Kultura / Strip
Petar Pan u zlokobnom, čađavom, viktorijanskom Londonu
Priča o nevinosti detinjstva, odbijanju da se odraste, da se postane deo iskvarenog sveta odraslih, potka je koja Petra Pana čini jednom od najlepših bajki na svetu. Ali, šta se događa kada ovom epskom junaku ne dozvolimo da odraste, već ga jednostavno suočimo sa svim užasima ovozemaljskog sveta dok još kao dečak uči da mašta, voli, brine o sebi i drugima.
Režis Loazel, plodni francuski strip umetnik odlučio je da učini upravo to. On je malog riđokosog Petra, krivih zuba i neugledne građe, ugnjezdio u hladnoću, maglu i čađ viktorijanskog Londona, tom utočištu pijandura, kurvi, secikesa i zlokobnika svake fele. Omnibus pod nazivom Petar Pan (Čarobna knjiga) opčinio je strip entuzijaste na Starom kontinentu.
Ovaj roman bio bi pravi svet iz Dikensove mašte, da je slavni pisac dopustio sebi da ode još dublje u političku nekorektnost i perverziju. Loazel je to mogao i odvukao je večnog dečaka toliko daleko od slike Berijeve srednje klase, u koju je originalno bio smešten, da tu priču prepoznajemo samo u kosturu naracije.
Horor ove verzije Petra Pana posebno se pokazuje u Lazelovoj viziji Nedođije. Tu su i dalje zelene lagune, narandžasto nebo. Tu su i pirati i Indijanci, tu je i večni antagonista Kuka, ali sam Petar nije isti kao iz priče. On Zvončicu proglašava droljom, a sebe sakati, jer misli da je skrivio smrt svog prijatelja.
OBRATI PAŽNJU
Mogli bismo reći da je Petar ovde mračan lik, ali on je samo nezrelo dete, na pragu puberteta, u uzrastu kada deca umeju da počine nepojmljive zločine, ne razumevajući znakovitost svojih dela.
Loazel crta kao i uvek lepo, detaljno, maštovito i zavodljivo. Ipak, likovi su na ivici karikature. Skoro svi ženski likovi su očajnički seksualizovani, Indijanci su pomalo preterano stilizovani, dečaci izgledaju kao izmučeni odrasli u dečijim telima. Može to čitaocu i zasmetati, ali, na neki perverzan način, sve to se savršeno uklapa u priču kojoj prisustvujemo.
Loazel u ovom romanu pokušava da stvori i čitav niz zapleta koji bi mogli da se nazovu neubedljivim. Povezivanje mita o Petru Panu sa najpoznatijim viktorijanskim ubicom Džekom Trbosekom, nategnuta je teza u ovom svetu.
Ipak, radi se o vrlo kvalitetnom stripu. Priča o postanku ikone dečijih bajki, Petra Pana, kroz ludilo, zablude, groznicu borbe za sosptveno mesto pod suncem deluje vrlo zavodljivo. Čak i onda kada nas opasno sledi i podseti na Gospodara muva, književnu suprotnost mitu o Izgubljenim dečacima.
Petar Klaić
