Kultura
Nezavisna kulturna scena nezadovoljna uslovima državnih konkursa
Protekle nedelje su se ispred Ministarstva kulture našli slikari, plesači, muzičari, glumci... Svi oni su nezadovoljni konkursom Ministartva kulture za finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva.
Okupljeni umetnici ističu da je realizacija programa otežana jer tek sredinom godine saznaju da li su njhovi projekti „prošli“ ili ne. Kao dobar primer mogu da posluže okolne zemlje, poput Hrvatske, gde se konkursi za narednu godinu raspisuju krajem tekuće, objašnjava rediteljka Marija Rodić iz udruženja Satibara.
„Mi smo u situaciji da se borimo da preživimo. Zaroboljeni smo jer projekte moramo da realizujemo krajem godine i krpimo novac kako bi opstali na sceni. Ne ostaje nam vremena i kapaciteta da se organizujemo. Ovo je bio poziv nadležnima da rade svoj posao, jer se oglušuju na žalbe koje im šaljemo“, kaže ona.
OBRATI PAŽNJU
Kako navode iz asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS) sporni su i rezultati konkursa. Veliki broj programa je podržan sa 150.000 dinara, što je minimalan iznos koji komisija može da dodeli. Kako kaže Miloš Janjić iz NKSS-a, iznosi koji se dobiju na konkursu Ministarstva često nisu dovoljni za realizaciju programa.
„Najčešće se dešava da sami kulturni radnici i umetnici dolaze u poziciju da se pored produkcije bave i nečim što ne bi trebalo, da pišu projekte i rade monitoring. NKSS je radila analizu konkursa Ministarstva i najvećih gradova u Srbiji kako bi se videlo krajnje stanje, jer to druge institucije ne rade. Jasno se vidi koliko je novca odvojeno za određene stvari. To je zaista minimalno, to su mrvice“, ističe naš sagovornik.
Kao najnegativniji primer, u NKSS-u ističu oblast savremenog plesa gde nije podržana ni jedna nova produkcija. Budžeti za programe u pojedinim oblastima, poput stvaralaštva za decu i mlade, su znato umanjeni u odnosu na prošlu godinu. Kako ocenjuje Janjić, sve to ukazuje da strategija u ovoj oblasti ne postoji.
„Ne možeš dati novac za rad galerije a da nisi dao novac umetnicima da stvore radove koje će prikazati. Treba biti pažljiv i otvoren pri donošenju strateških odluka koje se tiču razvijanja kulturne scene i grada i države. Ovo je pokazatelj da se svi suočavamo sa istim problemima i da je svima na sceni stalo. To su dugoročni procesi i treba stalno biti otvoren za slušanje i saradnju“, kaže on.
Jedan od problema koji predstavnici nezavisne kulturne scene ističu je i komunikacija sa nadlženim Ministarstvom. Prema rečima Irene Čučković iz asocijacije Kulturanova, komunikacija se uglavnom svodi na pravdanje novca dobijenog na konkursima.
„Najviše komunikacije imamo sa gradskom upravom i pokarjinskim sekretarijatom. Sa Ministarstvom komuniciramo kada dobijemo projekat i ona se svodi na potpisivanje ugovora i revidiranje bužeta. Iznosi koje dobijamo su manji od traženih i onda moramo da menjamo aktivnosti i budžete. Tokom same implementacije nema komunikacije“, kaže Čučković.
Ministarka kulture Maja Gojković se tek nakon protesta sastala sa predstavnicima nezavnisne kulturne scene. Kako se navodi u saopštenju ministvarstva, nadležni su spremni da kroz konstruktivan dijalog rade na unapređenju konkursnih procedura. To se, pre svega, odnosi na ranije raspisivanje konkursa. Sastanci predstavnika Ministarstva i predstavnika umetnika će se nastaviti i u narednom periodu.
Foto: Irena Čučković
