Rizom čuva aktuelni književni trenutak

Rizom je e-časopis za književnost filozofiju i društvenu teoriju koji je nedavno dobio i svoje prvo štampano izdanje. Časopis koji je sada pred čitaocima rezultat je dugogodišnjeg rada grupe ljudi, koji su smatrali da je važno da se otvori prostor na kome bi bilo moguće podeliti ideje o književnosti, filozofiji i društvu. U njemu se nalazi poezija Luiz Glik, Ričarda Sajkena, Danijela Borzuckog, Ade Limon, Terensa Hejsa, En Bojer... Cela priča je počela u Novom Sadu 2013. godine, a glavni i odgovorni uredniko Stevan Bradić i urednik Marko Bogunović kažu da Rizom raste, širi se i polako savladava sve prepreke.

Kako je formirana redakcija Rizoma?

Marko: Ona je nastala iz prvobitne redakcije "Mračne komore" 2012. godine. Zamisao je da to bude portal koji će prikazati svežinu književne scene Novog Sada. U pitanju je književnost koja nije mejnstrim, koja nije komercijalna, to su kritički glasovi koji se bave aktuelnim problemima društva. Pre samog Rizoma, radili smo razne video prikaze u nekim malo drugačijim okruženjima. Postava je ostala ista, samo smo se, vremenom, proširili.

Koje se uređivačke koncepcije držite?

Stevan: Prvi i osnovni princip je kvalitet tekstova. Trudimo se da prevodimo i objavljujemo samo tekstove za koje se svi složimo da su kvalitetni, bilo u filozofskom, književno-umetničkom, društvenom, odnosno, društveno-analitičkom smislu. Što znači da naši tekstovi, a ovde pre svega mislimo na eseistiku i intervjue, imaju određenu društveno-kritičku dimenziju. I to dimenziju sa levih pozicija, od klasičnog marksizma do savremenijih varijacija ovog pristupa stvarnosti, umetnosti, itd. Kada su poezija i proza u pitanju, trudimo se da ih tretiramo kao autonomne stvaralačke prakse i u tom smislu njihova unutrašnja konherencija i estetski kvalitet su primarni principi prema kojima određujemo šta ćemo objaviti.

Nastali ste kao portal, a sada ste se oglasili i u štampanoj formi. Zašto je došlo do takve odluke?

Marko: Rizom je nekoliko godina postojao kao književni portal i nije imao neku određenu tematsku strukturu. Ponekad smo se držali inspiracije, resursa i vremena, a prvi štampani broj je došao kao zaokruženje te prve faze i korak ka struktuiranju i učestvovanju u književnom izdavaštvu. Na taj način smo prisutniji svuda, a ljudima i dalje zaista znači da imaju neku vrstu memorabilije, artefakta i knjige u ruci, jer internet može da pukne, a sajt da padne. Ideja je bila da udahnemo novi život Rizomu, koji će biti van interneta. Naravno, u pitanju je mali tiraž, ali smatramo da on ima neku svoju težinu.

Pojasnite nam malo te celine: Mračna komora, Rizom i Nesaglasnost.

Stevan: Ceo projekat Rizoma počeo je sa Mračnom komorom. To je youtube kanal, nastao 2013. godine sa ciljem da pravimo klipove sa temama koje nas interesuju. Nakon toga, formirali smo udruženje i registrovali ga. Potom, 2016-2017. godine, počeli smo da organizujemo književne večeri Nesaglasnost, na kojima smo omogućili razgovore sa autorima i autorkama. U tom smislu, interesovali su nas ljudi mlađe generacije, koji trenutno stvaraju, koji tek treba da zasluže određenu značajniju recepciju, tako da smo u naredne tri godine organizovali razgovore sa mlađim autorima i autorkama naše generacije. Format ovih večeri je bio razgovor sa po dvoje autora, tako da uspostavimo neku vrstu dijaloga koji nije nužno ponavljanje onoga što je već rečeno, već neka vrsta razgovora, polemike, tj nesaglasnosti. I konačno, nakon svega ovoga, osnovali smo portal pod nazivom Rizom, prema filizofskoj koncepciji Deleza i Gatarija. Rizom je mreža koja je decentrirana, nehijerarhijski organizovana, bez povlašćenih pozicija i u tom smislu portal Rizom povezuje različite ljude, sadržaje i mišljenja. I na kraju je usledila i njegova štampana verzija.

Stevan Bradić

Prvi štampani broj donosi Temat o savremenoj američkoj poeziji. Zasto baš ta tema?

Stevan: Iz praktičnih razloga i zbog interesovanja sa savremene tokove izvan naših granica. Naime, boravio sam kao stipendista u Americi 2019. godine i za to vreme sam paralelno tragao za savremenom američkom poezijom, sakupljao je i odlučio da prevedem određeni izbor iz te poezije, jer kod nas takva poezija uglavnom nije prevođena. Verovao sam da će ono što je meni interesantno biti i nekim drugim ljudima. I da je važno da se takvo nešto prevede, da konačno steknemo jedan mali, ograničeni uvid u jednu veliku književnost i književnu scenu kakva je američka. Naročito zato što smo svi mi, na neki način, okruženi američkom kulturom, filmom i medijima, ali nemam uvid u njihovu pesničku savremenu produkciju.

Na koji način su tekstovi povezani međusobno?

Stevan: Povezani su kao temat savremene američke poezije i činjenice da su poezija i da su savremeni. Vodili smo se i time da pesnici i pesnikinje budu relativno poznati na samoj američkoj književnoj sceni i da predstavljaju različite poetičke i stvaralačke koncepcije. Želeli smo da prikažemo na koji način obrađuju teme koje smatraju relevantnim u trenutnom kontekstu i koje smatraju aktuelnim. Ostali tekstovi koji se nalaze u ovom broju, a koji su na neki način povezani sa američkom književnošću, to su eseji dvoje savremenih američkih teoretičara mlađe generacije, intervjui sa Džulijom Stalabrasom i sa predstavnicima autonomnog sindikata stanara. Sve to nam govori, sa jedne strane, o određenoj misli koja se dešava u Americi danas, a sa druge strane, o društvenoj i ekonomskoj situaciji. Imamo dva težišta: jedno je poezija, a drugo je pitanje tržišta i književnosti.

Broj otvarate sa Luizom Glik. Koje su vaše impresije u vezi sa njenim radom?

Stevan: Luiz Glik sam preveo 2017. godine, zato što sam smatrao da je dovoljno zanimljiva i intrigantna kao američka pesnikinja. Pre svega zato što sam u njenom načinu pisanja prepoznao nešto srednjoevropsko. Podsetila me na nemačke pesnike s početka 20. veka, kao što je Georg Trakl i Rajner Marija Rilke. Takvo nešto uglavnom nisam sretao u američkoj književnosti i zanimalo me kako ovaj modus pisanja funkcioniše na engleskom jeziku. Takođe i da ja sam, kao prevodilac, prođem kroz njen jezik i takvo nešto naučim.

Tu su i sveža, mlada imena koje predstavljate. Zasto ste akcenat stavili na aktuelnosti u američkoj poeziji?

Stevan: Pokušao sam da prevedem poeziju koja je živa, aktuelna, koja do nas još nije doprla, kako bismo videli kakva je dinamika, kakve su teme i kako bismo razbili predrasude koje imamo o američkoj poeziji i otkrili neke nove autore.

Marko Bogunović

Pored poezije, tu su eseji i intervjui. Šta nam oni donose?

Marko: Temat je posvećen savremenoj američkoj poeziji i svi ostali tekstovi se donekle dodiruju sa tom tematikom. Pored poezije, tu su eseji, intervjui sa pesnicima... Trudili smo se da svi prevodi imaju neke veze sa teorijom umetnosti i da prate taj savremeni trenutak, kao i marginalni i manje marginalni pesnički glas koji se bavi veoma aktuelnim društvenim problemima u Americi: problemima rase, pola, seksualnosti, politike, ideologije... Eseji se bave teorijama umetnosti, odnosom ekonomije i umetnosti, kapitalizma i umetnosti, kao i društva i stvaranja. Tu je serija eseja koji se bave pitanjem šta posle postmodernizma, a ona ima veze sa alternativnom američkom istorijom. Držali smo se i te tradicionalne forme časopisa, da imamo i neke prikaze aktuelnih knjiga. Hteli smo da unesemo neke tekstove koji do sada nisu bili prevedeni na srpski jezik, koji su jako kritični prema neoliberalnom kapitalizmu i savremenom društvu u kojem živimo. Intervjui sa pesnicima su zaista interesantni, jer vrlo lepo doprinose čitavom kontekstu.

Za kada je planiran naredni broj Rizoma?

Marko: Naša početna ideja je bila, a tako će i ostati, da imamo dva broja godišnje. Za sada nismo još doneli konačnu odluku o tome koji će temati biti u pitanju, ali imamo već nekoliko ideja koje razmatramo. Važno je reći da mi stalno izbacujemo nove sadržaje na sajt, ali on prosto nema neku strukturu i zakonitost, dok ćemo sa dva štampana broja tematski zaokružiti neke stvari koje smo želeli da kažemo. Ta dva broja biće sadržinski obimna, a studenti će tako dobiti novi pristup ili izvor za proučavanje književnosti. Kolege iz redakcije su mi profesori sa fakulteta i svi znamo da je i dalje primarno otići u biblioteku i tamo istraživati. Pored toga, očekujemo da će časopis doprineti jednom intenzivnom kritičkom osvrtu na savremeni trenutak u kojem živimo i na neke društvene anomalije sa kojima smo, nažalost, okruženi.

Dušan Majkić