Karađorđe u stripu: Subićev monumentalni projekat

Posle stripa „Zagonetač“ koji je radio zajedno sa holivudskom zvezdom Polom Dejnom i naslova kao što je „Betmen: Pun mesec“, jedan od najtraženh autora sa ovih prostora, Stevan Subić, najavio je da uveliko radi na stripu o Đorđu Petroviću, u istoriji zabeleženom kao Karađorđe. 

Ovo monumentalno strip-delo imaće dva toma, a pred publiku će ga doneti novosadska izdavačka kuća "Čarobna knjiga“.

"U pitanju je beskompromisna, iskrena i monumentalna tema, na kojoj radim posvećeno kao ni na jednom mom naslovu do sada. Ukratko, to je freska Evrope i Srbije tog vremena. Bavi se Srbijom sa kraja 18. i početka 19. veka kroz lik i delo vožda, ali se osvrće i na širi kontekst koji u totalu prati dešavanja u Beogradskom pašaluku, to jest Smederevskom pašaluku, i širim prilikama kao što su u Austrougarskoj, osmanlijskim uslovima i ruskim takođe. Priča je vrlo široka, obuhvata jednu epohu, veoma ambiciozan projekat na kome radim već godinu dana“, kaže Subić za Oradio.

Da li se oslanjaš isključivo na istorijske izvore i činjenice ili će priča biti donekle romantizovana, odnosno menjana radi dramatizacije? 

Ona je u potpunosti verna toj hronologiji i sledu događaja koji zapravo čine život Karađorđa. Uključuje istorijske fakte koji su merljivi, očigledni i opštepoznati. Dakle, s njima se kao toponimima koristim kao okosnicama dela. Tu uključujem i delove nekih srpskih nasleđa koja idu van istorije. Dakle, idem i u mitologiju i u neke stvari koje imaju meta-značenja. Oslanjam se na Veselina Čajkanovića, Simu Trojanovića... Dakle, delo nije isključivo istorijsko, ali se oslanja na sve ono što je već negde zapisano i što je poznato u srpskom kulturnom prostoru. Tu ima elemenata kojima se kombinuje jedan sasvim novi ugao snimanja ovoga što bi se nazvalo freskom života Đorđa Petrovića Karađorđa. Tu bih dodao i nešto svoje, ali to će videti ljudi kada budu čitali.

Kako je izgledalo tvoje istraživanje o Karađorđu? 

Zapravo, jako dugo unazad imam ideju za priču o Karađorđu. I to su doslovce godine. A počeci su negde čak pri radu na Konanu, jer ja sam tada dizajnirao Konanov opasač kao neku vrstu omaža ustaničkom silaju. Godinama unazad sam imao ustaničku Srbiju kao neku vrstu motiva i panorame pred sobom kada sam radio na knjigama. Ali, došlo je vreme da to konkretizujem, pa je sve počelo prošle godine, kada sam počeo da obilazim lokacije i prikupljam literaturu. Do sada sam prošao oko 11.000 stranica literature koja obuhvata istoriografsku, memoarsku građu, naučnu, pa do umetničke kao što su proza, poezija, teatrologija, muzeologija... Prešao sam i par hiljada kilometara obilazeći lokacije tokom prošle godine. Hteo sam da uhvatim momenat kad se u Karađorđevom životu baš u tom danu, baš u tom delu godine dešavalo nešto što je jako važno. Tako da je bilo potrebno loviti te trenutke kao što su februar, kao što je jul, baš na tim mestima. Ima dosta drugih stvari koje su trivije vezane za njegov život, koje su takođe zahtevale obilazak lokacija i koje nisu poznate široj javnosti, ali sam proučavao njegov život u potankost koristeći literaturu. Dakle, to je literatura koja ide od Vuka Karadžića pa do 21. veka, koja je pokrivala praktično ceo njegov život.“

Zbog čega si insistirao da baš Karađorđe bude junak tvog prvog autorskog stripa? 

On je jedan od onih arhetipova koji su i istorijske i mitske ličnosti na određeni način. Kao vezivno tkivo srpskog prostora, biološkog, ali i duhovnog. Dakle, on je jedan od onih ljudi koji su još od Stefana Nemanje, Svetog Save, pa sve do savremenog doba, među tih desetak ljudi koji su zaista obeležili istoriju i pomogli nam da opstanemo, doslovce. On je i poslednji srednjovekovni mitski junak koji je zaista imao to viteško u sebi, i surovo i jarosno, a plemenito i častoljubivo. Zaista je položio glavu, kako i Njegoš veli, za otečestvo, za taj venac o kojem je Njegoš govorio posvećujući Gorski vijenac Karađorđu. Radeći na ovom projektu shvatio sam da Karađorđu nije dat prostor koji zaslužuje u širem umetničkom polju. Posle Đorđa Kadijevića, nažalost pokojnog, fenomenalnog našeg velikana duha i misli, niko mu nije posvetio dovoljno pažnje. I to su neki od motiva, ima ih još naravno, ali ovo su oni osnovni koji su vredni pomena, kao izazovi i podsticaj za mene.

Jesi li zadovoljan kako ide crtanje i kada očekujemo gotov strip?

Za sada radnja ide odlično. Posle godinu dana priprema, prošavši tu silnu literaturu, zapravo sam već imao pred sobom mase na nivou poglavlja i korpusa dešavanja i tokova, i hronološki i sadržajno. Tako da je priča već bila formirana tokom samog rada.I zvedba je onaj deo koji je meni najslađi i najizazovniji. Sada te gomile referenci i neposrednih iskustava pretačem u slike. To je već neka vrsta komponovanja i poezije. Jer sada slikom govorim nešto što ne mora baš ni rečima da se pojašnjava. Za sada imam nekih 40-ak tabli, što je super impresivno i brzo. One prosto izlaze same napolje. Planiram da prvi tom bude spreman početkom sledeće godine, jer knjigu planiram da objavimo u dva toma. Osnova i svrha ovoga što radim je zapravo da podarim srpskom kulturnom prostoru nešto kao svoj lični poklon kroz medij stripa, jer zaista smatram da ovo treba da postoji. Tako da se s time ne šalim, ovo zaista nije bajka i dajem sve što imam i sve što znam. Na prvom mestu svoje vreme, jer sam odlučio da se posvetim ovome čak i na uštrb svoje internacionalne karijere, jer zaista nameravam da ovo uradim na način koji je najbolji što mogu.“

P. Klaić