Fantastična Joss Stone za kraj Nišvila

Poslednje veče Nišvila je bilo i najposećenije zbog glavne zvezde festivala, Joss Stone koja je okupila dvadesetak hiljada ljudi na Mejn stejdžu.

Četvrtog dana festival Niška tvrđava je vrvela od ljudi i bez obzira na to što je najveće interesovanje bilo za Mejn stejdž, ni ostali stejdževi nisu ostali bez svoje publike. Na Open stedjžu masu su najviše zabavili Novosađani Big Brass Band, dok su na Youth stejdžu kvalitetnim svirkama oduševili Bojan Cvetković Quintet iz Leskovca i Bricks And Cans iz Beograda. Nešto kasnije, na Open stejdžu nastupao je čak i ZZ Top tribjut bend, što je prilično neuobičajeno za jedan džez festival.

Šetajući tvrđavom između svirki, posetioci su mogli da vide bogat prateći program i to uglavnom različite izložbe – Art Go Jazzy izložba predstavljala je radove sa konkursa koje je raspisao sam festival na temu likovnog prikaza džeza, dok je izložba fotografija o biodiverzitetu Srbije prikazivala lepote flore i faune naše države.

Ipak, najveće interesovanje je ipak bilo za izložbu old tajmera, koja je svakog dana postajala sve bogatija i bogatija, jer je bilo sve više ponosnih vlasnika koji su odlučili da pokažu svoje ljubimce. Takođe i poslednje večeri mogli su da se gledaju filmovi o džezu na Movie stejdžu, a neki posetioci su jednostavno cirkulisali tvrđavom bez nekog određenog cilja upijajući dobru atmosferu.

Naravno, najveća koncentracija ljudi bila je na Mejn stejdžu i prvi put za sva četiri dana postojali su dugački redovi na ulazu. Čitavo veče je proteklo u iščekivanju Joss Stone, a program je otvorio dobro usvirani Milan Petrović Quartet, nakon kojih je nastupio Yuichiro Tokuda's Rallyzdig Quartet koji je došao čak iz dalekog Japana. Predvođeni novom zvezdom japanske džez scene, Yuichirom Tokudom, energični kvartet je oduševio publiku svojom neposrednošću, ali i virtuoznošću. Posebne ovacije doživelo je njihovo izvođenje tradicionalne japanske pesme iz Osake, koja prema Yuichirovim rečima ima tekst napisan na njihovom vlastitom jeziku, umesto na čisto japanskom. Za razliku od njih kojima je ovo bio prvi put u Srbiji, Juri Honing Quartet iz Holandije, koji su nastupali sledeći, već su upoznati sa našom publikom. Kako kažu, svaki put kada se vrate ovde dobro se zabave upravo zbog ljudi koji prisustvuju njihovim svirkama, a po reakcijama publike reklo bi se da je osećaj uzajaman.

Nakon Japana i Holandije došli smo i do Francuske uz Remi Panossian trio koji su dokazali da su za sjajnu svirku nekada potrebni samo klavir, kontrabas i bubanj. Sat vremena kvalitetne džez svirke bez mnogo izlaženja iz žanra ostavio je publiku bez daha, a simpatični Francuzi su izjavili kako im se kod nas mnogo dopada i kako su, naravno, probali rakiju.

Došlo je vreme i za glavnu zvezdu večeri i generalno celog ovogodišnjeg Nišvila, Joss Stone. Najbolja bela soul pevačica ne samo što je potpuno opravdala tu titulu, nego je i hipnotisala sve prisutne svojom pojavom. Lepa, staložena i ljupka lebdela je po stejdžu dok je sa velikom lakoćom pevala svoje najveće hitove. Između pesama je komunicirala sa publikom, pričala priče o ocu koji je strastveni navijač fudbala i lično shvata svaki poraz kluba za koji navija i majci koja ga ubeđuje da previše ozbiljno pristupa svemu tome i savetovala nas kako da prebrodimo težak raskid ili jednostavno lošu komunikaciju sa ljudima. Njen nastup svakako nikoga nije ostavio ravnodušnim i organizatori su zaista dobro postupili što su je stavili na dan zatvaranja festivala, jer kako kaže stara, kliše izreka – najbolje se ostavlja za kraj.

Sveukupan doživljaj Nišvila je da je on jedan vrlo prijateljski nastrojen festival na kojem je svako dobrodošao, razumeo se u džez ili ne, i čini se kao da je svaki učesnik zaista uživao nastupajući na njemu.

Do sledeće godine!

Sofija Balać