da upoznajem ljude kojima se dopada moja muzika i žele da pričaju o njoj. Nakon Kine, planiram da putujem po Srbiji i da oslobodim um i vratim se na kraju pun energije za novi projekat. Već dajem sve od sebe, a ako sam do sada davao 120 odsto, za album ću svakako davati 220. Mislim da je potrebno da se odmorim od intenziteta rada da bih bolje razmišljao. Voleo bih da izbacim još jednu pesmu do kraja godine, a onda početkom sledeće da objavim album.

Ceo intervju možete poslušati u produžetku.

Sofija Balać