Kad filozofi pređu na drugu stranu

Izložba studenata filozofije pod nazivom "Filozofi vajaju" koja do 10. februara traje u Kulturnoj stanici "Svilara", bila je prilika da budući filozofi predstave 30 svojih skulptura koje su nastajale tokom devet nedelja rada, kao i da racionalno, filozofsko razmišljanje komunicira sa jezikom umetnosti. 

"Akademija umetnosti je bila nosilac projekta, a u njegovoj realizaciji smo svi učestvovali. Pre svega prof. Miloš Vujanović koji je bio rukovodilac projekta, prof. Nikola Macura koji je vajar i ponajviše radio sa polaznicima, stručni saradnik Srđan Šarović, prof. Vesna Ždrnja, kao i studenti treće, četvrte godine osnovnih, kao i doktorskih studija filozofije", navodi za Oradio prof.dr Una Popović sa Odseka za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koja je bila deo tima projekta "Jezik vajanja i vizuelno mišljenje."

U saradnji sa profesorom Vujanovićem, naša sagovornica kaže da su zajednički ustanovili da postoji veliko interesovanje filozofa za umetnost i umetnika za filozofiju, ali da postoji i međusobno nerazumevanje. Tako je nastala ideja da se naprave kursevi koji bi pomogli filozofima da makar i nakratko budu u ulozi nekoga ko umetnost proizvodi, a ne samo nekoga ko u umetnosti uživa ili o njoj promišlja.

"Ta dva projekta, prošlogodišnji 'Filozofi crtaju' i ovaj 'Filozofi vajaju' zamišljena su tako da se studenti filozofije provedu kroz umetničku praksu na specifičan način. Oni su metodski osmišljeni kao kursevi jezika crtanja i vajanja, u smislu da su profesori ceo taj proces posmatrali kao proces podučavanja osnovnim elementima. I filozofi su zapravo imali priliku da pređu na drugu stranu", ističe naša sagovornica.

Umetnički zadaci koji su postavljeni pred studente bili su veoma konkretni i imali su svoj hronološki red. Ono što su profesori sa Akademije, kaže naša sagovornica, često naglašavali jeste da nisu štedeli studente filozofije odnosno da su ih učili ono što uče i studente vajarstva. Prošli su kroz sve faze procesa, od kopanja gline sa ašovom i kolicima, preko oblikovanja u glinu koja se može upotrebiti za stvaranje skulpture, pa do pečenja.

"Studenti su prve nedelje vajali plitki reljef u negativu na temu mrtve prirode i izrađivali otisak u gipsu. Druge nedelje su radili portret po modelu, treće izlivanje u gipsu tog portreta. Nakon toga su iznova radili po modelu, ali ovog puta celu figuru u terakoti, dakle sasvim nov pristup u četvrtoj i petoj nedelji. Naredna dva vikenda su ponovo radili portret u drugom materijalu, u gipsanoj steni što je podrazumevalo i klesanje. Kada su prošli sve procedure i savladali tehnike, možda najvažniji deo njihovog zadatka (osme i devete sedmice) bio je da samostalno sačine kopije po izabranoj reprodukciji skulptura koje se nalaze u Novom Sadu, a koje smo na početku kursa svi zajedno pogledali", objašnjava prof. Una Popović.

Filozofi uglavnom barataju apstraktnim pojmovima ili teorijama. Retko koji filozof u istoriji, a i danas je istovremeno bio i umetnik. Filozofski pristup umetnosti u najvećoj meri izveden je iz pozicije recepcije posmatrača, te je praktičan susret studenata sa samom umetnošću, kao i sam pokušaj da je stvore, izvanredno i neuobičajeno iskustvo.

"Reakcije studenata su izvanredne i tome mogu da svedočim prateći njihov rad i posmatrajući ih, jer je ta promena u načinu mišljenja bila upravo moj zadatak tokom čitavog procesa. Imali su priliku da promisle, da iskuse nešto potpuno novo za njih. O tome kontinuirano govore sa oduševljenjem, ponajviše o odnosu između materijala i onoga ko materijal obrađuje, o otporu koji materijal pruža, o mogućim pristupima materijalu kako bi se od njega dobila zadata forma, o tehnikama, alatu... Celokupno iskustvo je iz njih izmamilo sasvim drugačije razumevanje umetnosti nego ranije. To sam ispratila kroz niz anketa sa njima koje su bile vrlo precizno usmerene. Drugačije razmišljaju o umetnosti jer promišljaju iz pozicije novostečenog iskustva, a ne kroz teorije ili ideje koje poznaju iz istorije umetnosti i istorije filozofije", kaže prof. Una Popović.

Studenti filozofije stekli su neprocenjivo iskustvo što im daje prošireni horizont znanja i mogućih pogleda na umetnost koji, smatra naša sagovornica, u budućnosti mogu da se odraze i na njihov filozofski rad i na to da će možda neko od polaznika ponuditi nešto sasvim novo u njihovoj struci. A to je bio i cilj ovog projekta i njegove postavke.

A.Trešnjić

Fotografije: Mirko Štark