Kultura / Strip
Ispod pokrivača: Dirljivo iskrena priča o odrastanju
Crtež Krejga Tompsona očaravjuće je iskustvo. Ovaj strip umetnik srednje generacije nema iza sebe veliki broj dela, ali je ono što je do sada završio, njegove čitaoce bacalo u trans.
Takav je i grafički roman "Ispod pokrivača“ (Blankets), intimna piščeva ispovest koju je Krejg tretirao sa osećajem i za ćudljivost i iskrenost. Njegov osećaj za intimno i njegova sposobnost da to prenese mastilom oduzima dah.
Velika je umetnost secirati sopstvenu prošlost, detinjstvo, adolescenciju, zrele godine na takav način da čitaocu daješ ono najsvetije iz sebe, ono što katkad može biti dirljivo, nekad uznemirujuće i jezivo, a ponekad lepo i maštovito. Ima neke duhovnosti u načinu na koji on opisuje svoj život u ovom romanu, a ona ne stanuje u religioznom načinu života na koji je od početka bio nateran.
U romanu "Ispod pokrivača“ Tompson piše prava iskustva, čak i kada su situacije koje vidimo potpuno izmišljene. Ta priča je slatko, ponegde uznemirujuće, ali sve jednako sentimentalno iskustvo u kojem on beleži svoj rani život, sagledan kroz strogo protestantsko religijsko ustrojstvo porodice i društva koje ga je okruživalo.
Rođen u veri, on će je kasnije napustiti, baš kao što će napustiti i prvu ljubav. Njegovo detinjstvo u malom zavejanom gradu, crkveni kampovi, škola, otac sklon ozbiljnom nasilju, prvi prijatelji i mladalačke maštarije o životu, sve je to stalo u pripovest prepunu flešbekova.
Tompson ovde povremeno napušta priču ne bi li nas vratio u trenutke života koji objašnjavaju sadašnjost, ali bez brige – koliko god skretanja bilo, on će vas odvesti tačno tamo gde je naumio.
OBRATI PAŽNJU
Memoari strip umetnika ubedljivi su i pomalo tragični. Pratimo kako je okružen verskim licemerjem i moralističkim fundamentalizmom bez nekog ozbiljnijeg uporišta. Jasno nam je šta ga je razočaralo. U čitaocima Krejg izaziva saosećanje visokog intenziteta. Njegov crtež, prepun simbola koje kasnije satima možete analizirati, tera ga da brine i za glavnog junaka i za njegovog bespomoćnog brata, za Rejnu, njegovu prvu ljubav, zbog koje je konačno dobio osećaj da negde zaista pripada.
Može ovaj roman da se čita kao jedna iskrena ispovest, kao komad nečijeg života u kojem prepoznajemo motive sopstvenog detinjstva ili mladosti, sve one strahove i nadanja, sve besmisleno nasilje i talase ljubavi. Međutim, na nekom višem nivou "Ispod pokrivača" je priča koja razložno i emotivno pripoveda o posledicama institucionalizacije vere kojoj u temelju više nisu ni saosećanje ni milost ni ljubav.
Mala religiozna zajednica ima pravila koja su izgrađena na temeljima straha, a ne osnovnih osobina vere, ona je sklona da kontroliše svoju decu, a ne da im pokaže put, da ih kazni a ne da posavetuje, da im uništi život ako samo pokušaju da iskoče iz šablona.
U Krejgovoj ispovesti, međutim, nema ni mržnje ni gorčine. Njegov život je takakv kakav je, a on je svojim junacima i antagonistima udahnuo onoliko ljudskosti koliko može da pokloni neko ko ume da oprašta.
Ne propustite roman "Ispod pokrivača“ jer na tih 600 stranica u jednostavnom, ali zadivljujućem crtežu žive sve varnice koje su vam činile odrastanje.
Petar Klaić
