Kultura / Strip
"Karbon i silicijum" kao ukus baterije na jeziku
"...jer, ako je mašina Terminator naučila da vrednuje ljudski život – možda i mi to konačno možemo“.
Ovim citatom Sare Konor, završava se jedan od najvećih filmova u istorjii: Terminator 2 – Sudnji dan. Prilazu ljudske svesti u telu robota bavili su se i razni drugi autori mnogo pre reditelja Džejmsa Kamerona.
"Ja robot“ čuvenog SF pisca Isaka Asimova pojavljuje se davne 1950. dok se pisac Rej Bredberi sličnom tematikom poigrao u kultnom romanu "Sanjaju li androidi mehaničke ovce?“(dvanaest godina posle vizionara Asimova), kasnije pretočenom u kultni filmski sajber pank biser pod imenom "Blejd raner" reditelja Ridlija Skota 1982.
Upravo u završnom krešendu ovog izvanrednog ostvarenja, kiborg spasava život čoveku. U drugom čitanju istog tog kraja, mnogi kažu kako je kiborg spasio život drugom kiborgu. U svakom slučaju, robotska vlakna i čelično telo osetili su dašak iskonskog života koji se daleko razlikuje od prostog binarnog sistema jednog programiranog organizma.
Zato su upravo i negativac Roj Beti i pozitivac T – 800, u smiraju svojih kratkih ovozemaljskih života na ivici suza. Oni to lučenje ne mogu da proizvedu, ali im mi verujemo u njihovom, robotskom bolu. Strip naslov "Karbon i silicijum“ tridesetpetogodišnjeg francuskog autora Matjea Bablea samo je produžena, mehanička ruka u genezi pomenutih ostvarenja.
Godina je 2046. Karbon i Silicijum su najnovije kreacije iz laboratorija Zadužbine sutrašnjice. Noriko, naučnica koja upravlja projektom, objašnjava im zbog čega su stvoreni: oni su prototipi nove generacije robota čiji je zadatak da se brinu o sve starijoj ljudskoj populaciji.
OBRATI PAŽNJU
Pošto dolaze od istog entiteta, koji je rascepljen na dve osobe, oni predstavljaju prve predstavnike soja androida koji poseduje desetostruke sposobnosti u odnosu na prethodne, zahvaljujući napretku u istraživanju veštačke inteligencije.
Podignuti u zaštitnim čaurama i željni da otkriju spoljnji svet, tokom pokušaja bega bivaju razdvojeni, tako da svako kreće da živi sopstveni život i započinje nekoliko vekova dugu bitku za svoje mesto na planeti koja se bori za svaki dah, preplavljena stalnim političkim i društvenim nemirima, kao i klimatskim katastrofama. Svaki novi kontinent na njihovom putu samo je još jedan novi deo slagalice zajedničkog identiteta, odnosno, pokušaj da se i u veštačkom biću prizove ono ljudsko o čemu smo pričali na početku ovog prikaza.
Tako telesno rastavljeni, mislima su zauvek zajedno, jedno uz drugo. Naravno, crtež i sam kolorit stripa u skladu su kao dva neraskidiva elementa u prirodi. Bable to radi hrabro, sa puno detalja, a njegov crtež možemo opisati kao rejv, indastrial, sajber smešu boje istopljenih matičnih ploča. Upravo taj bakarno-metalik pristup samom kolorizovanju naslova "Karbon i siliciujum" daje tom izdanju osećaj vizuelne težine.
Da se ovaj strip može dočarati kroz jedan ukus – bila bi to ona instant šok kiselina koja se prelije po jeziku kada se njime lizne stara baterija. Osećaj je poznat? Ako nije, otvorite onda ovaj strip u kojem je, na jednom mestu, uskladištena hemijska energija priče, crteža i univerzalne poruke.
D. Majkić
