Igraj samo sluhom

Zoundark je prva interaktivna audio igra za osobe sa oštećenim vidom. Igra se bazira na orijentaciji u prostoru uz pomoć zvuka i trenira svoje igrače da, koristeći čulo sluha, upoznaju svet na način na koji to rade osobe sa oštećenim vidom. Igru su osmislili i kreirali Andrija Radojev i Đorđe Damjanović. Đorđe je za Oradio objasnio na koji način funkcioniše igra, a ispričao nam je i nove planove za njen razvoj.

Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač

U igri Zoundark, glavni junak je naučnik Pol, koji je oslepeo posle nesreće u laboratoriji. Njemu su ubrzo počeli da se javljaju zvuci bića iz Zoundark sveta. On odlučuje da prati ova bića, koja će ga odvesti na avanturu u kojoj će se naći u raznim okruženjima kao što su šuma, džungla, reka, livada i mnoga druga, koja će otkrivati uz pomoć čula sluha. Kako bi Pol shvatio poruku koja bića žele da mu prenesu, on će morati da nauči da se orijentiše u prostoru, samostalno kreće i istraži Zoundark svet, koji uprkos mnoštvu pojava, obiluje izazovima.

Igra je trenutno u fazi razvoja, ali već sad proizvodi iskustvo u kom obe ciljne grupe mogu ravnopravno da uživaju. 

Ovog meseca audio igra Zoundark našla se među deset ideja kojima će biti dodeljena #Superste podrška. Pri konkurisanju za ovaj projekat, kreatori ove igre, Đorđe i Andrej, objasnili su zašto je ovaj projekat jedinstven.

"Na svetu je čak 300 miliona osoba sa oštećenim vidom, a ukoliko nešto ne preduzmemo na vreme, digitalizacija će samo produbiti sve stereotipe i predrasude na globalnom nivou. U Srbiji smo imali prilike da već ostvarimo malu pobedu pre završetka razvoja igre i smatramo da uz podršku ljudi možemo da ostvarimo znatno veće i značajnije pobede u korist celog društva", naveli su u prijavi. 

Zašto naziv Zoundark?

Slučajno smo došli do naziva, ali lako se pamti. Zound je na starom engleskom kletva, a dark je mrak, asocijacija je jasna kada se spoji.

Ti si dizajner zvuka, koliko je teško staviti fokus igre isključivo na zvuk?

Teško je zato što nema puno takvih igara, ali nije teško igrati. Osobama koje nemaju problema sa vidom je jako zanimljivo jer nisu ništa slučno probali. Obično se lako snađu i doživljavaju to kao nešto što je neobično. Bolje im je od klasičnih igara, jer pomaže ljudima koji ne vide, a njima daje novo iskustvo.

Od vas dvojice na početku projekta, na igri je na kraju radilo 12 osoba. Koji su to problemi koji su se javili prilikom pravljenja igre?

Ljudi ne razumeju to što mi radimo, dok ne probaju. Teško je objasniti nešto što se dešava u oblasti zvuka, ali došli smo do načina i to da uradimo. Takođe, ljudi imaju stereotipe prema ljudima koji ne vide, naš cilj je da to razbijemo.

Koliko je vremena potrebno da se napravi ovakva igra?

Na samoj igri radimo skoro tri godine, ali ideju imamo malo duže. Idemo polako ka tome da je završimo i blizu smo.

Kako je došlo do ovakvog storytellinga?

Zanimljivo je pričati o naučniku. Priča u igri je o tome kako naučnik doživljava nesreću i ostaje bez vida. Onda smo smislili da povežemo primere i priču. Tom naučniku se dešavaju nove stvari, otrkiva novi svet. To je nekako bilo logično da bude baš naučnik.

Da li je moguće igrati interaktivno ili...?

Igra je jako interaktivna u odnosu na ono što je uobičajno za audio igre. U ostalim igrama se više sluša nego što radi. Kod nas se čovek kreće na osnovu tog zvuka, ne reaguje samo klikovima na to što čuje. Okruženje je takvo da se menja na osnovu kretanja igrača. 

Kakav feedback dobijate?

Ljudi su prvo zainteresovani da probaju tako nešto i kad probaju, svidi im se. Shvate da postoji nova oblast koja nije još uvek istražena. U Srbiji nije razvijena, možda postoji nekoliko primera, ali ljudi u principu ne znaju za to. Problem je u tome što se fokus stavlja na vizuelne igre.

Šta dalje?

Trenutno završavamo priču, hoćemo da uvedemo mode dva igrača i da razvijamo tehnologiju zvuka.

S.P.