Grad u kome i dalje živi pank

Hrvatski grad Rijeka, uz irski Galvej, ove godine nosi titulu Evropske prestonice kulture. Novosadska novinarka Milana Milovanov bila je na nedavnoj ceremoniji svečanog otvaranja i prenela nam je svoje utiske o tome može li Rijeka da opravda epitet koji nosi.

Kako kaže Milana, ovo je najbolji način da se probude prelepi, ali i zanemareni gradovi. Rijeka je, prema njenim rečima, već decenijama grad kulture i upravo zbog toga zasluženo je ove godine ponela titulu.

"Ideja prestonica kulture jeste da to ne budu gradovi koji su sami po sebi prestonice, koji su veliki, već da se zapravo probude neke manje sredine, manji gradovi. Ono što svi negde komentarišu, makar kada govorimo o Rijeci, jeste da je ona stvarno decenijama unazad bila grad kulture. Desile su se tu raznorazne stvari, ali se opet i dalje zadržalo nešto što je zaista vredno. Stoga, mislim da je Rijeka stvarno grad koji je zaslužio da bude prestonica kulture", kaže Milana.

U bivšoj Jugoslaviji postojale su tri prestonice panka. To su bili Ljubljana, Novi Sad i Rijeka. Shodno tome, ne čudi što je ovogodišnja ceremonija u Rijeci obojena upravo pank tonovima. Ovaj lučki grad pokazao je da je pank i dalje jedan od njegovih simbola.

"Nije to bio samo pank, ali se može reći da je taj žanr bio centralna muzika koja se provlačila kroz ceo događaj. Bilo je tu stvarno različitih muzičkih pravaca. Sluišala sam džez, različite horove, zatim i tri sjajna momka koji su izvodili balkansku muziku, sa različitim primesama modernog zvuka. Zaista je bilo svega, ali je na tom centralnom događaju ipak bilo sve u znaku panka. Rijeka je, pre svega, prestonica panka, pa je morala to i da opravda", navodi Milana.

Ova mlada novinarka povlači i paralelu između Novog Sada i Rijeke. Kako kaže, zajednička reč za ta dva grada je – tolerancija. 

"Uvek povlačim neku paralelu s Novim Sadom, jer su slični prostori. Imamo dosta sličnu istoriju, različite nacije i kulture mešale su se i tamo i ovde. U Rijeci stvarno ne prave razliku u tome ko kojim jezikom govori, kakva je boja kože, ko je koje nacionalnosti i vere. To je ono što je i na centralnom događaju bilo istaknuto led svetlima, koja su bila sa druge strane luke i gde su se konstantno provlačile te ključne reči – tolerancija, jednakost, mir i sloboda", kaže Milana.

Ona dodaje i da je na nju najveći utisak ostavio upravo taj centralni događaj otvaranja. Ceo grad bio je ispunjen različitim nastupima koji su zajedno učinili da ovo otvaranje bude jedno od najlepših.

"To je sve delovalo stvarno moćno. Ne znam da li je neka evropska prestonica kulture imala takvo otvaranje. Pohvalno je što je taj centralni događaj bio namenjen prvenstveno građanima. Na svakom delu u luci održavalo se nešto. Bila sam delimično skeptična kada smo pre toga šetali po Rijeci. Nijedna najava programa mi nije bila nešto zanimljiva, nije me fasciniralo ništa. Međutim, kada je sve počelo, ostala sam bez reči", navodi Milana.

Rijeka je, baš kao i Novi Sad, prepoznatljiva po starim, autentičnim građevinama. Uprkos modernizaciji i novim trendovima, ovaj primorski grad ostao je dosledan sebi. Milana kaže da je oduševljena arhitekturom koja se nalazi tik uz more.

"Ja jako volim te stare građevine, koje mogu da se vide i ovde kod nas u Novom Sadu. Zgrade tog stila koje su nastale još za vreme Austrougarske. Sviđa mi se i njihov centar grada, koji je skroz u tom starom izgledu. Jedino nisam baš imala utisak da sam na moru, zato što to jeste stvarno industrijski grad. Dakle, nije kao neki drugi primorski gradovi u Hrvatskoj, u koje, čim uđeš, bez obzira na godišnje doba, znaš da si na moru. Ovde  nisam imala taj utisak, ali je baš zbog toga prelep", navodi Milana.

Znali smo i ranije da je Rijeka prestonica panka, a sada je i Evropska prestonica kulture. Zato iskoristite ovu godinu i proverite kakve sve sadržaje ona ima da ponudi. 

M. Mićunović