Lifestyle / Video igre
Driver: Igra koji nije mogla da pronađe sebe
Od kad je sveta i veka i igara, zna se šta dečaci vole - trke i pucnjavu. Ako igra ponudi ovu kombinaciju male su šanse da će podbaciti, zar ne? Tako je to na papiru, ali Driver serijal je, na žalost, dokazao da stvari ne funkcionišu uvek kako treba.
Kada se pojavio 1999. godine, Driver je predstavljao pravu malu revoluciju. Tada je, na primer, GTA još uvek bio 2D igra koja se igrala iz ptičije perspektive, dok je Drver nudio otvoreni 3D svet od čak četiri grada. Sve to ste mogli da istražujete slobodno, bez misija i da se vozite okolo do mile volje.
Od prvog dela u cetru priče je Džon Taner, bivši trkač i policijski detektiv, koji je poslat na tajni zadatak da uništi belosvetsku mafiju. Ovako pojednostavljeno, sve zvuči kao zaplet filma "Ćao, inspektore". Narvno, kako su se izbacivali novi naslovi, ova premisa je postajala pomalo dosadnjikava, tako da u "Driver: Parallel Lines", na primer, igramo kao misteriozni TK koji želi da se osveti mafiji.
OBRATI PAŽNJU
"Driver" i "Driver 2" su, u svoje vreme, bile zaista dobre i zanimljive igre. Sunovrat serijala je počeo sa trećim nastavkom. "Driver: Parallel Lines" igra se u Njujorku 1978. i 2006. godine, i to jednostavno ne funkcioniše dobro. "Driver: San Francisco" je još čudniji - tu imate magičnu moć da se prebacujete iz automobila u automobil. Taner je ovde u komi, pa se sve vreme pitate da li je to stvarnost ili njegov san Telportacija i vožnja - ne, hvala.
Upravo je to ono gde se Drver i izgubio. U kombinaciji trka i pucnjave ni jedan ni drugi deo priče nije urađen toliko dobro. Oni koji su želeli da se trkaju imali su Need for Speed, a ovi drugi GTA. Driver je tu bio između čekića i nakovnja, i jednostavno se izgubio u moru drugih, osrednjih, naslova.
M. L.
