Bod u gostima za zvuk Beograda

Vrativši se sa uspešne mini turneje po Velikoj Britaniji (London, Liverpul, Dablin i Edinburg), beogradski sastav Vizelj spreman je i za predstojeće koncertne datume koji će ovaj trio još više iskristalizovati u očima stare i nove publike. Tu su naravno i nove kompozicije koje neće mariti kome se one dopadaju. Ovakve i još jasnije odgovore dobili smo od Alekse i Veljka jednog, retkog, sunčanog dana u Skadarskoj ulici.

Kako je odlučeno da četiri benda (From Another Mother, Them Moose Rush, Mort i Vizelj) putuju zajedno i tako promovišu muziku iz našeg regiona?

Aleksa: Za to sve je zahvalan Bob Perišić, vlasnik firme Baltazar Rock koji živi u Engleskoj. Mi smo od njegove poruke mislili da je u pitanju neki nigerijski princ koji hoće da nam uzme pare, jer se čovek javio sa informacijom kako ima sobodne slotove  za festival u Liverpulu... Bukvalno nismo mogli pozitivno da se oporavimo dva dana od tog pisma, ali smo skontali kako ne možemo biti samo naloženi klinci da bi sve to racionalno isplanirali. Onda smo pametno igrali. Bilo je puno stresova priikom cele te organizacije: Vize, karta za ovo, karta za ono... Na kraju se sve isplatilo, u svim kontekstima.

Koji je to kontekst vama bio najvažniji?

Aleksa: Onaj koji je podrazumevao promotivne svrhe. Doživeli smo veliki kulturni šok , a u tim gradovima dolazi publika koja sluša muziku koji ti stvaraš. Plus imaju lepu naviku odlazaka na koncerte a najbolji je osećaj taj kako tamo nismo znali nikog ni u najavi. „Showcase“ fastival u Liverpulu je najbolji festival takve vrste u Evropi. Ja ima neke druge preference što se tiče takvih festivala, ali u toj sferi smo postigli uspeh da se ljudima dopadne naša muzika.

Spot za pesmu "Kadilak"

Kakav je to onda zvuk koji ste vi doneli tamo, u odnosu na druge aktuelne muzičke žanrove?

Veljko: Tamo smo skapirali kako ljudi ne gotive baš muziku koja ovde prolazi jako dobro. U Edinburgu mnogo vole da slušaju folk, u Liverpulu pop rok... Ali, iskrena energija uvek prolazi pozitivno. Tako je bio slučaj i sa našim nastupima. A siguran sam da bi i meni Vizelj bio interesantan da sam se slučajno našao tamo.

Nije postojala ta jezička barijera?

Veljko: Pa nije. Dobro, prvo su nas gledali kao debile u fazonu, šta skaču ovi Srbi na bini?! Ali, već na pola svirke ljudi shvate kako ih pesme jako dobro voze i to sve prihvate do kraja. I tako u svakom gradu.

Aleksa: Što je najgore, tako je i na mnogim nastupima u Srbiji. Na početku je šok faktor a onda se sve završi u nekakvom rasterećenom rejv ambijentu. Sviđa mi se kako se iz svih naših bendova upravo čuje taj šmek istočne Evrope. Slušali smo dosta bgrupa u Liverpulu a meni je naša četvorka bila ipak najbolja. Sve ostalo je zaista zvučalo jako izlizano i kao da je ostalo zarobljeno u 2004. Može se reći da od Arctic Monkeys i Franz Ferdinand nisu puno napredovali, a ta dva pomenuta bend asu ostala velika jer su i dalje relevantni.

Kako vam je generalno bilo na tom zajedničkom putu?

Veljko: Bilo je jako naporno. Veliki šok i novo iskustvo nam nije dalo vremena da razmišljamo o naporu. Tek kada smo se vratili u Srbiju  smo spavali ceo dan. Toliko smo se dali u tu situaciju da nismo ni hteli da osetimo bilo kakva klecanja kolena i slično.

Kradu po apotekama: Veljko i Aleksa

Da li su se svi bendovi sreli po prvi put na jednom mestu?

Veljko: Bukvalno smo se svi upoznali u kombiju i kliknuli na prvu. Sve je bilo vrlo pozitivno do kraja

Aleksa: Ni jedan bend nije nikada radio turneju ni sa jednim bendom ranije. Svi smo bili na istu foru kompatibilni, a u svakom gradu je barem jedna osoba mislila kako već godinama putujemo zajedno. Terali su nas da i dalje nastavimo za zajedničkim turnejama kao neka engleska velika četvorka: Liverpul, Čelzi, Arsenal i Mančester Junajted.

Na koji način vam je prijao izlazak iz ovih lokalnih okvira?

Veljko: Prijao je dosta i naravno da nam je dao vetar u leđa. Bukvalno sme već drugi dan boravka tamo krenuli da razmišljamo o novom albumu. Takve životne situacije ti daju podrstrek da se još više dokažeš i da novi projekti budu još bolji.

Još jače da udaraš glavom o bas?

Aleksa: Da, to mi je jedno novo iskustvo! Na svakoj svirci sam udario glavom o nešto i tako dobio lakši potres mozga.

Da li ti je izašla neka ideja prilikom toga?

Aleksa: Skoro svaki put mi je sinulo koliki sam ja kreten. Mislim, sve naše pesme govore o tome koliki smo mi, zapravo, kreteni.

Publika kleca nogama kao ritam mašina. Vizelj na bini.

Ali, vi sada ne stajete. Tu su novi koncertni datumi.

Aleksa: Datumi samo stižu! Sa novim bubnjarom ćemo imati više od trideset koncerata u narednom periodu. 1. juna nastupamo u beogradskom klubu Elektropionir i tu očekujem kako će nas publika dočekati sa velikom dobrodošlicom,  kao da smo  konobarisali na brodu šest meseci pa smo konačno sleteli. 8. juna na redu je Novi Sad. Veliki znak zahvalnosti za sve što nam je taj grad učinio u karijeri. I na kraju moj omiljeni grad, Gornji Milanovac (08.06.). To je grad zicer i niko ne bi očekivao kako se radi o jednom pravom rokenrol gradu. To su ta tri koncerta zahvalnosti, a posle toga sledi nastup na Arsenal Festu (22.06.) u Kragujevcu. Tamo smo dobili odličan termin i veoma profesionalan tretman

To je zato što si ti veliki „Tobdžija“?

Pa naravno. Ne bih nikada svirao na Čelzi festivalu.

Tu je i novi materijal.

Aleksa: Mene najviše zanima stvaranje pesama ali sa druge strane zainteresovan sam i za muzički biznis, na koji način treba plasirati svoj rad itd. Kao da igram neku muzičku varijantu igrice Sims. Komopozicije su u nastajanju a mi ih snimamo sa mišlju kako će se posle toga pojaviti određeni kontigent ljudi kojima se to apsolutno neće dopasti.

Spot za pesmu "Pustinja"

Pevanje na engleskom jeziku, to ništa?

Veljko: Pa nema poente raditi tako nešto. Milsim da je u startu mnogo iskrenije kada se pesme stvaraju na rodnom jeziku. Domaći bendovi koji pevaju na engleskom, svode svoje tematike na opšta mesta. U našim novim pesmama potenciramo ono sve što mi smatramo da je zvuk Beograda. To po čemu se mi razikujemo od svega ostalog, pa čak i od onog što smo videli u inostranstvu.

Aleksa: Ova sedmodnevna turneja je apsolutni argument za pevanjem na srpskom. Definitivno smo dokazali svima da nema potrebe da se nikom podilazi. Takav je bio slučaj i sa Grandžom i sa Britpopom. Što bi sa beogradskim zvukom bilo drugačije?!

Sticky Blinders: Aleksa, Veljko i Nikola

A sada sledi tvoje omiljeno pitanje koje ću ti postaviti po ko zna koji put. Šta znači reč Vizelj?

Aleksa: Mi smo se ranije družili sa raznim labudovima a svi oni su poginuli sa nekim našim snovima. Tako da dolazimo do zaključka kako smo mi dali omaž pomenutim labudovima. Sa druge strane, sama neprohodnost i nečistoća te reke ili kanala jasno navodi na zvuk koji negujemo. A ono što je najznačanije je da sada morate da guglate „Reka Vizelj“ kako vam ne bi iskočio prvo naš bend. To nam je bio cilj i konačno smo ga ostvarili.

Znači, Liverpul ima svoju pticu a Vizelj labudove?

Aleksa: To je to.