Prosefest dovodi pisce koji boje epohu

Međunarodni festival "Prosefest" možete posetiti i ove godine od 23. do 28. septembra u Kulturnom centru Novog Sada gde će vas dočekati neki od najatraktivnijih pisaca kontinenta. Tu će, između ostalih, biti mlada spisateljica iz Poljske Natalija Fjedorčuk, Stiv Sem-Sandberg iz Švedske, mađarski pisac Roland Orčik, ruski književnik Viktor Jerofejev.

Novosadski pisac i savetnik festivala za odnose sa medijima Đorđe Pisarev rekao je u razgovoru za Oradio da je Prosefest važna manifestacija koja Novi Sad stavlja na književnu mapu Evrope, a publici na razgovor dovodi pisce koji obeležavaju epohu.

"Prosefest svake godine pripremi ono što je najbolje. Već deceniju i po dovodimo jake prozaiste. Svet je mali i ne postoji više Terra incognita. Mi dovodimo pisce koji su poznati, pokušavajući da u nekom kontekstu interaktivnosti sažmemo šta od tih pisaca novo možemo saznati i naučiti", kaže Pisarev.

Prema njegovim rečima, Prosefest je u Novi Sad dovodio pisce kalibra Orhana Pamuka i Marija Vargasa Ljose.

"To su bile rutinske književne večeri. Oni su dolazili ovde kao u svoje dvorište. Kao što bi boravili u Parizu, Njujorku ili bilo gde drugo. To treba da imponuje i Novom Sadu i Srbiji", objašnjava gost Oradija.

Upravo ova dva pisca dobitnici su nagrade "Milovan Vidaković" koju će sada dobiti ruski književnik Viktor Jerofejev.

"Tu su nagradu dobijali i neki drugi dobri pisci. Prosto imena su toliko jaka da se ljudi začude otkud oni u Novom Sadu. Festival je osnovan na ideju istoričara književnosti i prozaiste Save Damjanova. Prvi festival je otovrio Milorad Pavić i tako je krenula priča koja se dobro primila i ispostavilo se, s godinama, da Prosefest može da bira koga će dovesti. To je bilo odlično jer su dolazili pisci koji su u datom trenutku najbolji. Isprobavani su razni koncepti kroz koje su promovisani najbolji pisci s kraja 20. i početka 21. veka. Prošle godine smo išli s pričom regiona i dovodili ljude za koje nam nije potreban prevod. Ove godine pokušavamo da ono malo što je još neotkriveno pokrijemo ljudima koji dolaze iz malo drugačijih regiona", objašnjava Pisarev.

On je posebno pomenuo Viktora Jerofejeva, pisca iz Rusije, koji je u punoj snazi i pokriva i 20. i 21. vek svojim pisanjem.

"Viktor je čovek koji je 1947. godine rođen i funkcioniše maestralno čak i u ovom novom veku. Njegovi su bili uz takozvanu političku vrhušku, otac mu je imao kopče sa Molotovom, ali je stradao jednog trenutka jer mu je bilo zabranjeno da objavljuje. Viktor je pre svega sjajan esejista i odličan prozaista. U kriznim godinama poznog 20. veka bio je jedan od inicijatora almanaha 'Metropol' koji je bio disidentski. Bilo je to vreme kada su ruski pisci iznosili svoje rukopise da bi ih objavili negde. Istovremeno pokriva i novo vreme time što već dugo piše za Njujorker fenomenološke eseje otkrivajući sadašnjicu u SAD-u, Rusiji i celom svetu", kaže Pisarev.

Prema njegovim rečima Prosefest ima jednostavan model, ali je potpuno drugačiji od ostalih ferstivala.

"Pisci se predstavljaju u Kulturnom centru Novog Sada, ali pitanja im postavljaju gimnazijalci koji ih narednih dana ugošćuju u svojim školama. Tamo, mogu vam reći iz ličnog iskustva, ti pisci bivaju rešetani pitanjima. Čini mi se da imaju doživljaj kakav nisu imali nigde i nikada. Kada se u jednoj učionici sakupi pedesetak gimnazijalaca koji su čitali njihova dela, male su šanse da preživite", kaže naš gost.

Prema njegovim rečima, gimnazijalci su, što se čitanja tiče, kao i ostatak populacije.

"Neki čitaju, a neki ne, kao i mi. Pitanje je koliko dobre profesore imaju da ih upute, da ih predvode. Neki profesori imaju mnogo više uspeha sa đacima, do drugih. Ja im ne nalazim nikakvu zamerku, mislim da su OK. Čak mislim da su bolja generacija od naše jer su multidisciplinarni i novi svetovi interneta im samo pojačavaju utiske. Svako može da iskoristi nove opcije, a oni ih koriste maksimalno", kaže Pisarev.

P.K.