Dvadeset godina slobode!

Beogradski bend E-Play promovisaće novi album “Sloboda” i istovremeno proslaviće dve decenije postojanja koncertom 24. novembra (21:00) u dvorani “Amerikana” Doma omladine Beograda.

Sastav E-play, osnovan 1998. godine, veoma brzo je zauzeo značajno mesto na srpskoj rok sceni jedinstvenim zvukom koji karakterišu distorzirani bas, drum & bass ritmovi i nežne-atmosferične gitare. Tokom 20 godina postojanja bend nikada nije trčao za nametnutim ukusima gomile, što se sjajno može čuti na albumima “E-Play” ‎(2000), “Crime” ‎(2005), “Drago mi je da smo se upoznali” (2009), “Obični ljudi” (2013) i konačno “Sloboda” u aprilu ove godine. A nešto više o tome na koj način je dvadeset godina prošlo uz sastav E Play, saznali smo od frontmenke Maje Cvetković.

Iz kog poriva si, tih devedesetih godina, napravila bend?

Pre nego što je nastao E Play, ja sam svirala u par drugih bendova. To su bili sastavi koji su imali svoje autore, a ja sam oduvek želela da imam svoj bend kako bi neko svoje stvaralaštvo uspela da prikažem i ostvarim. Dakle, samo je bilo pitanje trenutka. E Play je, kao što to u većini biva ,nastao tako što se na jednom mestu skupila ekipa muzičara iz istog kraja. Ubrzo smo shvatili da neki od tih drugara ili ne znaju da sviraju ili jednostavno nemaju želju za tako nečim, a posle nekog vremena filtracije sklopila se jedna postava za koju mogu da kažem da je to prva postava grupe E Play. To je bilo 1998.

Spot za pesmu "Srešćemo se neki drugi put"

Prvi značajniji koncert desio se ubrzo. Tada su nas zvali da nastupamo kao predgrupa tada popularnom novosadskom sastavu Boye u beogradskom SKC-u. Meni je to bilo toliko važno i veliko jer je prostor bio prepun ljudi. Tako da nas je publika, pored toga što nas je prvi put videla, odmah zapamtila.

Nikada niste držali jednu žanrovsku nit tako da ste iz albuma u album konstatno menjali zvuk. Po kom osnovu se držih takvog pravila?

Za mene je muzika prilično eksperimentalna stvar u smislu stalnog istraživanja. Po prirodi sam vrlo radoznala i uvek me zanima šta u muzici može novo da se desi, stvori, osmisli i čuje. Važna je inspiracija koja dolazi sa svih strana. Nikada nisam smatrala da treba da radim poput nekih bendova koji su veoma uspešni u tome šta stvaraju ali po onom principu da naprave jednu pesmu koja odmah prođe kod publike kako bi dalje štancovali dvadeset istih takvih albuma. Meni je to baš dosadno. Moram zaključiti kako se sa dolaskom bubnjara Truta otvorilo šire glediše stvaranja muzike.

Omot albuma "Sloboda"

Ne igraš na sigurno?

Danas ništa nije sigurno! U ovom modernom vremenu sve je pitanje sekunde a mi pravimo muziku onako kako mi mislimo da to treba. Dakle, da ne bude trendovska stvar ali mi je super ako publika to zavoli. 

"Sloboda" je novo poglavlje u vašoj karijeri. Album se pojavio u aprilu ove godine. Kako se odmotava njegov život?

Ovaj album je baš brzo pronašao svoj put do publike, a to sam mogla da pratim kako smo izbacivali singlove koji su ga promovisali. To sam videla i na raznim muzičkim festivalima u zemlji na kojima smo nastupali, a ove godine ih je bilo baš puno. Isto tako čujem od većine fanova kako je ovo naš najbolji album u karijeri. Za mene je prvi album "E Play" (2000) i dalje broj jedan i zauvek će to ostati tako. Mislila sam tada kako će se svet preokrenuti i otvoriti izlaskom tog albuma, a za meni je to bio najznačajniji događaj u Srbiji tada.  

Spot za pesmu "Šamarčina"

Sve tadašnje promene u državi su se poklopile i sa promenama u životima mladih ljudi. Tu si bila i ti sa, tada, novim bendom. Slučajnost ili ne?

Upravo to. E Play nije mogao da sa jedne strane izabere bolji trenutak kada će da se poajavi na sceni, a sa druge strane gori. Tako da postoje dve strane medalje tog doba. Za vreme 5. oktobra (masovne demostracije u cilju svrgavanja Slobodana Miloševića) bili smo u studiju i sećam se da smo napravili pauzu kako bi izašli na ulicu i podržali revoluciju. Samim izlaskom tog albuma nama su sva vrata bila otvorena. Odjednom je krenuo neki optimizam. U medijima, po festivalima...svirali smo nikad' više. Slobodno mogu da kažem kako smo mi nakon izlaska singla "Zašto" bili jedan od najpopularnijih bendova u zemlji. Ali, iz današnje perspektive, shvatam da je sve to bila neka lažna nada da će tako izgedati naši životi u budućnosti i da će sve biti još bolje. Međutim, ta vrata za rokenrol se ubrzo zatvaraju i nastaje jedno zatišje koje je trajalo dosta dugo. U srbiji je u poslednje vreme nastao jedan potpuno novi i drugačiji trend na koji mi nismo baš navikli a to je da svaka opština ima svoj letnji festival a to znači da možeš da sviraš bukvalno u svakom mestu. Sa druge strane, ono što je loše je činjenica kako su se klubovi i razni domovi kulture i kulturni centri zatvorili i nekako smanjili. Oni imaju samo neki osnovni program koji moraju da ispune a muzike ima sve manje.  

Ono što je vama najbitnije u ovom delu godine svakako je veliki beogradski koncert 24. novembra u dvorani “Amerikana” Doma omladine Beograda. Šta možemo da očekujemo na tom nastupu?

Slavimo dvadeset godina postojanja a biće to ujedno i promocija albuma "Sloboda". Biće dosta pesama iz raznih naših faza ali ćemo ipak posvetiti malo više pažnje ovom novom izdanju. 

Spot za pesmu "Pristanište"

Da li će se ovaj datum potrefiti i sa izlaskom albuma na ploči?

Obećali smo ploču i ona će izaći i ja se nadam da će biti sve realizovano do koncerta. Ako ne, do kraja godine je tu.

U nastavku poslušajte deo intervjua sa Majom Cvetković.

Dušan Majkić