Kako pronaći Petra Pana u zavejanim Alpima

Godina je 1930. a izvesni Melvin Vudvort, britanski spisatelj čiji koreni sežu do Srbije, odlučio se za putovanje svog života. Rešio je da poseti maleno alpsko selo Ardolaz, usađeno podno drevnog glečera. Tu će tražiti pokojnog polubrata Dragana, kompozitora i pijanistu koji je zabavljao goste Grand hotela do svojih, kako na početku saznajemo, poslednjih dana.

Ovo je najkraći siže grafičkog romana "U Potrazi za Petrom Panom" (Fibra) švajcarskog maestra devete umetnosti Kozeja. Melvin u toj, snegom sakrivenoj varošici, traži inspiraciju za novi roman. Umesto toga, dobiće misteriju kojoj neće moći da odoli. Naime, u napuštenom hotelu neo povremeno svira klavir i to najlepše partiture koje je napisao Dragan. Tragajući za tajanstvenom pijanistom Melvin će pronaći mnogo više od ideje za priču. Pronaći će svoje poreklo i sijaset životnih priča ljudi na čija se ramena oslanja. Usput će upoznati život na Alpima, što će mu iz korena promeniti život.

"U potrazi za Petrom Panom" Kozej je pisao 1984. godine. Imao je čuveni autor tada i neke ponude iz kompanije Dizni, ali mu je taj angažman bio presumnjiv. Kozej nije verovao da će mu glavešine Diznija dati kreativnu slobodu da stvara likove i priče, za šta je vrlo verovatno bio u pravu. Zato se vratio u Evropu i evropskom stripu, sa idejom da ispriča jednu veoma romantičnu priču o piscu u potrazi za polubratom. Lombard, Kozejev izdavač, sumnao je u domete ovog romana, ali je on ipak postao jedan od njegovih najvećih uspeha.

Tajna stripa "U potrazi za Petrom Panom" krije se u činjenici da ga je publika godinama kasnije opisivala kao roman s dušom. Njegov spor i uljuljkan narativ kao da je stvaran pored kamina u kojem pucketa vatra, dok napolju sneg zavejava puteve.

U nekoliko poglavlja, koji se ljudima mogu činiti i nedovršenim ili bar nedovoljnim, ispričana je vanvremenska priča. Kozej je mnogo više truda ovde uložio u crtež koji je prosto očaravajuć, maštovito iskadriran i nežnih i iznijansiranih boja. Scenario, sa druge strane, nije bio te sreće, iako ostavljam mesta za mogućnost da je pisac želeo čitaocima da ostavi dovoljno prostora da izmaštaju neke delove.

Kao bonus, umetnik je crtežom veoma verno dočarao planinske stanovnike, njihovu odeću, ponašanje, kuće i zaprege, otrgavši ih tako od zaborava u koji su s godinama padali raseljavajući se na sve strane sveta.

Ali, kakve veze sa ovom pričom ima Petar Pan, mali Berijev vilenjak koji je odbijao da odraste? Kozej kaže:

"Lik Petra Pana izmislio je 1902. Džejms Beri. Engleski autor se najverovatnije u nekoj meri inspirisao Bogom Panom iz grčke mitologije kada je zamišljao to dete heroja... Godine 1953. Volt Dizni je od toga napravio crtani film koji je proširio zanimanje izvan anglosaksonske publike. Danas, napokon, usuđujem se da mislim da mi taj dobri stari Petar – dečak od više od sto godina – neće zameriti što ga povlačim među planinskim kolibama Valaja i visokim vrhuncima Alpa koji su, ipak, jednako dobri kao Kensington Gardens".

"U potrazi za Petrom Panom" nije još jedno pevanje čuvene bajke. To je pokušaj da se omiljenom liku dopusti da zaživi u nekom potpuno drugačijim okolnostima i ponovo okuša svoju večitu mladost.

Petar Klaić