Kejvov onlajn koncert pretežak zadatak za domaće bendove

Muzičari širom sveta među prvima su postali ekonomske žrtve pandemije koronavirusa. Kako je koja zemlja uvodila mere, prvo su zabranjivani koncerti, naročito oni koji okupljaju veliki broj ljudi. Tako se desilo da je koncertna industrija zamrla preko noći. Međutim, jedna velika muzička zvezda pokazala je da ne mora tako da bude. Nik Kejv, mračni bard alternativnog rokenrola, održao je prošle nedelje koncert "Idiot prayer".

On je u sablasnoj palati Aleksandra u Londonu, sam na klaviru, odsvirao i otpevao neke od najlepših pesama iz cele karijere i to je uživo pratila njegova verna publika, plativši prethodno pristup oko 18 dolara. Koncert je režirao Robi Rajan, reditelj sa nominacijom za Oskara u biografiji, a Kejv je time zadao domaći zadatak ostatku muzičke industrije u ovom životno zamrznutom vremenu bez presedana.

Dragana Prica je verna Kejvova sledbenica i obožavateljka nije mnogo razmišljala, odmah je platila kartu i evo kako je to izgledalo i kakve je utiske stekla

"Trebalo je da se ulogujemo 15 minuta pre koncerta, koncert kreće tačno na vreme, nema pauziranja, nema vraćanja unazad, sve je isto kao na pravom koncertu ili sam ja takav utisak stekla. Koncert je izgledao prelepo. Naravno da više volim njegove koncerte pred publikom, ali tehnički je sjajno odrađeno. Sam taj prostor gde stane deset hiljada ljudi, a sada je on tu sam, izgledao je pomalo jezivo, u skladu sa sadašnjom situacijom i tužno, ali oped nekako prelepo", kaže Dragana.

Na pitanje može li ovakav model da se primeni i kod nas, bar za bendove i izvođače sa brojnijom publikom, Dragana je sumnjičava.

"Možda bi ovo pošlo za rukom nekom bendu koji ima fanove poput ovih koje ima Kejv, ali mislim da niko nema tako vernu publiku kakvu on ima. Možda bi moglo da se organizuje nešto, ali u mnogo manjem obimu produkcijski i za jeftinije ulaznice. Karta za "Idiot prayer" koštala je otprilike 2.000 dinara. Da li je neko spreman toliko novca da izdvoji za domaći bend koji svira online, ne znam. Ako se ova situacija održi još neko vreme, možda će i domaći bendovi moći to da urade, jer ne možemo ni mi kao fanovi da živimo večno od starih snimaka koncerata", kaže Dragana.

Vojislav Malešev iz benda Killo killo banda, za Oradio kaže da je internet, na žalost, jedini prostor u kojem umetnici danas mogu nešto da pokažu i urade, ali da je ovaj Kejvov trijunf prevelik zalogaj za bilo kojeg kolegu u Srbiji.

"Video sam Kejvov koncert i čini mi se da to sad tako mora, jer je to nužno zlo. Mi umetnici moramo naći neki kompromis sa ovom situacijom, show must go on. Ali to definitivno nije ono što muzika treba da pruža slušaocu", kaže Malešev.

Na pitanje da li je ovaj model moguće primeniti i na našu ili regionalnu scenu, Voja kaže da će to biti izrazito teško.

"Znam da naš čovek oduvek više voli besplatne stvari i znam kako funkcionišu žive svirke kod nas, gde je očekivano da te ljudi podrže, a često se to ne dešava. Nije samo do mentaliteta ljudi, nego su i takva vremena. Kriza je, niko me se ne daje dinar i ja to razumem, ali bi bilo lepše da ima više solidarnosti među ljudima", smatra Voja Malešev.

Igor Todorović Zgro iz novosadskog Studentskog kulturnog centra, organizovao je i promovisao dovoljno koncerata u svom životu da bi mogao da proceni domaću scenu. Na stranu cena produkcije takvog događaja i siromašna domaća publika, kaže Zgro i navodi da on ne može da zamisli svirke bendova koje prati iz potpuno drugog razloga.

"Nik Kejv je veliko ime, sam vrh rokenrola, ali ja sam previše zastranio u panku i hard koru. To su dva različita sveta. Ne mogu da zamislim da neki bend koji ja slušam, koji svira na To be punk festivalu ili u Crnoj kući, uradi tako nešto. jer ta svirka nema smisla na internetu, njihova publika to neće prihvatiti", smatra Zgro.

On kaže da su brojni bendovi imali online svirke, besplatne doduše, ali da to nije imalo željenog efekta.

"Od kad je krenula ova papazjanija sa koronom, slušao sam nekoliko bendova, krajem marta, koji su radili besplatne live striminge svojih svirki uživo i to ne liči ni na šta. Dakle, bend koji sam gledao u oktobru uživo i imali su paklen koncert u Budimpešti, sada istu set listu svira bez publike online i sve to deluje bar 70 odsto lošije. Shvatite da na takvim svirkama dobar deo atmosfere kreira sama publika i internet taj nedostatak komunikacije i reakcije nema čime da nadoknadi", tvrdi Zgro.

Koncert Nika Kejva na internetu izazvao je lavinu komentara u stranim medijima koji se slažu u jednom: ako je neko trebalo da bude pionir ovakvog pristupa koncertima, onda je fer da to bude upravo on. Kejv je svojim nastupom ujedno i zaokružio dokumentarnu trilogiju koja je započeta filmom "10.000 sati na Zemlji", a nastavljena filmom "Ješ jednom sa osećanjima".

Ima li na domaćoj i regionalnoj sceni umetnika koji poseduje kapacitet da organizuje ovako nešto sigurno će se pokazati, ako ovaj predugi karantin potraje do kraja godine.

P. K.