Muzika / Festivali
Festivalska scena Srbije: U borbi za kvalitet i održivost
Kako izgleda festivalska scena u Srbiji i sa kakvim se izazovima suočava? O ovoj temi se razgovaralo na panelu u sklopu MENT showcase festivala u Ljubljani, gde su predstavnici različitih festivala, i po veličini i po konceptu, delili svoja iskustva. Bilo je govora o tome kako nastaju festivalski programi u regionu gde nije lako doći do budžeta, koliko festivali pomažu domaćim izvođačima da dođu do publike i kakav je njihov uticaj na kulturu i turizam. Panel je moderirao Edo Plovanić (Muzika.hr), a svoja iskustva podelili su Filip Arsić (Arsenal), Miroslav Miletić (Exit, No Sleep), Tamás Horváth (Malomfesztivál) i Aleksandra Pavlović (Estam, SKC Kragujevac).
Festivalska scena u Srbiji neprestano balansira između budžetskih ograničenja i želje da ponudi kvalitetan program. Dok neki festivali pokušavaju da ostanu pristupačni, drugi eksperimentišu sa formatom, ali svi se suočavaju sa istim problemima, pokušavajući da naprave festival koji će biti održiv, a istovremeno zadržati svoju autentičnost i privući publiku.
Filip Arsić istakao je da i najveći evropski festivali imaju slične probleme, ali da su u Srbiji izazovi još veći zbog nižih cena ulaznica i manjeg budžeta. "Na primer, juče smo objavili da će Massive Attack biti naš glavni hedlajner ove godine. To je verovatno najveće ime koje smo ikada imali. Glavni izazov su, naravno, troškovi - honorari izvođača, smeštaj, produkcija… Ali mi ne možemo tek tako da odlučimo da sledeće godine podignemo cenu karata na 80, 90 ili 100 evra. Svake godine tražimo najbolji način da festival ostane pristupačan, a da i dalje dovodimo velika imena.”
Tamás iz Malomfesztivála govori o drugačijem pristupu: "Prošle godine smo se malo kockali sa programom, imali smo Stereo MC i Gobline kao glavne izvođače, ali se ispostavilo da to nije bila dobra odluka. Zato smo ove godine odlučili da festival bude više kao showcase format, ne za profesionalce, već za publiku. Svake godine dovodimo sjajne bendove iz Belgije, Francuske i drugih zemalja, ali ih publika u Vojvodini, Mađarskoj i Hrvatskoj često ne poznaje. Zato želimo da im pružimo priliku da ih otkriju i dožive taj vajb Malomfesztivála.”
Aleksandra iz Estem festivala kaže da je kod njih situacija drugačija jer su odlučili da festival bude besplatan. "Ranije smo naplaćivali simbolične ulaznice od oko 7-8 evra, ali nakon pandemije smo prešli na otvoren prostor i besplatne koncerte. Budžet obezbeđujemo kroz razne projekte i tokom cele godine organizujemo programe, pa smo odlučili da festival ostane besplatan kako bismo dodatno promovisali naše mesto i ostale događaje.”
Miroslav iz EXIT-a osvrnuo se na sve veće troškove i odnos sa menadžerima i agentima izvođača. "Kada nas je 2020. pogodio COVID, mnogi agenti su tražili našu pomoć. Međutim, čim je pandemija prošla, honorari su eksplodirali. Troškovi logistike, transporta i produkcije su značajno porasli, ali nismo mogli proporcionalno da podignemo cene ulaznica, jer moramo voditi računa o lokalnoj ekonomiji."
Pitanje promocije lokalnih izvođača na festivalima ključno je kada govorimo o njihovoj ulozi na muzičkoj sceni. Koliko festivali zaista pružaju prostora domaćim muzičarima i pomažu im da dođu do šire publike?
Filip: Na Garden stage-u, koji prima oko 2.000 ljudi, svake godine predstavljamo tri lokalna benda iz Kragujevca. Trudimo se da to budu mladi bendovi koji su na početku, bez obzira na to koliko su poznati ili koliko ulaznica mogu da prodaju. Mislim da je naša dužnost da podržimo lokalne izvođače i grad u kojem festival postoji već 15 godina.
Tamaš: Malomfesztivál se održava u selu Orom, to je malo mesto sa bakama i dekama, možda ako bi oni mogli da zasviraju. (smeh) Kod nas publika ne dolazi zbog određenih izvođača, već zbog, kako svi kažu, Malomfesztivál vajba.
Aleksandra: Estam ne okuplja muzičare iz Kragujevca u klasičnom smislu, ali mnogi lokalni muzičari učestvuju na različite načine, kao domaćini, kroz radionice ili kao gosti festivala. Imamo saradnje s drugim festivalima i organizacijama iz Srbije. Takva okupljanja, konferencije i susreti stvaraju zajednicu u kojoj svi podržavamo jedni druge.
Miroslav: Na svakom našem stejdžu pre glavnih izvođača nastupaju lokalni ili regionalni bendovi. Pre dve godine Konstrakta je bila prva srpska hedlajnerka na Main stage-u EXIT festivala, a prošle godine smo imali Baby Lasagnu na Sea Star festivalu u Hrvatskoj. Neprestano podržavamo lokalne i regionalne izvođače i planiramo da to radimo još više u budućnosti.
Postavljanje pitanja o promociji festivala u trenutnom kontekstu Srbije je izuzetno važno, posebno u svetlu aktuelnih studentskih protesta. U vremenu kada mladi postaju sve manje prisutni u javnom životu, promocija događaja koji donose zabavu, muziku i umetnost postaje poseban izazov.
Predstavnici festivala su istakli da su u stalnom kontaktu sa studentima i da ih podržavaju na različite načine, od obezbeđivanja osnovnih potrepština, do davanja prostora za diskusiju i angažman. Posebno je naglašeno da se strategija festivala ne oblikuje jednostranim odlukama organizatora, već u saradnji sa samim studentima, koji su uključeni u kreiranje plana daljih aktivnosti.
Jedan od izazova u promociji festivala jeste i pravilan tajming. Ove godine, najave izvođača su značajno kasnile u odnosu na prethodne godine upravo zbog osećaja da bi preuranjena promocija delovala neprimereno. Čak i veliki izvođači, koji bi mogli doprineti ranijoj prodaji karata, nisu odmah objavljeni kako bi se izbegao nesklad sa društvenim okolnostima. Ovakav pristup naglašava da promocija festivala nije samo pitanje ekonomije i marketinga, već i društvene odgovornosti.
OBRATI PAŽNJU
Poslednji deo panela fokusirao se na ključne teme za organizatore festivala, kao što su trendovi i zahtevi publike u vezi sa muzičkim žanrovima i načinom na koji festivali odgovaraju na promenljive ukuse posetilaca. Panelisti su diskutovali o globalnim trendovima vezanim za održivost, rodnu ravnotežu među izvođačima i interesovanje mladih za specifične žanrove i inovativne koncepte.
Filip: Arsenal festival je u početku bio čista alternativa, bez komercijalnih imena, ali danas komercijalno ne znači nužno loše. Počeli smo s pank i rok bendovima, a danas imamo i rap, trap, pop i elektronsku muziku. Gitarski bendovi su i dalje prisutni, ali važno je razvijati se i uključivati izvođače koje publika možda ne očekuje. Festival ne bi opstao da je ostao isti kao 2011. godine. Pratimo predloge publike kroz ankete i poruke na društvenim mrežama i shvatili smo da mnogi mladi žele trap izvođače, čak i na našoj glavnoj bini.
Aleksandra: Nakon pandemije, ljudi su počeli ponovo da putuju i odlaze na vikende u prirodu, što je dovelo do rasta manjih festivala. Mnogi mladi sada uživaju u ideji spontanih vikend putovanja, što je dobro jer su festivali ponovo oživeli. Ove promene nakon pandemije podstakle su mlade da se ponovo vrate prirodi i češće posećuju manje festivale.
Miroslav: Recimo prošle godine smo imali veče posvećeno ženskim DJ-evima, a poslednjih godinama trudimo se da uključimo što više ženskih izvođača. Imamo mlađi tim koji prati novitete, jer kao veliki festival moramo biti u toku s muzičkim trendovima. Hard techno je postao dominantan globalni trend, ali važno je održati balans između mainstream i underground muzike. Popularni izvođači privlače publiku, ali bukiranje headlinera postaje sve veći izazov jer sada svi preferiraju solo nastupe, što je jedan od glavnih problema u industriji trenutno.
Ceo prilog možete poslušati u plejeru:
A. Ninić
foto: Irena Čučković, Tina Stariha
