Kultura
Serije koje predugo traju: Više epizoda, manje smisla
Ni velike promene poput razvoja striming servisa nisu uspele da sa naših ekrana uklone neke serije koje su tu decenijama. Možda su Simpsonovi najbolji primer za to. Prognozira se da će do kraja 40. sezone, serija imati oko 860 emitovanih epizoda. Možda bi i sve to bilo u redu, da većina gledalca ne tvrdi da je zlatno doba Simpsonovih prošlo još sredinom devedesetih.
Foto: Pixabay
Tu su naravno i brojni sitkomi, koje su producenti pokušali da održe na ekranima uprkos odlasku glavnih glumaca, poput serija "Dva i po muškarca" ili "Vesele sedamdesete". Slično je i sa dramskim serijama, poput "Uvoda u anatomiju", koje su se toliko odužile da su gledaoci, čini se, zaboravili i kako je sve počelo. Sve to je posledica promena koju su u filmsku industriju uneli strimng serivisi, priča autor filmskog podkasta "Linčova šiška“ Marko Apostolović.
"Televizija se i dalje malo svodi na neke šablone, nema vulgarnosti, ograničeno je nasilje, ograničena je i ta tematika šta može da se prikaže, mora uvek da bude lajt. Takve serije nikada nemaju rizik od toga da će ljudi da se pobune protiv i traže da se otkažu, što se Netfliksu često dešava, nego jednostavno samo mogu da prekinu da se emituju ako im se smanji gledanost. Striming servisi su prilično izmenili ceo sistem kako se prave serije, čak se vidi i to prvenstveno u broju epizoda po sezoni“, kaže on.
OBRATI PAŽNJU
Sličnu sudbinu poput sitkoma imaju i neke dramske serije, naročito one koje se emituju na američkim televizijskim mrežama. Iako je zbog njihove forme znatno teže snimati gomilu bespotrebnih epizoda nego u, na primer, sitkomima, producentima to itekako pokazi za rukom. Jedna od serija koji mnogi pominju kao odličan primer za to je "Uvod u anatomiju“, koja se emituje neprekidno od 2005. godine, podseća Anja.
"Ja sam bila mala kad je to počelo na TV-u i onda sam u nekom momentu počela da gledam opet iz početka, da bindžujem zapravo. Kad je došlo do 14. sezone i kad sam videla da nema kraja, da ne postoji više što može da je zaustavi, bila sam u fazonu, ja ovo ne mogu. Posle nekog vremena kad gledaš te serije, svaka epizoda počne da da dobija jako jasnu šemu gde tačno zanaš u kom minutu će da se desi obrt. I to onda već nije uživanje, nikakvog smisla, nema“, priča ona.
Možda "Uvod u anatomiju“ mnogi i ne smatraju klasičnom dramskom serijom, jer je na granici sapunice. Drfinitivno treba pomenuti i "The Walking Dead", post-apokaliptičnu dramu nastalu po istoimenom stripu. Zaplet, na prvu, odličan - grupa ljudi u vremenu posle zombi apokalipse pokušava da preživi. Sve to je razvučeno na 177 epizoda, koje su, kako je vreme odmicalo, sve više ličile na neku seriju Siniše Pavića. I to ne u dobrom smislu.
"The Walking Dead pamtim do neke desete sezone, jer su mi one i ostavile najjači utisak. Posle toga sam pola stvari zaboravio i nije mi se dopalo. Super je to za producente, režisere, sve koji uzimaju novac od toga, ali za gledalce nije baš dobro, zato što nekako ostaje loš osećaj ako se to ne zvrši kako je trebalo“, priča Đorđe koji je nekada gledao ovu seriju.
Ovako je sve počelo...
Sada je već i više nego očigledno da su klasične TV mreže u Americi u velikoj kreativnoj krizi, pa ni ne čudi što se njihovi vodeći ljudi odlučuju upravo na to da neke naslove, koji su već ranije postali popularni produžavaju u nedogled, što dobro fukncioniše samo u slučaju kriminalističkih serija, koje, pak, čini se, nikada nisu našle svoje mesto na striming servisima. Jedna od najgledanijih serija u prošloj sezoni na američkim televizijama bio je "Metlok", serija nastala kao ribut istoimene serije iz osamdesetih. To možda i najbolje pokazuje koliko producenti više ne žele da rizikuju i publici daju nešto novo i zanimljivo, smatra Olivera Popović.
"Mislim smo kao gledalci, stvarno željni nekih novih kreativnih ideja i da bismo dali šansu nečemu novom. Nije kao da sad moraju da nas hrane nečim što smo jako dugo već gledali ili voleli. Povremeno izađe nešto što je stvarno super i cool, ali opet je pitanje da li će upasti tu zamku, da se samo do te mere izmuze, da na kraju više nema taj efekt koji imamo na početku, kao nešto originalno“, zaključuje naša sagovornica.
Peaky Blinders: Još jedna serija koja će biti produžena (Foto: Netflix / Promo)
Produženje serija koje su odavno izgubile svoju svežinu postalo je pravilo, a ne izuzetak, bilo da se radi o animiraim poput Simpsonovih, sitkomima kao što su Dva i po muškarca ili dramama poput Uvoda u anatomiju i The Walking Dead. Iako tržište diktira pravila i mnoge odluke proizilaze iz želje za profitom, jasno je da dugovečnost ne garantuje kvalitet, niti vernost publike. U vremenu kada se sadržaj proizvodi brže nego ikada, možda je upravo znati kada će se završiti najveća snaga jedne serije.
Poslušajte Pop up u kome smo se bavili ovom temom:
M. L.
