Arsenal fest 2019: Završno veče uz velika imena

Arsenal Fest 09 završen je rano ujutro u nedelju nakon savršene letnje noći tokom koje je oko 10.000 posetilaca moglo da uživa u prvoklasnim nastupima i ugođaju koji je odzvanjao u ritmu jedne prave festivalske destinacije.  

Beogradska grupa Dram postoji nešto više od dve godine i prema njihovim rečima, žele da sviraju pravu pop muziku u Srbiji i regionu, nešto što ovde skoro da ne postoji, a što je na zapadu slušano. Ovom i sličnom pristupu zvuku na ovim prostorima i te kako doprinosi činjenica što se komercijalni pop poslednjih nekoliko godina izgubio a nije da nema svoju publiku. On ne treba da bude zahtevan i pretenciozan. Treba da zadovolji publiku koja voli pevljive melodije u probranim aranžmanima. Dram su na dobrom putu da ostvare svoju misiju, a do kraja ove godine trebalo bi da realizuju četiri nova singla. Garden bina im je apsolutno legla jer su u polučasovnom izdanju predstavili jasan muzički identitet iza koga stoje Stefan, Marko, Branko i Pavle.  

Dram

Pravo iznenađenje četvrte večeri Arsenala bio je koncert beogradskog benda Turisti. Naime, trebalo je da oni zasviraju drugo veče ali su zbog velikog nevremena otkazali svoje učešće. Sada je pravda bila zadovoljena jer su u svom kratkom setu razdrmali publiku koja je bila dobro obaveštena o ovom koncertu. Svaki nastup Tuista priča je za sebe jer ekipa voli da menja aranžmane svoih kompozicija čineći ih na neki način trajno vitalnim. Sada smo čuli malo jaču gitarsku distorziju, drugi put će tu ulogu možda da preuzmu vešti semplovi i plesni bitovi... Bilo je tu i pesama koje najavljuju drugi studijski album. Kreativni, bratski, duo Bole i Džimi nemaju nameru da uspore sa realizacijom ideja a vi se spremite za njihova nova putovanja. Bio je to jedan znojavi nastup koji je paradoksalno uspeo da osveži raspoloženu publiku.

Turisti 

Na Mejn bini četvrto i poslednje veče devetog Arsenala otvorio je bend Partibrejkers. I kao veče pre kada su na istoj bini svirali Hladno Pivo, i ovoga puta je prostor stare fabrike od crvene cigle bio očekivano popunjen publikom svih godina. Klasičan nastup, odlična svirka i sve već viđeno stotinu puta. Ništa loše, jedino koncerti ovako velikih domaćih bendova mogu i danas da privuku veliki broj posetilaca, što je siguran znak da će i jedan mali deo publike čuti nešto novo po prvi put.

Atmosfera sa koncerta benda Partibrejkers

Tako je sigurno bilo i na Garden bini prilikom nastupa pančevačkog dua Buč Kesidi. Postoji jedna jako lepa priča u vezi sa njima. Oni su već nastupili na Arsenal festu. Bilo je to pre nekoliko godina, na istoj toj bini, predstavili su se kao trio a u publici je bilo samo pedesetak ljudi. Svirka nije bila ništa specijalno i mnogo se razlikovala od onog što su ti momci nudili na svojim tonskim zapisima. A danas, skoro pet godina od nastanka, Buč Kesidi se pokazuje i dokazuje kao jedan od predvodnika nove scene u Srbiji. U međuvremenu su korigovali postavu, vredno vežbali, okrenuli se nekim svežijim aranžmanima i polako čistili zvučnu sliku koja ih je dovela do dva velika radijska (plesna) hita: „Nema ljubavi u klubu“ i „Đuskanje ne pomaže“. Sve pohvale idu direktno Luki i Zoranu jer su momci preživeli godine preispitivanja. Kada imaš dobre pesme onda i imidž dolazi prirodno. Svoju indi rok košuljicu zrelo su zamenili sa nešto pitkijim pop odelom (u ovom slučaju trenerkom) jarkih boja, prelivenim neonskim gitarama, svedenim i jasnim ritmom koj će se uklopiti u bilo kojo disko klub. Konačno, došla je i publika u velikom broju tako da je Garden odisao nekom novom mladošću koja se jasno sporazumevala kroz tekstove pančevačkog dua.

Đuskanje na Gardenu: Buč Kesidi

Buč Kesidi su odlično zagrejali publiku a onda se taj isti postor popunio do maksimuma jer se sa nestrpljenjem očekivao nastup Vojka V, čoveka (čovika) koji je za samo godinu dana napravio neverovatan uspeh. „Zovi čovika“, „Kako to“, „Ne može“... Njegov arsenal hitova zasuo je publiku i na kragujevačkom Arsenalu. Prevelika gužva i ista takva žurka u publici. Tekstovi se znaju od početka do kraja, Vojko na sigurnom terenu dobro raspoložen. Vispreni autor iz Splita, koji vešto spaja humor sa opšte prisutnom socijalnaom slikom u regionu, sigurno doživljava svoj pik karijere a to potvrđuju i rasprodati nastupi. Isti slučaj bio je i sa Garden binom koja možda nikada do sada nije bila toliko popunjena.

Svi ruke gore za Vojka V

A sa druge strane festivala, za nešto stariju i probraniju publiku, stiglo je oduševljenje u liku i delu Kurta Vajla (Kurt Vile). Ovaj konstantni hitmejker i multi instrumentalista iz Pensilvanije trenutno promoviše svoj osmi studijski album „Bottle it in“ a u Kragujevac je stigao prilično relaksiran i raspoložen. Njegov prateći sastav se zove Vajoletors (Violators) koji poslednjih nekoliko godina plovi na toploj struji analognih vetrova iz sedamdesetih godina prošlog veka. Pomenuti album sniman je po raznim američkim studijima a u samim pesmama može se čuti kako njegov tvorac jednostavno koristi svoja osećanja. Kurt nije opterećen trajanjem numera, imidžom ili nekim dodatnim aranžmanima. Više je sve u atmosferi tople letnje večeri pomešane sa nezaobilaznom dozom melanholije. Bend svira odlično, bez suvišnih tonova koji bi pokvarili sinhronitet ugođaja kod publike. Svaka sledeća numera proizilazi iz štima sa druge gitare. Električna, akustična, a čak je i bendžo pustio svoje raspevane tonove. Ovaj ritual dovodi publiku u stanje hipnotisanosti gde se unutrašnja slika može preneti u pustinjske predele bez označenih puteva. Jedno je sigurno, Kurtov glas će nas sigurno dovesti do oaze. 

Kurt Vajl

Sat i po idealnog spoja „niljangovske“ škole interpretacije. Jedino što je u ovom slučaju malo smetalo opštoj slici bila je prevelika bina koja je zasigurno progutala intimnu atmosferu. Ko zna kako bi Kurt zvučao i izgledao na lokacji Gardena, sigurno eklektičnije i skrivenije ako pitate fanove. Sve u svemu, njegov nastup je prošao fenomenalno. Za njim nije vladalo toliko veliko interesovanje kao za nekim drugim kolegama sa Mejn bine ali ono što je bitno je činjenica kako smo prisutvovali nastupu jednog aktuelnog muzičara koji se u pravom trenutku pojavio na ovim prostorima. U to će se, sigurno, uveriti i posetioci ovogodišnjeg Inmusic festivala u Zagrebu.

Ostalo je još vremena da se napravi veća gužva jer se čekao nastup Goblina, a na gardenu su svoj set završavali novosađani Ateist Rep. Raspoloženje kod benda bilo je očigledno jer ih je kragujevačka publika uvek verno slušala. Posle njih došlo je vreme i za beogradski trio pod imenom Vizelj. Momci su nedavno došli sa mini turneje po Velikoj Britaniji i bili su odlično raspoloženi (kao i uvek) da kontrolišu atmosferu. Jedan su od koncertno najboljih mladih sastava iz Srbije a sigurno ih čekaju još bolje pesme i albumi. Imaju viziju, publiku i samopouzdanje. Goblini su prašili svoj standarno dobar set bez greške, najavivši i novi album koji se očekuje na jesen ove godine. Prepun prostor ispred Mejn bine savršena je slika za kraj devetog Arsenal festa. Dogodine, opet, u Kragujevcu.

Naslovna fotografija: Zoran Lazarević - Laki

 Dušan Majkić