Svako treba da poseti Meksiko

Postojanje meksičkih serija učinilo je da mnogi od nas steknu utisak kako je Meksiko baš tu, nedaleko od nas i kako o toj zemlji znamo mnogo. Postoje oni koji i dalje veruju da sve žene u Meksiku šetaju u štiklama po kući, doručkuju isključivo tost i ceđenu narandžu, kao i da u celoj ovoj državi vlada kriminal. Da li je zaista tako? 

Food blogerka Ana Vlatković, poznatija na Instagramu kao @gourmana, imala je sreće da po treći put poseti Sjedinjene meksičke države i otkrije da li su tačne predrasude koje vladaju u Srbiji. Između ostalog, da proveri i verodostojnost mišljenja da je Meksiko država kriminala.

"Kada smo išli prvi put, verovala sam u one priče da je to nebezbedno mesto, ali istina je ipak negde između. Kretali smo se u veoma mirnim državama, sa proverenim ljudima i nismo imali nikakvo loše iskustvo. Međutim, postoje mesta u kojima nije preporučljivo ni hodati sam. Pogotovo ako ste evropskog porekla, tj. ukoiliko se vidi da niste njihovi. Primer za takvu pokrajinu je Mičoakan, gde mafija bukvalno vlada celom državom. Ipak, ne možemo reći da je tako u celom Meksiku", navodi Ana.

Glavni razlog zbog koga su odlučili da ponovo putuju u Meksiko je to što je ova latinoamerička država vrlo lepa periodu Nove godine. Sama činjenica da ste u januaru okruženi šarenolikim novogodišnjim ukrasima, dok pored vas na 30 stepeni talasi udaraju u obalu, neponovljiv je prizor koji bi trebalo svako da doživi.

"Izabrali smo Meksiko zato što tamo imamo rodbinu i želimo da maksimalno da iskoristimo dok su oni još tamo. Sam period oko Nove godine je magičan. Sve je okićeno, čak su i katedrale iznutra vrlo kitnjaste, sa novogodišnjim rasvetama. Statua Isusa oko sebe ima gomilu ukrasa. Neki bi rekli da je to pomalo kič, ali u tome se vidi ta meksička želja za slavljem. Takođe, iako je toplo napolju, svuda su možete da vidite Sneška Belića i Deda Mraza. Sećam se da sam oprala kosu uveče i da sam izašla na večeru sa mokrom kosom u januaru, što je za mene do tad bilo nezamislivo. Bilo je to potpuno nerealno, januar i leto. Super je osećaj stvarno", objašnjava Ana.

Ona dodaje i da se svakim novim dolaskom u Meksiko, sve više oduševljava ljudima koji tamo žive. Veoma su ljubazni i što je najbitnije, vode računa o svojim sugrađanima. Ne vole da gledaju kako neko pati.

"Meksikanci su generalno jako gostoljubivi i ljubazni. Nikada nećete videti skitnicu na ulici. Oni su svi jako ponosni i ne dozvoljavaju da njihovi sugrađani pate na taj način, pa ih zato prime u svoju kuću, nahrane, okupaju, obuku i onda puste nazad. U tom smislu, mnogo je lepše i mnogo su bolji narod nego što mi očekujemo i nego što generalno vlada mišljenje o njima", navodi Ana.

Prema njenim rečima, stanovnici Srbije i Meksika imaju dosta sličnosti, zbog istorije i mentaliteta. Međutim, bitna osobina koja razlikuje ova dva naroda je zahvalnost. Ana tvrdi da su Latinoamerikanci mnogo zahvalniji na onome što imaju.

"Zapravo smo dosta slični, u smislu da smo kao narodi prolazili kroz velike turbulencije i oni i mi, kao i kroz višegodišnje vladavine drugih naroda. Takođe, slični smo i po tom veselju. Oni, kao i mi, gledaju da sve bude okrenuto ka smehu i razbibrigi. Naravno i hrana je ogroman element u njihovoj kulturi, kao što je i kod nas. Međutim, ono gde se bitno razlikujemo je to da njima ne treba puno. Oni su srećni i kad imaju mnogo manje nego što mi imamo. Stekla sam utisak da puno rade i da su zadovoljni sa svime što imaju, koliko god da je to malo", kaže Ana.

Odlazak u Meksiko ne može da prođe bez degustacije mnogobrojnih specijaliteta po kojima je poznata ova država. U Srbiji je iz godine u godinu sve više restorana sa meksičkom kuhinjom, međutim, pitanje je da li ta hrana može verodostojno da predstavi onu latinoameričku. Ana tvrdi da to što mi jedemo ovde ni po čemu nije slično onome što se jede u Meksiku.

"Definitivno postoji vizija o tome šta je meksička hrana ovde kod nas i toga šta je meksička hrana zapravo. Mislim da nema dodirnih tačaka između prave meksičke hrane i onoga što mi jedemo u Srbiji sa par beogradskih restorana koji su izuzeci. Meni su se najviše svideli takosi, koji oni prave na sve načine. Sve što naprave od mesa jedu uz tortilju, i to ih na neki način čini takosima. Sve se na kraju svodi na tortilju i na ono što je u njoj. Varijateta zaista ima mnogo i kuhinja je šarenolika. I dalje učim o raznim jelima, iako je ovo treći put da sam tamo. Svaka regija ima svoj neki pečat i zaista je kompleksna kuhinja", objašnjava Ana.

Međutim, ona upozorava da treba biti pažljiv, jer u Meksiku vladaju razne zaraze na koje mi mismo navikli. Kako kaže, kupovina jeftine hrane na ulici nije uvek preporučljiva, zbog bakterija koje mogu u tim jelima da se nađu.

"Nijednom mi nije uspelo da odem, a da se ne razbolim. To jedenje na ulici, koje bi možda bilo jeftino u nekom smislu, ne treba baš olako shvatati. Treba se dobro pripremiti, otići sa nekim probioticima i izbegavati nehigijensku hranu i nipošto piti vodu iz česme", savetuje Ana.

Ukoliko vam se ukaže prilika da otputujete u ovu zemlju ne bi trebalo da je propustite. Putovanje do Meksika nije jeftino, ali prema Aninim rečima, sam boravak je jeftiniji nego u Srbiji. Predrasude iz serija, da tamo žive samo bogati ljudi u vilama, definitivno nije tačna. Mišljenje da je ova zemlja nebezbedna, tačno je samo delimično. Izaberite pametno koje gradove ćete posetiti i sa kojim ljudima ćete se kretati i verujemo da će vam ovo putovanje biti neponovljivo.

M. M.