Kultura / Film
Da li će "Volja sinovljeva" oživeti domaću naučnu fantastiku?
Kada se krajem godine u domaćim bioskopima pojavio film "Volja sinovljeva", odmah je, zbog svoje post-apokaliptične tematike, privukao pažnju i gledalaca i kritičara. U istoriji domaće kinematografije nije bilo puno filmova koji se mogu podvesti pod naučnu fantastiku ili fantastiku uopšte.
Foto: YouTube / Južni Vetar
Prvi naslov za koji se može reći da ispunjava ove kriterijume je "Čudotvorni mač", baziran na motivima narodnih pripovedaka "Zlatna jabuka i devet paunica" i "Baš čelik". U koštac sa fantastikom su se hvatali i popularni reditelji poput Veljka Bulajića ili Želimira Žilnika. Filmski kritičar Dimitrije Vojnov smatra da je naučna fantastika kod nas imala čudan razvoj, pun uspona i padova.
"Naučna fantastika podrazumeva za početak postojanje nekog nivoa razvoja u zemlji, a mi smo ipak jako dugo bili zemlja u kojoj je u pojedinim krajevima frižider bio fantastika. Naučna fantastika u socijalističkom filmu je imala emancipatorsku dimenziju, kao što su filmovi Rat i Sedmi kontinent. S druge strane smo mi imali puno filma koji prikazuju događaje koji nisu u domenu realizma, poput onih Emira Kusturice", priča Vojnov.
Ipak, poslednjih godina imamo jedan relativno kontinuiran proces integrisanja naučne fantastike u našu kinematografiju. Jedan od tih primera je su svakako i "Šejtanov ratnik" i "Ederlezi rising", na kome je radio i sam Vojnov, a koji je dobio značajna priznanja na međunarodnim festivalima.
Iako mesta za naučnu-fantastiku na domaćim televizijama, uprkos ekspanziji domaćeg igranog programa, možda i nema toliko, na velikom platnu je situacija malo drugačija. Film "Volja sinovljeva", koji se od proteklog decembra nalazi na repertoaru domaćih bioskopa, privukao je pažnju javnosti. Vizija post-apokaliptične Srbije dugo je bila u glavi reditelja Nemanje Ćeranića.
OBRATI PAŽNJU
"Još pre fakulteta smo želeli da radimo ovakvu vrstu filma, s tim što nismo bili svesni koliko je zapravo to teško i koliko mi zapravo tad nismo znali ništa. Kako smo pisali i kako smo srpsku tradiciju polako uspevali da ubacimo u tu strukturu i u estetiku, onda smo shvatili da post-apokalipsa najbolje funkcioniše u ovako jednoj filmskoj strukturi", priča on.
U celu priču nas upravo i uvodi misteriozni slepi guslar koji nam kroz stihove pesme "Volja sinovljeva" približava plemena i njihovu težnju da se ne povinuju tiraniji udaljenog grada. Naravno, tu i je i glavni junak, Jovan, koga pratimo na putu da u gradu pronađe sestru... Svi ti motivi su preuzeti iz domaće epike i upravo zato je ovo jedna stara priča u novom modelu, objašnjava scenarista Strahinja Madžarević.
"Post apokalipsa je zapravo svet bez reda i zakona, vrlo sličan turskom ropstvu koje naša epska poezija obrađuje. Neki elementi koji su izrazito prisutni u filmu potiču iz epske poezije, na primer, to oružje koje nosi glavni junak, ta očina sablja, koju imamo i u nekim pesmama o Marku Kraljeviću. Suština ovog filma je zapravo priča o očuvanju porodice, ona je i početak i kraj", zaljučuje on.
Iako se o filmu puno govori, kritičar Dimitrije Vojnov smatra da je rezultat daleko ispod očekivanja. Kako kaže, danak je odnela hiperprodukcija i činjenica da je film montiran od televizijske serije, zbog čega ponekad teško objasniti ko su junaci i šta pokušavaju da urade, što je za tu vrstu filma nedopustivo.
"Nije to ni prvi ni poslednji film koji je nešto pokušao, pa u tome nije uspeo. Ljude u stvari više i ne zanima šta snimaju, u ovim uslovima hiperprodukcije. Reakcije ljudi koji su puno očekivali su bile, naravno, vrlo emotivne i neki od njih su imali teškoće da priznaju da su na neki način izigrani. Iza tog filma u Sava centru, posle njegove premijere, ostale su krhotine velikih snova i velikih očekivanja", kaže on.
Technotise: Edit i ja, reditelja Alekse Gajića (Foto: Promo)
Na promociji domaće fanatstike vredno rade u udruženju „Lazar Komarčić“, koje na jednom mestu okuplja sve sve one koji bave ovim žanrom: pisce, strip crtače, urednike, istraživače... Redovno organizuju tribine i konvencije u beogradskom Domu omladine, a jedna od najznačajnijih aktivnosti je svakako i izdavanje fanzina "Emitor", koji, kako napominje jedan od urednika Žarko Milićević, izlazi duže od četiri decenije.
"Fantastika ima jako veliki procenat učešća u današnjoj pop kulturi. Ako pogledate bilo koju top listu prethodne godine, bilo filmova, bilo serija, fantastika je pola bilo koje liste. Sa književnošću nije baš takav slučaj, a sa stripom mislim da je devedeset odsto fantastika. Što se domaćeg sadržaja tiče, tu fantastike nema mnogo i to što smo prethodne godine imali dva veća filma - to je nepoznata situacija za naše uslove", kaže on.
Jedan od načina za promovisanje filmova ovog žanra je i Festival srpskog filma fantastike, koji postoji od 2006. godine i nosi epitet najstarije manifestacije u regionu posvećene ovom pravcu. Prate ga i brojni prateći programi, poput tribina i izložbi ali i zombi šetnje, koja neretko uzburka javnost. Festival dodeljuje i nagradu Koskar, za najbolji film, a prošlogodišnji laureat bio je Aleksa Gajić za naslov "Kralj ničega".
Novu epizodu emisije Pop up posvećene domaćoj naučnoj fantastici poslušajte ovde:
M. L.
