Književnost je uvek iznad politike

Novosadski 'Prosefest', koji će trajati od 18. do 23. aprila, ugostiće čuvenog austrijskog književnika Petera Handkea koji je i laureat nagrade 'Milovan Vidaković'. Uz njega, mladi će moći da vide i čuju Mirka Demića, Slobodana Šnajdera, Luisa Velancuelu i druge domaće i regionalne pisce koji će se predstaviti u Kulturnom centru. Razgovarali smo sa predsednikom organizacionog odbora Prosefesta Nenadom Šaponjom o ovom književnom događaju i njegovom uticaju za mlade.

Prosefest je prošao deceniju postojanja. U čemu će se ovogodišnji razlikovati od prethodnih?

Festival skoro da nije imao promena od osnivanja. Praktično od prvog festivala ide u istom pravcu. Ima nekoliko osnovnih ideja. Prva je da u Novi Sad dolaze trenutno najznačajniji svetski i domaći pisci koji pišu prozu. Druga ideja je da razgovaraju sa gimnazijalcima. Osamdesetak pisaca je prodefilovalo Prozefestom. Tu je bilo petnaest dobitnika NIN-ove nagrade kao najznačajnijeg domaćeg priznanja, tu su najznačajniji regionalni pisci i naravno poznati svetski spisatelji među kojima je bilo i nekoliko nobelovaca. Tako se ni ovaj jedanaesti Prosefest neće razlikovati mnogo od prethodnih.

Laureat nagrade "Milovan Vidaković" je ove godine austrijski pisac Peter Handke. Objasnite u kratkim crtama razloge za ovaj izbor.

On je jedan od najvažnijih savremenih svestkih pisaca i dramaturga, neko čije stvaralaštvo obeležava vreme u kojem živimo. Zaista je velika čast i zadovoljstvo Prosefesta da on dođe i obrati se našoj publici, tim pre što je u prošlosti davao veliku podršku našem narodu.

Handkea prate političke kontroverze zbog podrške Slobodanu Miloševiću devedesetih. Očekujete li sličnu reakciju dela javnosti i ovde?

Ne znam, nismo o tome razmišljali. Ne vidim ja taj njegov angažman kao podršku Slobodanu Miloševiću ili njegovoj politici, mislim da je ipak bila malo drugačija situacija devedesetih. On se praktično usudio među intelektualcima da misli o Srbiji kao o normalnoj zemlji, a kako danas vidimo mnogi intelektualci o Srbiji misle kao o normalnoj zemlji. Ideja da on dođe u Novi Sad je književna, a ne politička, jer je književnost uvek bila iznad politike. Političari dođu i odu, svi od reda, a književna dela ostaju i time smo se vodili.

Prosefest od početka slovi za književni festival koji pokušava da poveže književnost i mlade. Koliko je do sada bio uspešan?

Mislim da je izuzetno uspešan festival u vreme kada masovni mediji pokušavaju da uklone književnost iz vidokruga mladih ljudi u zemlji. Mi u Novom Sadu imamo mogućnost i sreću da naši gimnazijalci ravnopravno razgovaraju sa najboljim svetskim piscima i verujte mi jako se dobro pokazuju u tome.

Vi ste pesnik, ali i publicista. Kakva je po vašem iskustvu ponuda mladih pisaca na našem tržištu? Činjenica je da mladi pisci teško dolaze do izdavanja prve knjige...

Nikada mladom piscu nije bilo lako da se probije, nikada talentu nije bilo lako da se istakne. Uvek postoje barijere, ali talenat je kao voda i on uvek prođe. Najnesrećnije je kada se talenat povuče pred nekim aktuelnim životnim problemima, kada se ne usudi da se ostvari, ali uvek je to isto u svim vremenima.

Izdavaštvo nerado daje šanse mladim piscima iz komercijalnih razloga. Mogu li ovakvi festivali pomoći da se ta situacija promeni?

Pomaže uvek. Kada sam išao u školu, tamo su normalno dolazili dečiji pisci: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Mika Antić... To je nama bila normalna stvar. I ovo što mi na Prosefestu radimo malo popravlja stvari. Ne moraju se ljudi baviti književnošću i pisanjem, ali doprinosi da se naši novosadski gimnazijalci osećaju kao bilo gde u svetu, da dele vrednosti tog sveta i da učestvuju aktivno u njemu.

Kao izdavač imate li neki savet za ljude koji žele prvi put da izdaju knjigu?

Treba da idu svojim putem, ako je ideja prava dovešće ih do nečega. Ne treba da prave kompromise. Pravi budući pisci osećaju iznutra šta treba da rade i imaju tu svoju zvezdu vodilju koju prate. Kada pišete vi pišete protiv svih, protiv sveta ste. Ako i ne vidite, vi osećate sve rupe i nedoslednosti koje postoje u pisanju i to u stvari i čini vaš rad ispravnim. 

P. Klaić